00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
16:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:30
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Aleksandar Prvi Karađorđević“
16:00
30 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
SVET
Najnovije vesti iz sveta

Nemačka frontalno krenula oštro na Srbe, ali prvo će polomiti zube na - Rusiji /video/

© Markus SchreiberFlagi na zdanii Bundestaga v Berline, Germaniя
Flagi na zdanii Bundestaga v Berline, Germaniя - Sputnik Srbija, 1920, 23.09.2023
Pratite nas
Istorija je pokazala da Nemačka na Balkanu može biti samo deo problema a ne deo rešenja, što važi i za najnovije inicijative Berlina ali i nimalo prijateljske poruke koje nemački zvaničnici šalju Srbima, ocena je eksperata koji ipak smatraju da Srbija ne treba mnogo da brine, jer će Nemci, kako kažu, uskoro imati preča posla od našeg regiona.
Velika olakšica za Srbiju i Srbe u ovom trenutku, kad je Nemačka u pitanju, smatra novinar Žarko Rakić, jeste svetska situacija - polomiće oni zube na Rusiji, na Kini, neće ni stići da se bave Srbijom i da pokušaju da realizuju ono što su zamislili.
A da ambicije Nemačke na Balkanu nisu splasle govori ne samo izjava kancelara Olafa Šolca da je agresija na Jugoslaviju jednako važna prekretnica za Nemačku kao i njena podrška Kijevu u sukobu u Ukrajini, već i francusko-nemački plan za kosovsko pitanje, pokušaj obračuna Nemca Kristijana Šmita sa Republikom Srpskom, kadriranje nemačkog ambasadora po Podgorici koji bi po svaku cenu da Srbe izbaci iz buduće crnogorske vlade...

Nemci slepo slede politiku SAD

Rakić je, međutim, uveren da će usled globalnih prilika Nemačka veoma brzo upasti u takve probleme, kao i da će Evropa postati periferija novog čovečanstva, novog planetarnog poretka i da će onda zaglavljeni u svom propadanju i nesposobnosti da se iz toga izvuku jednostavno ostaviti na miru Srbiju i Srbe jer će shvatiti da moraju da vode računa o sebi.
„Valjda će doći taj trenutak kad će ostaviti po strani svoje imperijalne snove, snove o osveti ili prekomponovanju evropskog ili svetskog poretka, ništa im ne ide na ruku“, ističe novinar.
On istovremeno smatra da se oštriji odnos Nemačke prema Srbiji i Srbima u poslednje vreme može objasniti i činjenicom da je, kao i druge članice NATO, postala vazal SAD i da slepo sledi njihovu politiku - Nemačka sama ne može da bude vođa i barjaktar, ali je činjenica da je u prvim redovima ne samo pomoći Ukrajini i učešća u ratu protiv Rusije, nego i na drugim mestima.
„Na Balkanu se doduše ne bave vojnim intervencijama i pretnjama nego koriste druge metode, i to pod okriljem diplomatije, posredništva, ekonomije. Sve to je na stolu tako da je očigledno da ono što smo nekad imali, Drang nah osten (pohod na istok), priča koja je poražena, oni od toga očigledno ne odustaju. Zato što to rade za neke svoje saveznike. A imaju problem sa Srbijom“, konstatuje Rakić.

Pokušaj Nemaca da skinu stigmu krivice

Istoričar, profesor Mile Bjelajac još jedno objašnjenje diplomatske ofanzive Nemačke protiv Srba vidi u njenoj potrebi da ne živi pod hipotekom stigme za krivicu u dva svetska rata zbog i da nađe neke druge krivce na koje će transponovati svoju lošu prošlost.
„Tu su se sticajem raznih okolnosti našli Srbi tako da su svi oni teški simboli nemačkog učešća u Drugom svetskom ratu, nemačkih zločina, najednom postali kvalifikativ srpske strane“, upozorava istoričar i podseća na pokušaje da se pred NATO agresiju protiv SR Jugoslavije nametne priča o srpskom „holokaustu nad Albancima“, ali i na ranije pokušaje revizije istorije Prvog svetskog rata s ciljem da se skine krivica s Nemaca.
Bjelajac ističe i da je Nemačka aktivno i skoro otvoreno uključena u balkanske krize, počev od rušenja Jugoslavije, pa nadalje.
„Kad je u pitanju Kosovo, nemački BND je od 1992. imao punkt u Tirani koji je direktno bio zadužen za kontrolu stvari na KiM, a kasnije oni kontrolišu obuku OVK. U samoj Nemačkoj podržavaju vladu Bujara Bukošija u emigraciji. Ministarstvo spoljnih poslova Nemačke je takođe od 1993. uspostavilo veze na KiM sa paralelnim organima Ibrahima Rugove. Prema nemačkim podacima, direktno od 1996. učestvuju u opremanju, obuci, nadgledanju formiranja OVK. Na sednici Saveta za implementaciju mira Nemačka prvi put, iako to nije tema dnevnog reda, otvara pitanje Kosova. Onda ide zalaganje za de fakto kršenje embarga UN na isporuku oružja stranama - Nemačka to sabotira kad je u pitanju OVK. Nemačka kao predsedavajući Saveta Evrope 18. marta sklanja u stranu i ne dozvoljava da se objavi analiza finskih patologa u slučaju Račak“, nabraja samo neke činjenice Bjelajac.
On konstatuje i da su upravo Nemci prvi na savetu NATO tražili ulitimatum SRJ koji će biti podržan od strane pretnje vojnom intervencijom, i prvi koji su se založili za tu vojnu intervenciju.
Takođe, prve žrtve nemačkog dolaska na KiM po dolasku Kfora u južnu srpsku pokrajinu su, dodaje on, pale u Prizrenu - njihova patrola je ubila nekoliko srpskih policajaca iako nije bilo nikakvih razloga za to.

Nemačka - okupirana država

Na pitanje, kako objašnjava da Nemačka s takvom hipotekom na Balkanu daje sebi za pravo da preuzima ulogu „lošeg policajca“ i da deli lekcije Srbima, Rakić ne isključuje da je to posledica upravo istorijskih poraza koje su doživljavali na Balkanu, ali napominje da ne treba smetnuti s uma da je Nemačka danas okupirana država:
„Čim imate tamo strane baze očigledno da nešto nije u redu sa njenim suverenitetom. Na njenoj teritoriji se nalazi nuklearno oružje SAD nad kojim oni nemaju nikakvu kontrolu i zaista se postavlja pitanje u kojoj meri oni mogu da deluju samostalno i da vode neku svoju spoljnu politiku.“
Berlin pritom, napominje ovaj ekspert, već dugo smatra da je ekonomski džin, a politički patuljak i u tom svetlu pokušava da izdejstvuje reformu Saveta bezbednosti i postane stalna članica, što sad pominje i američki predsednik Džozef Bajden.
„I odjednom se Nemačka tu pojavila u ulozi da bez nje ne može ništa da se reši na Balkanu. Ali šta ima da se reši kad su oni deo problema, a ne deo rešenja. Ako je neko bio među barjaktarima razbijanja bivše SFRJ onda je sve potpuno jasno... Nemačka u senci rata u Ukajini pokušava da se nametne iz svojih istorijskih i strateških razloga kao ključni faktor za rešavanje situacije na ovim prostorima, ali tako da maše pričom o velikoj Srbiji, a onda mirno pređe preko priče o velikoj Albaniji“, primećuje Rakić.
On uočava još jednu dimenziju nemačke politike - u principu su veoma pragmatični kad je reč o njima, ali kad gledaju druge narode i zemlje teško je oteti se utisku da sve rade sa visine:
„Taj mit o arijevskoj rasi nikad nisu potpuno napustili i sada sve što rade, rade iz besa jer su najednom izgubili jeftine sirovine, uzdrman je njihov ekonomski status, a nema nagoveštaja da to može da bude promenjeno u skorijoj budućnosti.“
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala