Posebna vrsta ponosa: Kako je Maroko rekao Francuskoj – Ne!
Pratite nas
Odbijanjem humanitarne pomoći koju je nameravala da pošalje Francuska, Maroko je pokazao posebnu vrstu ponosa koja mu nalaže da nastavi sukob sa bivšim kolonizatorom koji gubi pozicije ne samo u Crnoj Africi, nego i u Magrebu, smatra Dušan Gujaničić iz Instituta za političke studije.
Predsednik Francuske Emanuel Makron obratio se u utorak marokanskoj javnosti video porukom, rekavši da je Pariz spreman da pruži pomoć u oporavku te zemlje od razornog zemljotresa ako kralj Muhamed šesti prihvati ponudu Francuske.
Maroko odbio pomoć Francuske
Iako je Rabat prihvatio zvanične ponude pomoći iz Španije, Velike Britanije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, ignorisao je pomoć svog bivšeg „kolonijalnog vladara“.
Vidno frustrirani francuski predsednik objavio je video u kojem kritikuje „kontroverze koje ne bi trebalo da postoje“ između Rabata i Pariza i ponovio da je njegova vlada spremna da pošalje pomoć, navodi „Blumberg“.
„Jedina osoba ovlašćena da se obrati marokanskom narodu je kralj Muhamed Šesti. Da je Makron želeo da popravi stvari ili izrazi želju da pruži humanitarnu pomoć Maroku, trebalo je to da uradi zvaničnim diplomatskim kanalima bez pompe“, navode mediji.
Tačke sukoba: Zapadna Sahara, sloboda štampe, špijuniranje Makrona
Odbijanje Maroka da primi pomoć izgleda u najmanju ruku neobično, budući da u teškim tragedijama države koje imaju i lošije odnose od Maroka i Francuske privremeno zaborave nesuglasice i pomažu jedna drugoj, kaže Gujaničić.
Tragedija u Maroku desila se u sred krize u marokansko-francuskim odnosima koja traje izvesno vreme, usled koje je zvanični Rabat povukao ambasadora iz Pariza u januaru ove godine, a nekoliko je razloga za tu odluku marokanskog kralja.
„S jedne strane, povod je bila jedna rezolucija u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope gde je Maroko bio osuđen za nedostatak slobode štampe i progon novinara, a marokanski zvaničnici su smatrali da francuska država prikriveno stoji iza te osude. S druge strane, imali smo špijunsku aferu pre nekog vremena gde se ispostavilo da su putem izraelskog sistema 'Pegazijus' navodno marokanske vlasti špijunirale čak i privatni telefon Emanuela Makrona“.
Postoji i problem Zapadne Sahare koju Maroko smatra svojom teritorijom, a u tom teritorijalnom sporu francuski stav nije potpuno na liniji Maroka iako Francuska nije pružila potpunu podršku separatistima kao što je to učinio Alžir.
Više stotina hiljada Marokanaca živi i radi u Francuskoj od kojih veliki broj ima i dvojno državljanstvo, međutim postoji problem u readmisiji marokanskih državljana koji su izbačeni sa francuske teritorije jer je Marko odbio da prihvati da se vrati dobar deo njih, ističe Gujaničić.
Marokanski ponos – nastavak sukoba sa kolonizatorom
S obzirom da je Maroko bivša francuska kolonija i arapska zemlja koja ima posebnu vrstu ponosa i držanja do svojih principa, onda je odbijanje humanitarne pomoći i ne tako iznenađujuća posledica možda i najveće marokansko-francuske krize u poslednjih nekoliko decenija.
Na pitanje da li je Makron prekršio protokol video porukom marokanskom narodu, Gujaničić odgovara da je to više pitanje stila i načina, ali da nije siguran da je to glavni razlog zašto je Maroko odbio humanitarnu pomoć.
„Meni deluje da je Maroko to iskoristio kao dobar povod, iako je tragedija, da nastavi svoj bilateralni, diplomatski sukob sa Francuskom, bivšom kolonijalnom silom. Iako za razliku od Alžira u Maroku nije bilo rata za oslobođenje kad je Maroko stekao nezavisnost od Francuske. Tako da smatram da je ovo jedan lanac u nizu slabljenja francuske pozicije na njenim 'istorijskim' afričkim teritorijama. A te pozicije su oslabljene ne samo u tzv. Crnoj Africi nego i u Magrebu. Jer kriza postoji, različitog intenziteta i sa Marokom, i sa Alžirom.“
Francuska gubi pozicije i u Magrebu
Gujaničić smatra da francuska spoljna politika pod sadašnjim predsednikom Makronom kod koga ne vidi nikakvu posebnu viziju, teško da može dovesti do nekakvog preokreta u odnosima sa Marokom.
Posebno u sklopu opšte emancipacije afričkih zemalja i ulaska drugih velikih sila investicijama i uticajem na afričko tlo, pre svega Kine i Rusije, reč je o nastavku slabljenja francuskih pozicija, a videće se dokle će to ići.
S obzirom da je veliki broj država ponudio Maroku pomoć, na prvi pogled deluje da odbijanje francuske pomoći ne može da mu bitnije naškodi.
„Ali to je onaj prvi kratkoročni utisak. Dugoročno, sigurno će se nastaviti marokansko-francusko preganjanje i to će biti jedna karika u lancu njihovih odnosa. S obzirom da je Makron na vlasti još četiri godine biće vrlo zanimljivo pratiti odnos između Francuske i Maroka. S obzirom na specifičan politički mentalitet arapskog sveta koji je veoma ponosan u međudržavnim odnosima i drži do vrednosti nacionalnog ponosa, nezavisnosti i suverenosti, biće vrlo zanimljivo posmatrati dalji razvoj tih odnosa“, zaključio je Gujaničić.
