https://lat.sputnikportal.rs/20230923/ovo-je-najmracnije-vreme-evropa-konacno-mora-da-shvati-da-joj-je-saveznik-rusija-a-ne-amerika-1161587856.html
Ovo je najmračnije vreme: Evropa konačno mora da shvati da joj je saveznik Rusija, a ne Amerika
Ovo je najmračnije vreme: Evropa konačno mora da shvati da joj je saveznik Rusija, a ne Amerika
Sputnik Srbija
Možda je sve ovo pozorište kojim upravlja krupni kapital, a države i njihove politike likovi u predstavi, ali volela bih da verujem da je Rusija sila koja će... 23.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-23T16:25+0200
2023-09-23T16:25+0200
2023-09-23T16:25+0200
moja priča
moja priča
srbija
argentina
violina
testera
tango
dragoš kalajić
sonja kalajić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/16/1161594282_0:0:2434:1370_1920x0_80_0_0_3188f6ef55e57cc414a5b452aca3b419.jpg
Ovo za Sputnjik kaže multiinstrumentalista i kompozitor Sonja Kalajić i dodaje:Sa njom smo, i o vrednosnim i geopolitičkim temama o kojima razmišlja, razgovarali sasvim drugim povodom – izašao je album „Sonja Kalajić – Kamerna muzika – izbor dua i tria“, koncipiran kao njena lična karta.Testera umesto violineOna svira i komponuje od devete godine, uvek pronalazi nove načine da ispolji kreativnost i dar. Radi za pozorište i film, pleše, glumi, okušala se i kao pedagog. Iako je magistar violine, jedan je od samo stotinu umetnika u svetu koji sviraju na testeri.Njena prva strast, ljubav prema tangu, odvela ju je kao jako mladu u Argentinu. Život u toj zemlji uveo je i u svet neobičnog instrumenta. Imala je sreću da je sviranju na testeri podučava čuveni Rodrigo Gera. Svi njegovi učenici odustali su posle nedelju dana. To je izazvalo još veću znatiželju, upustila se u avanturu, doći do učitelja koji je tri sata od Buenos Ajresa.„Dve vozne linije i dve linije čamcima da dođem do njegove kolibe u prašumi. Bilo je bukvalno kao na filmu, ali ja sam po prirodi avanturista, volim tu vrstu adrenalina. Već na prvom času sam se posekla, liptila je krv, on mi je pružio prvu pomoć i pokazao set injekcija protiv tetanusa. Odbila sam, sumnjala da nije u pitanju neka droga, neka prevara. Posle smo se smejali kad sam mu priznala zašto, bila je to prašuma, Latinoamerika i čovek koga ne poznajem“.Instrument opasan po zdravlje uneo je u njen život mnoge novine, upravo su je zvali iz Bolivuda, sviraće i za njihov film.Život bez Boga – najmračnije vremeSvet se ubrzano menja, ali je kultura još uvek u zapećku, svuda u svetu, upitana u kojoj zemlji bi danas volela da stvara, Kalajićeva kaže da je takvo mesto neostvarivo bez mnogo novca. Misli da su ga oni koji vladaju svetom tako napravili, da samo oni imaju dostojanstven, celovit život.Dodaje da bi joj odgovaralo mesto na kome može slobodno da misli i govori, gde može slobodno da se izražava. Gde ljudi dobijaju način života po zasluzi, ovisno od toga koliko i kako rade. To ne postoji, živimo, kaže, u najmračnije vreme.„Kad izgubite duh, kad izgubite Boga, suštinu koja oblikuje ovaj svet, to je najmračnije vreme. Čak je i Drugi svetski rat bio sjajno vreme za kulturu, čak i u Srbiji, paradoksalno. Bili smo u jezivoj situaciji, ali kultura, duh ljudi nije zamro. Ljudi su imali borbu, a kasnije i elan da se povrate iz rata, videli su budućnost, veru u nešto, zvezdu vodilju. Pogrešna ili ne, ali vera je postojala. Kod mladih danas primećujem iščezavanje toga, kad novim generacijama postavite banalno pitanje, šta želiš da budeš, čime bi hteo da se baviš, najčešći odgovor je, želim da budem bogat. To je za mene kraj“.Ljudi mašine i srpski zavetKalajićeva dodaje da proživljavamo krizu čoveka u njegovoj biti, jer ljudi sve više imaju karakteristike mašina, a na tome se i radi. Dodaje da je život besmislen, kada čovek umre duhom. Smatra da je bitnije delati, nego živeti po svaku cenu.„Bolje jedan dan živeti kao lav, nego hiljadu godina kao ovca, na kraju krajeva, to je srpski zavet, priča o izboru neba, umesto zemlje, to je osnova našeg nacionalnog duha. Mi smo se na to, na neki način i obavezali, to nam je u duhovnoj osnovi. Ako nam je bitnije da preživimo, makar ne bili ljudi, makar bili roboti, puzili po zemlji, onda možemo da pričamo o svemu, ali ne o Srbiji, i ne o Evropi. To je svet čudovišta, ne svet ljudi. Postoje ljudi kojima je bitan opstanak po svaku cenu, nije bitno da li će se zvati čovek ili robot, pacov, bitno je da preživi. Ja nisam iz te sfere, ne pripadam tom miljeu“.Molitva za RusijuKada je reč o globalnoj politici, trenutnom stanju u Ukrajini, kaže da joj se čini da je sve pozorište, da svime upravljaju oni koji drže kapital. Ipak, još ima vere da sve može biti dobro, radi ono što može, da pomogne.„Nedavno sam kao neku vrstu poklona Rusiji, uradila spot sa piscem, novinarom, teologom Vladimirom Basenkovim, koji je napisao molitvu upućenu svojoj državi Rusiji. Tu sam se našla u ulozi reditelja i montažera. To su ti neki mali, mali pomaci“.Lanci i krila Dragoša KalajićaNaša sagovornica je ćerka srpskog slikara, novinara, pisca i publiciste Dragoša Kalajića, koga pre svih prati epitet, srpski nacionalista. Pitali smo je koliko je teško biti ćerka nekoga ko je ostavio tako veliki pečat. Koliko je teško biti svoj i izboriti se, posebno u javnom poslu, da te gledaju nezavisno, da li je prezime Kalajić pozitivna ili negativna reklama za njenu umetnost.„Više mi je odmoglo, on je bio politički slobodouman, zamerio se svim partijama, vladarima i opcijama njegovog vremena. S obzirom da živimo u državi gde je politika veoma važna za bilo kakav napredak, pa i u smislu kulture, to je bila otežavajuća okolnost. Pritisak je i što me ljudi često porede sa njim i u pozitivnom i u negativnom smislu, pokušavaju da vas na neki način umanje, a ponekad ispada da to što radim ima veću vrednost, samo zato što sam ćerka oca koga neko ceni. Ni jedna ni druga opcija nije dobra za mene. Ali postoji rešenje. Ono se zove zrelost, zrelo razmišljanje, svest o svemu tome. Svi imamo prednosti i mane, da sam imala oca koji nije bio tako obrazovan i posvećen, kao što je bio on, možda bi mi bilo lakše, ali je pitanje da li bih imala znanja koja imam danas“.Let u Srbiji koja je večnaU novom albumu spojila je četiri stila u kojima najviše piše, koje najviše voli, tu je duo za violinu i violončelo u neo renesansnom stilu, zatim četiri tanga za violinu i klarinet, treći ciklus je Svita floramor za flautu i klavir, koja je programski koncipirana kao simpatični stih.„Poslednji ciklus i stil koji najviše volim, su srpske mitološke slike, takođe u četiri stava, u stilu nacionalnih škola poznog romantizma. Prvi stav se zove „Perunov dolazak“, drugi „Igra vila oko breza“, treći je „Vuk“, prastara srpska mitološka životinja, a poslednji je „Srbolet“. To je moja kovanica, u podnaslovu piše, „onima koji su odabrali nebo umesto zemlje“. U pitanju je nova mitologija, to je numera koja na neki način opisuje let u onoj Srbiji koja je večna“, objašnjava autorka.
srbija
argentina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
moja priča, srbija, argentina, violina, testera, tango, dragoš kalajić, sonja kalajić
moja priča, srbija, argentina, violina, testera, tango, dragoš kalajić, sonja kalajić
Ovo je najmračnije vreme: Evropa konačno mora da shvati da joj je saveznik Rusija, a ne Amerika
Možda je sve ovo pozorište kojim upravlja krupni kapital, a države i njihove politike likovi u predstavi, ali volela bih da verujem da je Rusija sila koja će doneti oslobođenje, sebi, ali i celom slovenskom svetu i zapadnoj Evropi. Da nas, posle rata u Ukrajini čeka pobeda, konačno ujedinjenje zapadne i istočne Evrope, oko zajedničkih vrednosti.
Ovo za Sputnjik kaže multiinstrumentalista i kompozitor Sonja Kalajić i dodaje:
„Volela bih da verujem da će Evropa konačno shvatiti da pravog saveznika treba da traži u Rusiji, a ne u Americi“.
Sa njom smo, i o vrednosnim i geopolitičkim temama o kojima razmišlja, razgovarali sasvim drugim povodom – izašao je album „Sonja Kalajić – Kamerna muzika – izbor dua i tria“, koncipiran kao njena lična karta.
Ona svira i komponuje od devete godine, uvek pronalazi nove načine da ispolji kreativnost i dar. Radi za pozorište i film, pleše, glumi, okušala se i kao pedagog. Iako je magistar violine, jedan je od samo stotinu umetnika u svetu koji sviraju na testeri.
Njena prva strast, ljubav prema tangu, odvela ju je kao jako mladu u Argentinu. Život u toj zemlji uveo je i u svet neobičnog instrumenta. Imala je sreću da je sviranju na testeri podučava čuveni Rodrigo Gera. Svi njegovi učenici odustali su posle nedelju dana. To je izazvalo još veću znatiželju, upustila se u avanturu, doći do učitelja koji je tri sata od Buenos Ajresa.
„Dve vozne linije i dve linije čamcima da dođem do njegove kolibe u prašumi. Bilo je bukvalno kao na filmu, ali ja sam po prirodi avanturista, volim tu vrstu adrenalina. Već na prvom času sam se posekla, liptila je krv, on mi je pružio prvu pomoć i pokazao set injekcija protiv tetanusa. Odbila sam, sumnjala da nije u pitanju neka droga, neka prevara. Posle smo se smejali kad sam mu priznala zašto, bila je to prašuma, Latinoamerika i čovek koga ne poznajem“.
Instrument opasan po zdravlje uneo je u njen život mnoge novine, upravo su je zvali iz Bolivuda, sviraće i za njihov film.
Život bez Boga – najmračnije vreme
Svet se ubrzano menja, ali je kultura još uvek u zapećku, svuda u svetu, upitana u kojoj zemlji bi danas volela da stvara, Kalajićeva kaže da je takvo mesto neostvarivo bez mnogo novca. Misli da su ga oni koji vladaju svetom tako napravili, da samo oni imaju dostojanstven, celovit život.
Dodaje da bi joj odgovaralo mesto na kome može slobodno da misli i govori, gde može slobodno da se izražava. Gde ljudi dobijaju način života po zasluzi, ovisno od toga koliko i kako rade. To ne postoji, živimo, kaže, u najmračnije vreme.
„Kad izgubite duh, kad izgubite Boga, suštinu koja oblikuje ovaj svet, to je najmračnije vreme. Čak je i Drugi svetski rat bio sjajno vreme za kulturu, čak i u Srbiji, paradoksalno. Bili smo u jezivoj situaciji, ali kultura, duh ljudi nije zamro. Ljudi su imali borbu, a kasnije i elan da se povrate iz rata, videli su budućnost, veru u nešto, zvezdu vodilju. Pogrešna ili ne, ali vera je postojala. Kod mladih danas primećujem iščezavanje toga, kad novim generacijama postavite banalno pitanje, šta želiš da budeš, čime bi hteo da se baviš, najčešći odgovor je, želim da budem bogat. To je za mene kraj“.
Ljudi mašine i srpski zavet
Kalajićeva dodaje da proživljavamo krizu čoveka u njegovoj biti, jer ljudi sve više imaju karakteristike mašina, a na tome se i radi. Dodaje da je život besmislen, kada čovek umre duhom. Smatra da je bitnije delati, nego živeti po svaku cenu.
„Bolje jedan dan živeti kao lav, nego hiljadu godina kao ovca, na kraju krajeva, to je srpski zavet, priča o izboru neba, umesto zemlje, to je osnova našeg nacionalnog duha. Mi smo se na to, na neki način i obavezali, to nam je u duhovnoj osnovi. Ako nam je bitnije da preživimo, makar ne bili ljudi, makar bili roboti, puzili po zemlji, onda možemo da pričamo o svemu, ali ne o Srbiji, i ne o Evropi. To je svet čudovišta, ne svet ljudi. Postoje ljudi kojima je bitan opstanak po svaku cenu, nije bitno da li će se zvati čovek ili robot, pacov, bitno je da preživi. Ja nisam iz te sfere, ne pripadam tom miljeu“.
Kada je reč o globalnoj politici, trenutnom stanju u Ukrajini, kaže da joj se čini da je sve pozorište, da svime upravljaju oni koji drže kapital. Ipak, još ima vere da sve može biti dobro, radi ono što može, da pomogne.
„Nedavno sam kao neku vrstu
poklona Rusiji, uradila spot sa piscem, novinarom, teologom Vladimirom Basenkovim, koji je napisao
molitvu upućenu svojoj državi
Rusiji. Tu sam se našla u ulozi reditelja i montažera. To su ti neki mali, mali pomaci“.
Lanci i krila Dragoša Kalajića
Naša sagovornica je ćerka srpskog slikara, novinara, pisca i publiciste Dragoša Kalajića, koga pre svih prati epitet, srpski nacionalista. Pitali smo je koliko je teško biti ćerka nekoga ko je ostavio tako veliki pečat. Koliko je teško biti svoj i izboriti se, posebno u javnom poslu, da te gledaju nezavisno, da li je prezime Kalajić pozitivna ili negativna reklama za njenu umetnost.
„Više mi je odmoglo, on je bio politički slobodouman, zamerio se svim partijama, vladarima i opcijama njegovog vremena. S obzirom da živimo u državi gde je politika veoma važna za bilo kakav napredak, pa i u smislu kulture, to je bila otežavajuća okolnost. Pritisak je i što me ljudi često porede sa njim i u pozitivnom i u negativnom smislu, pokušavaju da vas na neki način umanje, a ponekad ispada da to što radim ima veću vrednost, samo zato što sam ćerka oca koga neko ceni. Ni jedna ni druga opcija nije dobra za mene. Ali postoji rešenje. Ono se zove zrelost, zrelo razmišljanje, svest o svemu tome. Svi imamo prednosti i mane, da sam imala oca koji nije bio tako obrazovan i posvećen, kao što je bio on, možda bi mi bilo lakše, ali je pitanje da li bih imala znanja koja imam danas“.
Let u Srbiji koja je večna
U novom albumu
spojila je četiri stila u kojima najviše piše, koje najviše voli, tu je duo za violinu i violončelo u neo renesansnom stilu, zatim četiri tanga za violinu i klarinet, treći ciklus je Svita floramor za flautu i klavir, koja je programski koncipirana kao simpatični stih.
„Poslednji ciklus i stil koji najviše volim, su srpske mitološke slike, takođe u četiri stava, u stilu nacionalnih škola poznog romantizma. Prvi stav se zove „Perunov dolazak“, drugi „Igra vila oko breza“, treći je „Vuk“, prastara srpska mitološka životinja, a poslednji je „Srbolet“. To je moja kovanica, u podnaslovu piše, „onima koji su odabrali nebo umesto zemlje“. U pitanju je nova mitologija, to je numera koja na neki način opisuje let u onoj Srbiji koja je večna“, objašnjava autorka.
