Ni „d“ od demokratije: Zbog čega ruske novinare deportuju iz Moldavije
© Sputnik / Natalia Airyan
Pratite nas
Iako ne predstavljaju realnu pretnju po nacionalnu bezbednost, ruski novinari, naučnici i javne ličnosti izloženi su progonu i zabranama ulaska u Moldaviju, što baca senku na demokratiju i slobodu izražavanja u toj zemlji koja koja želi u EU. To je samo jedna u nizu standardnih provokacija prema Rusima, kaže za Sputnjik analitičar Vladimir Bruter.
Šef Sputnjika Moldavije Vitalij Denisov nedavno je deportovan iz Kišinjeva. Zvanični razlog koji su vlasti navele jeste Denisovljevo navodno „mešanje u unutrašnje poslove Republike Moldavije, koje ugrožava informacionu bezbednost zemlje“. Ovakvu formulaciju daje Generalni inspektorat za migracije Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Moldavije.
Denisov je izjavio da mu moldavske vlasti, uručujući odluku o deportovanju, nisu dale vremena ni da se spakuje: morao je da ostavi sve svoje stvari, novac, pa čak i mačku zaključanu u stanu. Novinar ne isključuje da će podneti žalbu Evropskom sudu za ljudska prava.
Na pitanje kako ocenjuje ovakvo ponašanje moldavskih vlasti, analitičar iz te zemlje Vladimir Bruter odgovara da je ovo „standardna provokacija“.
On smatra da je to što Deniosovu nije bilo ostavljeno nimalo vremena da reaguje moldavskim vlastima bilo neophodno da bi čitav događaj bio što skandalozniji.
„Niko i ni u kom smislu ne ugrožava i ne može da ugrožava situaciju u Moldaviji. Denisov pogotovo. Međutim, ovde je bio važan element šou programa, koji je i postignut. Zapravo, sve što mu se desilo deo je unapred smišljenog šoua“, kaže analitičar za Sputnjik.
Deportovanja, zabrane - ovako izgleda demokratija u Moldaviji
On ističe da je u Moldaviji situacija tenzična 32 godine, a da se svi koji se ne slažu sa Zapadom nalaze pod pritiskom, pa ni Moldavija nije izuzetak.
Sličnu ocenu iznosi Igor Tuljancev, lider Društvenog saveta „Za slobodnu domovinu“.
„Svojim postupcima kao što je proterivanje šefa predstavništva međunarodne novinske agencije i radija Sputnjik u Moldaviji, rukovodstvo republike iz nekog razloga nastavlja da dokazuje svima da nemaju nikakve veze sa evropskim standardima. Štaviše, nastavlja se sistematsko uništavanje imidža EU u Moldaviji. Nazivajući sebe proevropskom silom, PAS (vladajuća propredsednička partija „Akcija i solidarnost“) zapravo koristi metode diktatora Augusta Pinočea”, oštro komentariše za Sputnjik Tuljancev.
Inače, krajem februara prošle godine, nakon početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, Služba za informisanje i bezbednost Moldavije blokirala je Sputnjik Moldavija, objašnjavajući to rizikom od širenja „dezinformacija koje utiču na nacionalnu bezbednost“, dok je 7. marta i radio stanica agencije prestala sa emitovanjem.
„Naša (moldavska) demokratija podrazumeva da se ljudima oduzima pravo na rad, da ih deportuju. Denisov ne predstavlja opasnost, ali bi u tumačenju vlasti „potencijalno mogao da predstavlja opasnost“. Ovako izgleda demokratija u našoj zemlji“, kaže za Sputnjik moldavska novinarka Jelena Levicka Pahomova.
Levicka Pahomova dodaje da za sada novinari u Moldaviji aktivno prelaze na Telegram, jer cenzura tamo ne može da stigne, ali da ni to nije uvek bezbedno za njih. Ona podseća da je prošle godine bilo privođenja i akcija zastrašivanja ljudi u Moldaviji.
Tako je, u junu 2022. Godine, Moldavsko tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala, privelo glavnog urednika portala gagauznews.md i autora Telegram kanala „Slučajni dopisnik – Moldavija – Z”, Nikolaja Kostirkina, kako je rečeno, “zbog opravdavanja ruske vojne operacije”,.
Ko je sve od Rusa nepoželjan u Moldaviji
Još jedan od skorijih slkičnih primera iz maja tekuće godine je zabrana ulaska u zemlju biologu Aleksandru Pančinu, koji je trebalo da održi predavanja s ciljem popularizacije nauke u Kišnjevu. Graničari su mu rekli da nije potvrđena svrha njegovog putovanja, iako je Pančin imao povratne karte i hotelske rezervacije, a saopštenja o njegovim javnim predavanjima bila su postavljena na mnogim moldavskim resursima.
Moldavske vlasti proglasile su poznatog ruskog advokata Igora Trunova nepoželjnom osobom i deportovale ga. Advokat je naveo da su ga moldavske specijalne službe zadržale na kišinjevskom aerodromu i protivzakonito držale skoro dva dana.
U aprilu 2023, Rustamu Minihanovu, šefu ruske republike Tatarstan, nije bilo dozvoljeno ni da izađe iz aviona kojim je stigao. Takođe je proglašen nepoželjnom osobom.
U julu 2022. ulazak je odbijen poznatom pevaču Filipu Kirkorovu. Zadržan je jedan dan na aerodromu. A u maju 2022, dopisnik za RIA Novosti Artur Šajhudinov priveden je i deportovan.
Deportacije i zabrane ulaska Rusima počele su mnogo pre specijalne vojne operacije, 2017. godine. Moldavija je proglasila potpredsednika ruske vlade Dmitrija Rogozina nepoželjnom osobom i zabranila ulazak u zemlju moskovskoj delegaciji. Istovremeno je uvedena zabrana ulaska poznatom politikologu, a sada poslaniku dume Mihajilu Deljaginu, dopisniku lista "Komsomoljskaja pravda”, Dariji Aslamovoj i drugim naučnicima i novinarima.
Takvo ponašanje moldavskih vlasti u Moskvi su više puta ocenjivali kao neprihvatljivo.
13 Septembar 2023, 19:46
