Naučnici opovrgli glavne mitove o ljudskom mikrobiomu
© Flickr / Oak Ridge National Laboratory
Pratite nas
U svakom od nas živi desetine triliona mikroorganizama. Neki ispunjavaju veoma važne funkcije — učestvuju u metaboličkim i imunološkim procesima. Uloga drugih za sada nije razjašnjena. Naučnici kontinuirano dobijaju nove informacije o tome i nisu uvek saglasni sa opšteprihvaćenim pretpostavkama.
Sveukupnost mikroorganizama u ljudskom telu često se naziva mikroflorom. Ali, flora to su biljke. Zajednica bakterija, arheja, gljivica, virusa i protozoa koje postoje u simbiozi sa nama naziva se mikrobiota ili mikrobiom.
Oni nastanjuju kožu, gastrointestinalni trakt, zidove žučnih kanala, sluzokožu i sve biološke tečnosti tela. Oni proizvode vitamine, pomažu u varenju hrane, sprečavaju prekomerni rast štetnih bakterija, regulišu imuni sistem, pa čak i utiču na mozak. Mikrobiota se smatra normalnom, odnosno prirodnom za telo, ako u normalnim uslovima ne izaziva bolest.
Mit o opasnosti mikroba
Godine 1885. nemački doktor i bakteriolog Teodor Ešerih otkrio je bakteriju, koja je u njegovu čast nazvana ešerihija koli (Escherichia coli). Sada je to jedan od najbolje proučenih modelnih organizama. Ove bakterije su stalno prisutne u crevima, neophodne su čoveku, a njihovo uništavanje (na primer, uzimanjem antibiotika) narušava varenje. Međutim, u početku se mislilo da je e. koli smrtonosni patogen.
To da u crevima postoje mikrobi, neophodni za život, prvi je pretpostavio početkom 20. veka ruski biolog Ilja Mečnikov. Na to ga je podstaklo otkriće bifidobakterija 1899. godine. U osnovi teorija imuniteta, upala, starenja kojima se bavio je ideja o vodećoj ulozi mikroorganizama.
Mečnikov je kontinuirano apelovao na redovnu upotrebu fermentisanih mlečnih proizvoda, koji sadrže laktobakterije, a on ih je smatrao glavnim sredstvom borbe protiv starenja i „samotrovanja“ organizma.
Mit o dobrim i lošim bakterijama
Postepeno, mit o tome da su svi mikrobi štetni zamenila je ideja o postojanju korisne i patogene mikroflore. Zapravo, mikroorganizmi ili njihovi metaboliti ne mogu biti jednoznačno „dobri“ ili „loši“. Sve zavisi od mesta gde se nalaze i uslova.
Na primer, e. koli je korisna u crevima: sintetiše vitamin K i potiskuje patogene mikrobe. Mikrobi mogu dospeti u organizam preko prljave vode, prljavih ruku ili termički neobrađene hrane.
Glavni izvor zaraze su ljudske i životinjske fekalije, kao i otpadne vode.
Mit o disbiozi
Pri mnogim oboljenjima, sastav mikrobiote se menja, po pravilu, uz neprijatne simptome. Obično se to naziva disbioza, što je pogrešno.
„Takve promene su retko trajne. Mikrobiota se veoma razlikuje kako u zdravom stanju, tako i u slučaju bolesti. To prilično otežava definisanje profila normalne crevne mikrobiote u kliničkoj praksi“, smatraju britanski mikrobiolozi u nedavnom radu u Nature Microbiology.
Mit o desetostrukoj prednosti
Jedna od najrasprostranjeniih zaluda je da je ćelija mikrobiote deset puta više, nego ćelija samog tela.
Ova teza je bila aktuelna mnogo godina i čak je dospela u udžbenike.
Dugo godina je smatrano da je u mikrobiomu odraslog čoveka oko 100 triliona bakterijskih ćelija naspram deset triliona sopstvenih.
Mit o dva kilograma bakterija
Pored toga, govori se i da u svakom od nas postoji jedan do dva kilograma bakterija. Autori članka u Nature Microbiology su pokazali da je i to malo verovatno.
Prema njihovim rečima, ukupna težina mikrobiote sigurno ne prelazi 500 grama, ali, najverovatnije da je mnogo manja.
Mit o nasleđivanju mikrobioma
Često se u literaturi sreće tvrdnja da je crevna mikroflora nasledna, jer se njen sastav uglavnom formira tokom prenatalnog perioda.
Međutim, specijalizovana istraživanja pokazuju da samo mali broj vrsta bakterija prelazi direktno sa majke na dete pre ili tokom porođaja i opstaje nakon toga.
Nagli porast raznovrsne mikrobiote creva dešava se u prvih nekoliko godina života. Svaka odrasla osoba, čak i jednojajčani blizanci imaju jedinstvenu mikrobiotu, po kojoj se teoretski može identifikovati.
Mit o uticaju na mozak
Između aktivnosti bakterija u crevima i neurona u mozgu postoji određena veza koja se naziva osovina „creva-mozak“.
Promenama u mikrobnoj zajednici creva delimično se objašnjavaju depresija, gubitak pamćenja, sindrom hroničnog umora, autizam, šizofrenija i neurodegenerativne neuroze.
Mikrobiom preko pojedinih hemijskih materija šalje signale centralnom nervnom sistemu, utičući na mozak i psihičko zdravlje.
Često se čuju pretpostavke da povećanje korisnih bakterija u crevima može pomoći u borbi protiv upala, popuštanja stresa, poboljšavanja pamćenja.
Creva imaju sopstveni sistem neurona, koji je, sa jedne strane, integrisan u opšti nervni sistem organizma, a sa druge, u određenim slučajevima, može da funkcioniše autonomno, šaljući signale centralnom nervnom sistemu preko lutajućih nerava. Ne nazivaju uzalud creva ponekad „drugim mozgom“.
Naučnici su saglasni da za dublje poimanje mikrobioma treba još mnogo rada, ali sada je jasno da je to vrlo složen sistem.
