https://lat.sputnikportal.rs/20230918/hoce-li-se-sresti-lavrov-i-zelenski-prvi-put-posle-pocetka-svo-rusija-olivera-ikodinovic-1161373899.html
Hoće li se sresti Lavrov i Zelenski prvi put posle početka specijalne operacije
Hoće li se sresti Lavrov i Zelenski prvi put posle početka specijalne operacije
Sputnik Srbija
Putevi ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog mogli bi da se ukrste ove nedelje na sednici Saveta bezbednosti... 18.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-18T20:50+0200
2023-09-18T20:50+0200
2023-09-18T20:50+0200
rusija
rusija – politika
savet bezbednosti un
analize i mišljenja
svet
vladimir zelenski
sergej lavrov
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/11/1161336326_0:0:3213:1808_1920x0_80_0_0_18a3e4e81e9a694c93796bd2be0412d1.jpg
Po svemu sudeći, do susreta Lavrova i Zelenskog na sednici Saveta bezbednosti UN, ipak, neće doći, jer izvori iz UN navode da bi Ukrajinu na sednici mogao da predstavlja šef diplomatije Dmitrij Kuleba, ali ne i Zelenski.Ovakvim događajima nije potrebno prisustvo šefova država i obično se održavaju na ministarskom nivou, objasnio je izvor, dodajući da Kijev još nije potvrdio učešće Zelenskog.Prethodno su zapadni mediji objavili da bi Zelenski mogao da se pojavi na sednici i sedne za isti sto sa "ruskim predstavnikom" ako bude održana specijalna sednica Saveta bezbednosti UN o Ukrajini, ali kako stvari stoje on, za razliku od Lavrova, uopšte i neće prisustvovati toj sednici, nego samo Generalnoj skupštini UN.Ostrašćeni ukrajinski političari kategorički odbacuju mogućnost susreta Lavrova i Zelenskog, ali su ubeđeni da će glavni događaj na zasedanju Generalne skupštine UN biti obraćanje Zelenskog i njegovo predstavljanje „mirovne formule“.Stalni predstavnik Rusije pri svetskoj organizaciji Vasilij Nebenzja je ocenio je da će to biti „još jedan šou“, još jedna predstava sa „nula praktičnih rezultata“...Kako se očekuje, Zelenski ima najmanje tri cilja. Pre svega, da pridobije podršku za svoju „mirovnu formulu“ koju je predložio prošle godine, da traži još više vojne i finansijske pomoći od zapadnih zemalja i da traga za rešenjem vezano za prehrambenu krizu.Ruski eksperti ocenjuju da će svaki pokušaj Kijeva da ubedi neodlučne zemlje da podrže „mirovnu formulu“ propasti.Ruski politikolog Aleksej Zudin ocenjuje da inicijative kijevskog režima nemaju nikakve veze sa traženjem izlaza iz krize, s obzirom na to da je Ukrajina donela dekret kojim se zabranjuju bilo kakvi pregovore sa Rusijom dok je Vladimir Putin na vlasti.„Mirovna formula“ Zelenskog od 10 tačaka je neprihvatiljiva za Rusiju, jer između ostalog uključuje zahtev za povlačenje ruskih snaga iz Donjecke i Luganske narodne republike, Zaporoške i Hersonske oblasti, pa čak i sa Krima, što dovodi u pitanje sudbinu miliona Rusa koji žive na toj teritoriji, a koji su izloženi najstrašnijem teroru Kijeva.Moskva, s druge strane, insistira na priznavanju „novih teritorijalnih realnosti“ tj. prisajedinjenju tih regiona Rusiji na osnovu rezultata referenduma i hitnom prekidu naoružavanja Ukrajine od strane Zapada. Takođe, Rusija, za razliku od Ukrajine, nikada nije odbijala mirovne pregovore, dok „plan Zelenskog“ doživljava kao „besmislene ultimatume“.Šou komičara u UN osuđen na propastZudin ističe da mnoge zemlje nisu voljne da podrže avanture kijevskog režima, čak ni pod pritiscima Vašingtona o čemu svedoči i njihovo masovno odbijanje da glasaju za antiruske rezolucije u UN.„Mislim da pokušaji da se promeni stav neutralnih zemalja prema situaciji u Ukrajini neće biti uspešni, jer čak i u Sjedinjenim Državama postoje sumnje i zamor. Projekat zvani ‘Ukrajina’ je očigledno na izdisaju, on je diskreditovan, a ako je tako, onda ga nema smisla podržavati, čak i uprkos pritiscima Sjedinjenih Država “, objasnio Zudin.Ima najava da će se Zelenski posle nastupa u Generalnoj skupštini UN sastati sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom u Beloj kući u Vašintgotonu, a takođe i da će prisustvovati sednici Kongresa, ali na njoj neće govoriti, već će se samo sastati sa pojedinim američkim kongresmenima.Kijev očekuje da će nastup Zelenskog u Ujedinjenim nacijama biti uvertira za globalni „mirovni samit“ koji bi ove jeseni mogao da bude održan u Ukrajini, a na koji Moskva nije pozvana. Stručnjaci, međutim, ističu da rat koji je Zapad pokrenuo protiv Rusije u Ukrajini ne može se rešiti bez učešća Moskve i bez uzimanja u obzir njenih bezbednosnih interesa.Inače, kontakata na visokom nivou između Moskve i Kijeva nije bilo od neuspeha mirovnih pregovora u Istanbulu krajem marta prošle godine, mesec dana nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, dok su se Lavrov i Kuleba poslednji put sastali oči u oči početkom marta prošle godine.Amerikanci guraju Nemačku i Japan u Savet bezbednosti UNIako se Kijev nada da će „glavna zvezda“ 78. zasedanja Generalne skupštine UN biti Zelenski, mediji mnogo više pažnje posvećuju najavljenom obraćanju američkog predsednika i njegovom predlogu o proširenju Saveta bezbednosti.Trenutno Savet bezbednosti UN ima pet stalnih članica: Rusiju, Veliku Britaniju, Kinu, SAD i Francusku, a svaka od ovih zemalja ima pravo veta. Deset članica Saveta, izabranih po geografskoj osnovi, imaju status nestalnih članova.Sjedinjene Države će insistirati da se zemlje koje dele prozapadne stavove pridruže Savetu bezbednosti UN i u tom kontekstu Vašington bi želeo da vidi Nemačku i Japan u reformisanom Savetu bezbednosti, dok se Moskva zalaže za veću zastupljenost azijskih, afričkih i latinoameričkih država, kaže ruski ekspert Igor Šatrov.Rusija posebno ističe Indiju i Brazil kao dostojne kandidate za stalno članstvo u Savetu bezbednosti UN, dodao je ekspert, podsećajući istovremeno da su UN osnovale države pobednice u Drugom svetskom ratu, ali da Amerikanci sada aktivno pokušavaju da u Savet bezbednosti uguraju Nemačku i Japan, koje istorijski nisu mogle da budu u njemu kao zemlje-pokretači rata.Međutim, za sada nisu jasno definisani kriterijumi za pristupanje neke zemlje Savetu bezbednosti UN, ali je potpuno jasno da Vašington želi da da se nove članice Saveta bezbednosti pridržavaju prozapadnog stava o ključnim globalnim pitanjima.
https://lat.sputnikportal.rs/20230913/lavrov-zapadu-nece-uspeti-da-provuce-rezoluciju-protiv-severne-koreje-u-savetu-bezbednosti-un-1161188510.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija – politika, savet bezbednosti un, analize i mišljenja, svet, vladimir zelenski, sergej lavrov, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
rusija – politika, savet bezbednosti un, analize i mišljenja, svet, vladimir zelenski, sergej lavrov, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
Hoće li se sresti Lavrov i Zelenski prvi put posle početka specijalne operacije
Putevi ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova i ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog mogli bi da se ukrste ove nedelje na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku, ali ostaje pitanje da li će do toga uopšte doći?
Po svemu sudeći, do susreta Lavrova i Zelenskog na sednici Saveta bezbednosti UN, ipak, neće doći, jer izvori iz UN navode da bi Ukrajinu na sednici mogao da predstavlja šef diplomatije Dmitrij Kuleba, ali ne i Zelenski.
Ovakvim događajima nije potrebno prisustvo šefova država i obično se održavaju na ministarskom nivou, objasnio je izvor, dodajući da Kijev još nije potvrdio učešće Zelenskog.
Prethodno su zapadni mediji objavili da bi Zelenski mogao da se pojavi na sednici i sedne za isti sto sa "ruskim predstavnikom" ako bude održana specijalna sednica Saveta bezbednosti UN o Ukrajini, ali kako stvari stoje on, za razliku od Lavrova, uopšte i neće prisustvovati toj sednici, nego samo Generalnoj skupštini UN.
Ostrašćeni ukrajinski političari kategorički odbacuju mogućnost susreta Lavrova i Zelenskog, ali su ubeđeni da će glavni događaj na zasedanju Generalne skupštine UN biti obraćanje Zelenskog i njegovo predstavljanje „mirovne formule“.
Stalni predstavnik Rusije pri svetskoj organizaciji
Vasilij Nebenzja je ocenio je da će to biti „još jedan šou“, još jedna predstava sa „nula praktičnih rezultata“...
Kako se očekuje, Zelenski ima najmanje tri cilja. Pre svega, da pridobije podršku za svoju „mirovnu formulu“ koju je predložio prošle godine, da traži još više vojne i finansijske pomoći od zapadnih zemalja i da traga za rešenjem vezano za prehrambenu krizu.
Ruski eksperti ocenjuju da će svaki pokušaj Kijeva da ubedi neodlučne zemlje da podrže „mirovnu formulu“ propasti.
Ruski politikolog Aleksej Zudin ocenjuje da inicijative kijevskog režima nemaju nikakve veze sa traženjem izlaza iz krize, s obzirom na to da je Ukrajina donela dekret kojim se zabranjuju bilo kakvi pregovore sa Rusijom dok je Vladimir Putin na vlasti.
„Uzimajući u obzir ovu okolnost, svaki razgovor o miru i pregovorima je besmislen, jer pod mirom Ukrajina podrazumeva potpunu kapitulaciju suprotne strane“, ističe ekspert.
„Mirovna formula“ Zelenskog od 10 tačaka je neprihvatiljiva za Rusiju, jer između ostalog uključuje zahtev za povlačenje ruskih snaga iz Donjecke i Luganske narodne republike, Zaporoške i Hersonske oblasti, pa čak i sa Krima, što dovodi u pitanje sudbinu miliona Rusa koji žive na toj teritoriji, a koji su izloženi najstrašnijem teroru Kijeva.
Moskva, s druge strane, insistira na priznavanju „novih teritorijalnih realnosti“ tj. prisajedinjenju tih regiona Rusiji na osnovu rezultata referenduma i hitnom prekidu naoružavanja Ukrajine od strane Zapada. Takođe, Rusija, za razliku od Ukrajine, nikada nije odbijala mirovne pregovore, dok „plan Zelenskog“ doživljava kao „besmislene ultimatume“.
Šou komičara u UN osuđen na propast
Zudin ističe da mnoge zemlje nisu voljne da podrže avanture kijevskog režima, čak ni pod pritiscima Vašingtona o čemu svedoči i njihovo masovno odbijanje da glasaju za antiruske rezolucije u UN.
„Mislim da pokušaji da se promeni stav neutralnih zemalja prema situaciji u Ukrajini neće biti uspešni, jer čak i u Sjedinjenim Državama postoje sumnje i zamor. Projekat zvani ‘Ukrajina’ je očigledno na izdisaju, on je diskreditovan, a ako je tako, onda ga nema smisla podržavati, čak i uprkos pritiscima Sjedinjenih Država “, objasnio Zudin.
Ima najava da će se Zelenski posle nastupa u Generalnoj skupštini UN sastati sa američkim predsednikom Džozefom Bajdenom u Beloj kući u Vašintgotonu, a takođe i da će prisustvovati sednici Kongresa, ali na njoj neće govoriti, već će se samo sastati sa pojedinim američkim kongresmenima.
Kijev očekuje da će nastup Zelenskog u Ujedinjenim nacijama biti uvertira za
globalni „mirovni samit“ koji bi ove jeseni mogao da bude održan u Ukrajini, a na koji Moskva nije pozvana. Stručnjaci, međutim, ističu da
rat koji je Zapad pokrenuo protiv Rusije u Ukrajini ne može se rešiti bez učešća Moskve i bez uzimanja u obzir njenih bezbednosnih interesa.
Inače, kontakata na visokom nivou između Moskve i Kijeva nije bilo od neuspeha mirovnih pregovora u Istanbulu krajem marta prošle godine, mesec dana nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, dok su se Lavrov i Kuleba poslednji put sastali oči u oči početkom marta prošle godine.
Amerikanci guraju Nemačku i Japan u Savet bezbednosti UN
Iako se Kijev nada da će „glavna zvezda“ 78. zasedanja Generalne skupštine UN biti Zelenski,
mediji mnogo više pažnje posvećuju najavljenom obraćanju američkog predsednika i njegovom predlogu o proširenju Saveta bezbednosti.
Trenutno Savet bezbednosti UN ima pet stalnih članica: Rusiju, Veliku Britaniju, Kinu, SAD i Francusku, a svaka od ovih zemalja ima pravo veta. Deset članica Saveta, izabranih po geografskoj osnovi, imaju status nestalnih članova.
Sjedinjene Države će insistirati da se zemlje koje dele prozapadne stavove pridruže Savetu bezbednosti UN i u tom kontekstu Vašington bi želeo da vidi Nemačku i Japan u reformisanom Savetu bezbednosti, dok se Moskva zalaže za veću zastupljenost azijskih, afričkih i latinoameričkih država, kaže ruski ekspert Igor Šatrov.
Rusija posebno ističe Indiju i Brazil kao dostojne kandidate za stalno članstvo u Savetu bezbednosti UN, dodao je ekspert, podsećajući istovremeno da su UN osnovale države pobednice u Drugom svetskom ratu, ali da Amerikanci sada aktivno pokušavaju da u Savet bezbednosti uguraju Nemačku i Japan, koje istorijski nisu mogle da budu u njemu kao zemlje-pokretači rata.
„One su trenutno predstavnice zapadnog bloka. I bez njih, među stalnim članicama Saveta bezbednosti UN preovlađuju zemlje zapadnog bloka. SAD, Velika Britanija i Francuska uvek iznose jedinstven stav, a ove dve evropske zemlje deluju po diktatu SAD...“, kaže Šatrov.
Međutim, za sada nisu jasno definisani kriterijumi za pristupanje neke zemlje Savetu bezbednosti UN, ali je potpuno jasno da Vašington želi da da se nove članice Saveta bezbednosti pridržavaju prozapadnog stava o ključnim globalnim pitanjima.
