https://lat.sputnikportal.rs/20230922/tsc-cukaricki-petar-stanic-milos-cvetkovic-nemanja-petrovic-milan-radin-djordje-ivanovic-1161562179.html
Istorija će pamtiti otpisane večite
Istorija će pamtiti otpisane večite
Sputnik Srbija
Kažu da nije najteže dođi do statusa prvotimca večitih fudbalskih rivala u Srbiji, kažu da je najteže to ostati i napraviti karijeru. Teže i od toga je posle... 22.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-22T12:23+0200
2023-09-22T12:23+0200
2023-09-22T12:23+0200
sport
sport
fudbal
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/16/1161562019_0:0:1381:778_1920x0_80_0_0_00d285015efea2a1c7e246182f88088e.jpg
Izlazak TSC i Čukaričkog u evropska takmičenja doneo je priliku mnogim fudbalerima da ostvare svoje snove, zaigraju na velikoj sceni, na velikim stadionima, protiv velikih protivnika.Neverovatno je delovao pogled na semafor velelepnog Olimpijskog stadiona u Londonu gde je osvajač prošlogodišnje Lige konferencija Vest Hem do 69. minuta gubio od ekipe TSC iz Bačke Topole.Direktan krivac za to bio je Petar Stanić, 22-godišnji Pančevac koji je ne tako davno delovao kao nova nada Crvene zvezde, igrač modernog profila koji može da pokrije nekoliko pozicija na sredini terena.Odigrao je Stanić ukupno 16 utakmica za Zvezdu, proveo je i 15 minuta u Ligi Evrope protiv Ludogoreca i time je samo načeo evropsko iskustvo koje će, čini se, nadograditi na ozbiljan nivo u istom takmičenju, ali u dresu TSC.Za svega 200.000 evra, iako je tržišna cena u tom momentu iznosila 700.000, Stanić je napustio Zvezdu koja je na njegovo mesto dovela milionska pojačanja i time ga praktično otpisala iz svojih planova.Da možda nije moralo tako Stanić je dokazao na velikoj sceni, bez straha je napadao skupocene i renomirane rivale, a nekadašnjeg reprezentativca Italije i kapitena Vest Hema Anđela Ogbonu naterao da se zapita da li sa stavom penzionera može više da se bavi profesionalnim fudbalom.Još jedan nekadašnji Zvezdaš je zablistao u Londonu, Miloš Cvetković, sada već preiskusni desni bek, dobio je novu šansu za dokazivanje na velikoj sceni i nije razočarao – borio se sa renomiranima Aronom Kresvelom i Saidom Benrahmom, jeste kaskao za njima, ali ni u jednom momentu nije odustao i može da bude ponosan na svoju partiju, kao već veteran od 33 godine.Ponos je reč koji treba da oseća i Nemanja Petrović, Cvetkovićev kolega sa levog boka i nekadašnji deo crno-belog kraja Topčiderskog brda kome sigurno ni na kraj pameti nije bilo da će zaigrati na londonskoj travi kada je 2016. godine otišao iz Partizana.A nije da nije imao šanse za dokazivanje, proveo je u crno-belom dresu tri sezone, odigrao je i pet utakmica u Ligi Evrope, ali je u duelu sa Totenhemom u Londonu ostao na klupi – vremenom je njegova uloga bivala sve manja i na kraju je posle dve pozajmice otišao iz Partizana i 2019. se vratio u srpski fudbal.Preko Napretka i Rada Petrović je došao u TSC pre više od tri godine i ključno je uticao na rast kluba i uspehe koji su kao rezultat doneli učešće u Ligi Evrope i priliku za samog igrača da se pokaže na velikoj sceni.Jeste postigao autogol kojim je Vest Hem izjednačio, krivica ne ide na njegovu dušu jer lopta ne bi ni stigla u kazneni prostor da se njegov saigrač nije okliznuo i naseo na „lažnjak“, ali niko Petroviću ne sme ništa da zameri jer je pre toga „stavio u džep“ igrače poput Tila Kerera i Muhameda Kudusa, istovremeno imajući energije za napadačke avanture koje su bile više nego zanimljive.Ako se već ističu igrači koji su umeli i po dvojicu protivnika da „spakuju“, šta onda reći za partiju jednog Milana Radina, nekadašnjeg defanzivnog veziste Partizana koji je u Londonu pokazao zašto je dostojan nadimka Rakelele, po čuvenom kolegi Klodu Makeleleu.Gledajući kako „ore“ teren, kako napada svako dodavanje protivnika, oduzima lopte i gotovo ne greši u dodavanjima, sigurno je da su navijači Partizana poželili bar još jednom da vide velikog fudbalskog borca u crno-belom dresu, pogotovo u tandemu sa još jednim takvim, bivšim učenikom upravo Vest Hema, Kristijanom Belićem.Mnogo posla je imao Radin, pred sobom je imao velikane poput Džejmsa Vord-Prausa, Lukasa Paketu, ali nije ustuknuo pred imenima, odigrao je na svom prepoznatljivom energetskom nivou i dokazao koliko je za ekipu važno da ima igrača njegovih karakteristika.Još jedan od „otpisanih“ koji je u četvrtak postavio svoje ime na mapu evropskog fudbala je Đorđe Ivanović, u šali nazivan Runi, prema slavnom Vejnu Runiju, jedan od lidera Čukaričkog i strelac gola u Ligi konferencija protiv Ferencvaroša.Ivanović, momak rođen 1995. godine u Vukovaru, doživeo je blistavi momenat u Mađarskoj jer je postigao pogodak za belo-crne, što mu nije pošlo za nogom na tri utakmice koje je za Partizan odigrao u Ligi Evrope, čime je sasvim sigurno ostvario jedan od svojih fudbalskih snova.Primeri ove petorice momaka dokazuju da ne treba odustajati, kada se sa velike pozornice izađe na mala vrata, mogu se otvoriti nova koja mogu doneti i blistavije trenutke – samo treba verovati u to i nikada ne odustajati od sebe i svojih ciljeva i dečačkih želja koji su ih na kraju doveli do istorijskih knjiga svojih (ne)suđenih klubova.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Spasoje Veselinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
Spasoje Veselinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Spasoje Veselinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
petar stanić, milan radin, tsc, čukarički, petar stanic, milan radin, tsc, cukaricki, stanic tsc, radin tsc, ivanovic cukaricki
petar stanić, milan radin, tsc, čukarički, petar stanic, milan radin, tsc, cukaricki, stanic tsc, radin tsc, ivanovic cukaricki
Istorija će pamtiti otpisane večite
Kažu da nije najteže dođi do statusa prvotimca večitih fudbalskih rivala u Srbiji, kažu da je najteže to ostati i napraviti karijeru. Teže i od toga je posle odlaska, uglavnom na mala vrata, dokazati sebi i svima na kom nivou se može odigrati. Neki momci su to u četvrtak uspeli da dokažu.
Izlazak TSC i Čukaričkog u evropska takmičenja doneo je priliku mnogim fudbalerima da ostvare svoje snove, zaigraju na velikoj sceni, na velikim stadionima, protiv velikih protivnika.
Neverovatno je delovao pogled na semafor velelepnog Olimpijskog stadiona u Londonu gde je osvajač prošlogodišnje Lige konferencija Vest Hem do 69. minuta gubio od ekipe TSC iz Bačke Topole.
Direktan krivac za to bio je Petar Stanić, 22-godišnji Pančevac koji je ne tako davno delovao kao nova nada Crvene zvezde, igrač modernog profila koji može da pokrije nekoliko pozicija na sredini terena.
Odigrao je Stanić ukupno 16 utakmica za Zvezdu, proveo je i 15 minuta u Ligi Evrope protiv Ludogoreca i time je samo načeo evropsko iskustvo koje će, čini se, nadograditi na ozbiljan nivo u istom takmičenju, ali u dresu TSC.
Za svega 200.000 evra, iako je tržišna cena u tom momentu iznosila 700.000, Stanić je napustio Zvezdu koja je na njegovo mesto dovela milionska pojačanja i time ga praktično otpisala iz svojih planova.
Da možda nije moralo tako Stanić je dokazao na velikoj sceni, bez straha je napadao skupocene i renomirane rivale, a nekadašnjeg reprezentativca Italije i kapitena Vest Hema Anđela Ogbonu naterao da se zapita da li sa stavom penzionera može više da se bavi profesionalnim fudbalom.
Još jedan nekadašnji Zvezdaš je zablistao u Londonu, Miloš Cvetković, sada već preiskusni desni bek, dobio je novu šansu za dokazivanje na velikoj sceni i nije razočarao – borio se sa renomiranima Aronom Kresvelom i Saidom Benrahmom, jeste kaskao za njima, ali ni u jednom momentu nije odustao i može da bude ponosan na svoju partiju, kao već veteran od 33 godine.
Ponos je reč koji treba da oseća i Nemanja Petrović, Cvetkovićev kolega sa levog boka i nekadašnji deo crno-belog kraja Topčiderskog brda kome sigurno ni na kraj pameti nije bilo da će zaigrati na londonskoj travi kada je 2016. godine otišao iz Partizana.
A nije da nije imao šanse za dokazivanje, proveo je u crno-belom dresu tri sezone, odigrao je i pet utakmica u Ligi Evrope, ali je u duelu sa Totenhemom u Londonu ostao na klupi – vremenom je njegova uloga bivala sve manja i na kraju je posle dve pozajmice otišao iz Partizana i 2019. se vratio u srpski fudbal.
Preko Napretka i Rada Petrović je došao u TSC pre više od tri godine i ključno je uticao na rast kluba i uspehe koji su kao rezultat doneli učešće u Ligi Evrope i priliku za samog igrača da se pokaže na velikoj sceni.
Jeste postigao autogol kojim je Vest Hem izjednačio, krivica ne ide na njegovu dušu jer lopta ne bi ni stigla u kazneni prostor da se njegov saigrač nije okliznuo i naseo na „lažnjak“, ali niko Petroviću ne sme ništa da zameri jer je pre toga „stavio u džep“ igrače poput Tila Kerera i Muhameda Kudusa, istovremeno imajući energije za napadačke avanture koje su bile više nego zanimljive.
Ako se već ističu igrači koji su umeli i po dvojicu protivnika da „spakuju“, šta onda reći za partiju jednog Milana Radina, nekadašnjeg defanzivnog veziste Partizana koji je u Londonu pokazao zašto je dostojan nadimka Rakelele, po čuvenom kolegi Klodu Makeleleu.
Gledajući kako „ore“ teren, kako napada svako dodavanje protivnika, oduzima lopte i gotovo ne greši u dodavanjima, sigurno je da su navijači Partizana poželili bar još jednom da vide velikog fudbalskog borca u crno-belom dresu, pogotovo u tandemu sa još jednim takvim, bivšim učenikom upravo Vest Hema, Kristijanom Belićem.
Mnogo posla je imao Radin, pred sobom je imao velikane poput Džejmsa Vord-Prausa, Lukasa Paketu, ali nije ustuknuo pred imenima, odigrao je na svom prepoznatljivom energetskom nivou i dokazao koliko je za ekipu važno da ima igrača njegovih karakteristika.
Još jedan od „otpisanih“ koji je u četvrtak postavio svoje ime na mapu evropskog fudbala je Đorđe Ivanović, u šali nazivan Runi, prema slavnom Vejnu Runiju, jedan od lidera Čukaričkog i strelac gola u Ligi konferencija protiv Ferencvaroša.
Ivanović, momak rođen 1995. godine u Vukovaru, doživeo je blistavi momenat u Mađarskoj jer je postigao pogodak za belo-crne, što mu nije pošlo za nogom na tri utakmice koje je za Partizan odigrao u Ligi Evrope, čime je sasvim sigurno ostvario jedan od svojih fudbalskih snova.
Primeri ove petorice momaka dokazuju da ne treba odustajati, kada se sa velike pozornice izađe na mala vrata, mogu se otvoriti nova koja mogu doneti i blistavije trenutke – samo treba verovati u to i nikada ne odustajati od sebe i svojih ciljeva i dečačkih želja koji su ih na kraju doveli do istorijskih knjiga svojih (ne)suđenih klubova.
