https://lat.sputnikportal.rs/20230917/lukasenko-belorusija-ne-planira-da-se-mesa-u-zivote-susednih-drzava-1161347518.html
Lukašenko: Belorusija ne planira da se meša u živote susednih država
Lukašenko: Belorusija ne planira da se meša u živote susednih država
Sputnik Srbija
Belorusija nema nameru da se meša u život susednih država, izjavio je predsednik zemlje Aleksandar Lukašenko na svečanom događaju posvećenom Danu narodnog... 17.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-17T17:13+0200
2023-09-17T17:13+0200
2023-09-17T17:13+0200
rusija
belorusija
aleksandar lukašenko
dan narodnog jedinstva
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/0e/1161241867_0:89:2973:1761_1920x0_80_0_0_8bd040ce3f70aa79503028c0e9b6e8fb.jpg
Lukašenko je dodao da beloruski narod „u suštini ne može biti agresor“. Međutim, prema njegovim rečima, u slučaju agresije na Belorusiju, ona neće povlačiti „nikakve crvene, žute, crne ili plave linije“.„(Linija) postoji. Ta linija je državna granica! I imamo čime da odgovorimo. Zato, hajde da živimo zajedno, kao komšije!“, pozvao je Lukašenko.On je podsetio da je period rasparčavanja Belorusije prošao „u senci globalne tragedije Drugog svetskog rata“.„Zar može da se zaboravi kako se pucalo na beloruska sela, kako su beloruska deca tučena šipkama u tuđim školama, kako su Belorusi, Rusi i Ukrajinci mučeni u poljskom koncentracionom logoru u Berjozi-Kartuskoj? Sve je to činjenice“, rekao je Lukašenko.„Nije bilo uobičajeno da se ovo vreme pamti u ime sovjetsko-poljskog prijateljstva koje će, kako su tada mislili, biti večno“, podsetio je beloruski lider.On je primetio da je Belorusija zbog prijateljstva sa poljskim narodom prešla preko bola, ali da su u Poljskoj to uzeli za slabost.„Ali, lekcija je naučena. Vreme je pokazalo da našu plemenitu težnju da živimo u miru naši susedi nisu cenili. Ne govorim o poljskom narodu. Govorim o eliti – političarima koji su sve ove godine bili žedni osvete“.Neće biti rata u BelorusijiLukašenko je takođe naglasio da su Belorusi najmiroljubiviji narod.„Mi nismo agresori. Naš narod suštinski ne može da bude agresor. Mi nikome ne pretimo i nikada nećemo pretiti. To nije naša politika... Mi ne mašemo atomskim oružjem i tako dalje“, naglasio je beloruski predsednik.Istovremeno je skrenuo pažnju da Belorusi moraju da se zaštite. On je podsetio da je tokom Drugog svetskog rata zemlja izgubila svakog trećeg stanovnika.Kako je naveo, tada su nemarnost i bezbrižnost doveli do toga da je Belorusija gotovo izgubljena.Prema njegovom mišljenju, u savremenim uslovima u Belorusiji neće biti rata, jer to nije moguće.Dan narodnog jedinstva ustanovljen je ukazom predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka u junu 2021. godine. Datum praznika posvećen je događajima od 17. septembra 1939. godine, kada je Crvena armija prešla sovjetsko-poljsku granicu, otpočevši oslobodilački pohod u su zemlje Zapadne Belorusije, koje su bile pod poljskom vlašću od 1921. godine prema Riškom mirovnom sporazumu, ponovo ujedinjene sa Beloruskom SSR.
belorusija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
belorusija, aleksandar lukašenko, dan narodnog jedinstva
belorusija, aleksandar lukašenko, dan narodnog jedinstva
Lukašenko: Belorusija ne planira da se meša u živote susednih država
Belorusija nema nameru da se meša u život susednih država, izjavio je predsednik zemlje Aleksandar Lukašenko na svečanom događaju posvećenom Danu narodnog jedinstva, obraćajući se narodima susednih zemalja.
„Ne pravimo planove da se mešamo u vaše (drugih država) živote. Želimo vam samo dobro, sreću i mir. Ali ovaj svet je danas toliko krhak da svaki neoprezan pokret može dovesti do najtežih i nepopravljivih posledica. Zaista ne bih želeo da naše zemlje ponovo postanu poprište rata i ponovo budu ubijeni milioni naših građana“, rekao je on.
Lukašenko je dodao da beloruski narod „u suštini ne može biti agresor“. Međutim, prema njegovim rečima, u slučaju agresije na Belorusiju, ona neće povlačiti „nikakve crvene, žute, crne ili plave linije“.
„(Linija) postoji. Ta linija je državna granica! I imamo čime da odgovorimo. Zato, hajde da živimo zajedno, kao komšije!“, pozvao je Lukašenko.
On je podsetio da je period rasparčavanja Belorusije prošao „u senci globalne tragedije Drugog svetskog rata“.
„Zar može da se zaboravi kako se pucalo na beloruska sela, kako su beloruska deca tučena šipkama u tuđim školama, kako su Belorusi, Rusi i Ukrajinci mučeni u poljskom koncentracionom logoru u Berjozi-Kartuskoj? Sve je to činjenice“, rekao je Lukašenko.
„Nije bilo uobičajeno da se ovo vreme pamti u ime sovjetsko-poljskog prijateljstva koje će, kako su tada mislili, biti večno“, podsetio je beloruski lider.
On je primetio da je Belorusija zbog prijateljstva sa poljskim narodom prešla preko bola, ali da su u Poljskoj to uzeli za slabost.
„Ali, lekcija je naučena. Vreme je pokazalo da našu plemenitu težnju da živimo u miru naši susedi nisu cenili. Ne govorim o poljskom narodu. Govorim o eliti – političarima koji su sve ove godine bili žedni osvete“.
Neće biti rata u Belorusiji
Lukašenko je takođe naglasio da su Belorusi najmiroljubiviji narod.
„Mi nismo agresori. Naš narod suštinski ne može da bude agresor. Mi nikome ne pretimo i nikada nećemo pretiti. To nije naša politika... Mi ne mašemo atomskim oružjem i tako dalje“, naglasio je beloruski predsednik.
Istovremeno je skrenuo pažnju da Belorusi moraju da se zaštite. On je podsetio da je tokom Drugog svetskog rata zemlja izgubila svakog trećeg stanovnika.
Kako je naveo, tada su nemarnost i bezbrižnost doveli do toga da je Belorusija gotovo izgubljena.
Prema njegovom mišljenju, u savremenim uslovima u Belorusiji neće biti rata, jer to nije moguće.
Dan narodnog jedinstva ustanovljen je ukazom predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka u junu 2021. godine. Datum praznika posvećen je događajima od 17. septembra 1939. godine, kada je Crvena armija prešla sovjetsko-poljsku granicu, otpočevši oslobodilački pohod u su zemlje Zapadne Belorusije, koje su bile pod poljskom vlašću od 1921. godine prema Riškom mirovnom sporazumu, ponovo ujedinjene sa Beloruskom SSR.
