Stvarao je pozorišna čuda uvek dosledan svojoj misli: Oproštaj od Jagoša Markovića
21:16 22.09.2023 (Osveženo: 11:52 24.09.2023)
© Foto : Sputnjiku ustupilo Narodno pozorište/Nebojša Babić
Pratite nas
Jagoš Marković je bio autentičan i darovit stvaralac, koji nije podilazio diktatima trendova i koji je svojim jedinstvenim rukopisom stvarao pozorišna čuda, nabijena energijom, maštom, duhovitošću i višim poetskim istinama.
Ovim rečima se od Jagoša Markovića oprostilo njegovo matično Narodno pozorište.
Jedan od najistaknutijih srpskih pozorišnih reditelja, kao i čitavog regiona, preminuo je 22. septembra u 57. godini.
„Mali rastom, veliku je senku pravio Veliki Jagoš. Toliko veliku da se u nju sklone svi koji i vole i žive pozorište. Spavaj sa mirom, pokriven belim krilima, okružen prijateljima i junacima kojima si davao ljudska srca i u kojima smo se prepoznavali. Nek ti bog da rajsko naselje“, napisao je reditelj Siniša Kovačević na društvenim mrežama.
U Narodnom pozorištu u Beogradu, čiji je stalni član postao 2008, režirao je najznačajnije naslove svetske i domaće klasike - „Učene žene“, „Hasanaginicu“, „Gospođu ministarku“, „Pokondirenu tikvu“, „Dr“, „Antigonu“, „Ožalošćenu porodicu“, „Magbeta“, „Urnebesnu tragediju“, kao i opere „Pepeljuga“ i „Figarova ženidba“.
Njegove predstave su dugovečne, hvaljene, izvode se uvek pred prepunom salom i proslavljaju nacionalni teatar na međunarodnim gostovanjima.
Predstave u njegovoj režiji protkane su jakim emocijama koje je dočaravao uzbudljivom i glasnom muzikom i scenskim efektima koje publikadugo pamti.
„Iznenađen sam i šokiran kako smrt vreba iza ćoška i kako ne možeš da predvidiš ni kada, ni koga će odneti. Svi prijatelji moji i njegovi su šokirani činjenicom da Jagoša više nema. To je prosto neverovatno. On je u punoj rediteljskoj zrelosti, sa puno iskustva, i trebalo je tek da daje nove i kvalitetne poglede na klasičnu i modernu literaturu“, kaže za Sputnjik glumac Branislav Lečić.
Marković je inspirisao i bio provokativan za svakog stvaraoca – glumca, scenografa, kostimografa, sve sardnike u projektu:
„Ponekad je snažno pomerao granice, a ponekad je tako dobro komunicirao sa publikom da nije prestajala da dolazi na njegove predstave“.
Režirao je više od pedeset predstava u zemlji i inostranstvu, a među najznačajnijim su „Romeo i Julija“, „Kate Kapuralica“, „Dekameron dan ranije“, „Lukrecija iliti Ždero“, „Skup“, „Bogojavljenska noć“, „Govornica“, „Sumnjivo lice“, „Uobraženi bolesnik“, „Tako je ako vam se tako čini“, „Vrat od stakla“, „Putujuće pozorište Šopalović“, „Čudo u Šarganu“, „Porodične priče“, „Gospoda Glembajevi“, „Jesenja sonata“, „Galeb“, „Filumena Marturano“, „Karmen“, „Lukrecija o bimo rekli Požeruh“, „Učene žene“, „Čarapa od sto petlji“, „Bluz za Mesiju“, „Divlje meso“, „Zora na istoku“, „Naši sinovi“, „Svinjski otac“, „Hasanaginica“, „Tartif“, „Hekuba“...
Lečić naglašava da je Marković bio čovek koji je „nosio svoju ličnost i u natežim trenucima“:
„Znao je da zalegne za drugog i da prepozna šta je istina i pravda, a šta nije. Umeo je da se razgalami kada je nešto nepravedno, bez obzira koliko to može da ga košta i ostao dosledan onome što je mislio i radio. Ja mu se divim. Nedostajaće itekako srpskom glumištu i srpskom pozorištu. Nadam se da će biti inspiracija mladosti koja dolazi i koja će moći bar malo da nadomesti ono što on predstavlja u srpskom teatru. Jagoš Marković zaslužuje da mu se poklonimo i kažemo neka ti je večna slava, prijatelju“.
Retka svetkovina smeha i duha
Od Jagoša Markovića oprostio se i glumac Nebojša Dugalić kome je Marković poverio, između ostalih i naslovnu ulogu u predstavi „Magbet“ u nacionalnom teatru:
„Dragi moj, dobri, duhoviti, jedinstveni Jagule! Kada bih morao sada da o tebi govorim kao prijatelj, sasvim 'razdešen' tvojim odlaskom, (kako si voleo da kažeš), onda bih samo mogao da pustim da ovaj muk kojim smo svi zamukli govori umesto mene. Ali ne mogu o tebi da govorim po žalosti ovoga sveta jer je među nama sve bilo po radosti koja od ovoga sveta nije“.
Nebojša Dugalić kao Magbet u istoimenoj predstavi u režiji Jagoša Markovića u Narodnom pozorištu
© Foto : Sputnjiku ustupilo Narodno pozorište/Nebojša Babić
Znao je Marković, ističe Dugalić, da čovek i njegov dar nisu ništa drugo nego rezonantna kutija koja omogućava Bogu da u ovom gluvom svetu odjekne.:
„Znao si da je naš najvažniji dug da se u sebi naštimujemo za takav odjek. Razgovetan, moćan a blagotvoran. I toj si službi prineo svaki svoj treptaj. I sve svoje. Bez ostatka. Hvala ti za takvo tvoje 'bez ostatka'. Na tom izgarajućem sebeprinošenju krepio sam veru da ipak nisam greškom zabasao među zavese, kulise i prašinu. Bio si moja retka svetkovina smeha, duha, radosti, mudrosti, utehe i igre. I kada si nam razna obilja u naručje sipao, uvek mi se činilo da smo tek napipali žicu koja se daruje samo retkim srećnicima među kopačima zlata. Bio si, kako Šekspir reče – 'Kao jesen, sve bogatija što se više žnje'. Teško će sada biti bez tebe u tom rudniku, Jagule moj dobri, jer nama zlata bez takvih kopača. Mora da smo se nešto mnogo ogrešili kad nam Gospod uzima najbolje oko nas. Praštaj što nismo zaslužili da još ostaneš sa nama. A havla ti što smo bar neko vreme zajedno izgarali istom vatrom'.
U čuvenom švedskom Kraljevskim pozorištu „Dramaten“, povodom jubileja tog teatra, režirao je 2008. godine Strinbergovu „Kraljicu Kristinu”.
Posle raspada Jugoslavije, bio je prvi srpski reditelj koji je radio na Dubrovačkim ljetnim igrama („Romeo i Julija“, 2014.)
Dobitnik je više od 50 strukovnih, festivalskih i državnih nagrada.
Pamtićemo ga po retkom talentu, vrhunskom profesionalizmu i besuslovnoj ljubavi prema pozorištu koju je usađivao u svaku predstavu koju je režirao. Lik i delo Jagoša Markovića ostaće da živi u srcima pozorišnih radnika, pozorišne publike i svih nas koji smo imali čast da ga poznajemo, napisala je u telegramu saučešća potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture Maja Gojković.
