https://lat.sputnikportal.rs/20230915/ostvaruje-se-zavetna-ideja-srpske-istorije-1161286913.html
Ostvaruje se zavetna ideja srpske istorije
Ostvaruje se zavetna ideja srpske istorije
Sputnik Srbija
Dan srpskog jedinstva, ustanovljen na godišnjicu proboja Solunskog fronta, ima posebno mesto u srpskoj istoriji. Na taj dan srpska vojska vratila se u otadžbinu... 15.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-15T18:17+0200
2023-09-15T18:17+0200
2023-09-15T18:17+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
solunski front
srpska vojska
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/05/10/1155735309_0:12:2941:1666_1920x0_80_0_0_dd8c4f955770dc87dfccf38d410bc956.jpg
Da je današnji praznik, koji se obeležava kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, iako relativno nedavno uveden, već prihvaćen, prema rečima istoričara i profesora na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Miloša Kovića, svedoči veliki broj tribina i događaja.On sam, kako kaže, održao je predavanje u Ruskom domu, a kasnije istim povodom putuje u Brčko. Organizatori tribina su mladi ljudi, a kada je praznik prihvaćen među mladima, prihvatiće ga i cela nacija, kaže profesor Ković.Zavetna ideje srpske istorijePrema Kovićevim rečima, proboj Solunskog fronta nije bila samo jedna od pobeda Srpske vojske.Ono što je 15. septembra počelo, bilo je zapravo ostvarenje najvažnije zavetne ideje srpskog 19. veka i cele srpske istorije, ističe naš sagovornik – ideje oslobođenja i ujedinjenja srpskog naroda.„Upravo to je postignuto te 1918. Zato je ovo važan datum i zato je dobro što su u ime ovog praznika ušle reči „jedinstvo“ i „sloboda“. I, naravno, srpska zastava“, zaključuje Ković.Pobeda koja je odlučila ishod rataProboj Solunskog fronta nije značajan samo kao pobeda Srbije koja je dovela do nacionalnog ujedinjenja. Bila je to jedna od najvećih operacija Prvog svetskog rata, a, kako će se ispostaviti, ona je odlučila i njegov ishod – iz rata su, odmah nakon ove operacije Srpske vojske, izbačene Bugarska i Turska, a nešto kasnije i Austrougarska. Nemačka nije mogla sama da vodi rat protiv nadmoćnijih savezničkih armija. Ne dešava se često u istoriji da bojište koje se smatra sporednim odluči sudbinu rata.Odluka o proboju Solunskog fronta doneta je juna 1918, nakon savetovanja između komandanta savezničkih snaga na Solunskom frontu, generala Franše D’Eperea i srpskih visokih oficira. Odlučeno je da se proboj izvrši na sektoru Dobro polje – Veternik – Kozjak, sektoru Srpske vojske koja je brojala 140 000 ljudi podeljenih u dve armije kojima su komandovali vojvode Petar Bojović i Stepa Stepanović. Vrhovni komandant Srpske vojske bio je regent Aleksandar, a načelnik štaba Vrhovne komande vojvoda Živojin Mišić.Borbe su počele 14. septembra artiljerijskom paljbom i svih savezničkih topova da bi, u zoru 15. septembra (u 5.30 časova) Druga armija krenula u juriš i to na potezu Soko–Veternik–Dobro polje.Ogromna želja za pobedom i povratkom u otadžbinu vodila je srpske vojnike iz pobede u pobedu, tako da je već 25. septembra oslobođeno Skoplje, a četiri dana kasnije Bugarska je kapitulirala. Niš je oslobođen 1. oktobra, a vojvoda Petar Bojović je na čelu svoje armije pobedonosno umarširao u oslobođeni Beograd 1. novembra. Dva dana kasnije kapitulirala je i Austrougarska, a srpska vojska prešla je Dunav, Savu i Drinu.Ovogodišnja centralna proslava Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave održava se u Nišu.
https://lat.sputnikportal.rs/20230915/dan-srpskog-jedinstva-trobojke-se-vijore-prestonicom-foto-1161272572.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230915/zastava-srbije-povezala-dve-obale-drine-u-banjaluci-trobojka-od-100-metara-video-1161283798.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – društvo, solunski front, srpska vojska
srbija, srbija – društvo, solunski front, srpska vojska
Ostvaruje se zavetna ideja srpske istorije
Dan srpskog jedinstva, ustanovljen na godišnjicu proboja Solunskog fronta, ima posebno mesto u srpskoj istoriji. Na taj dan srpska vojska vratila se u otadžbinu, oslobodila i ujedinila srpski narod.
Da je današnji praznik, koji se obeležava kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, iako relativno nedavno uveden, već prihvaćen, prema rečima istoričara i profesora na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu, dr Miloša Kovića, svedoči veliki broj tribina i događaja.
On sam, kako kaže, održao je predavanje u Ruskom domu, a kasnije istim povodom putuje u Brčko. Organizatori tribina su mladi ljudi, a kada je praznik prihvaćen među mladima, prihvatiće ga i cela nacija, kaže profesor Ković.
Zavetna ideje srpske istorije
Prema Kovićevim rečima, proboj Solunskog fronta nije bila samo jedna od pobeda Srpske vojske.
„To je bio početak povratka u otadžbinu i upravo su se zato vojnici Prve i Druge armije tako lavovski borili. Podsećam da je Srpska vojska 1915. bila proterana iz Srbije. I ne samo Srpska vojska, nego i srpska kruna, vlada i skupština. Stotine hiljada izbeglica su se povukle sa vojskom preko Crne Gore i Albanije na Krf. Ali Srpska vojska, obnovljena i ojačana se vratila, zauzela položaje na Solunskom frontu i manje od tri godine posle strašnog poraza, a doživela je neslućeni trijumf“, objašnjava Ković.
Ono što je 15. septembra počelo, bilo je zapravo ostvarenje najvažnije zavetne ideje srpskog 19. veka i cele srpske istorije, ističe naš sagovornik – ideje oslobođenja i ujedinjenja srpskog naroda.
„Upravo to je postignuto te 1918. Zato je ovo važan datum i zato je dobro što su u ime ovog praznika ušle reči „jedinstvo“ i „sloboda“. I, naravno, srpska zastava“, zaključuje Ković.
Pobeda koja je odlučila ishod rata
Proboj Solunskog fronta nije značajan samo kao pobeda Srbije koja je dovela do nacionalnog ujedinjenja. Bila je to jedna od najvećih operacija Prvog svetskog rata, a, kako će se ispostaviti, ona je odlučila i njegov ishod – iz rata su, odmah nakon ove operacije Srpske vojske, izbačene Bugarska i Turska, a nešto kasnije i Austrougarska. Nemačka nije mogla sama da vodi rat protiv nadmoćnijih savezničkih armija. Ne dešava se često u istoriji da bojište koje se smatra sporednim odluči sudbinu rata.
Odluka o proboju Solunskog fronta doneta je juna 1918, nakon savetovanja između komandanta savezničkih snaga na Solunskom frontu, generala Franše D’Eperea i srpskih visokih oficira. Odlučeno je da se proboj izvrši na sektoru Dobro polje – Veternik – Kozjak, sektoru Srpske vojske koja je brojala 140 000 ljudi podeljenih u dve armije kojima su komandovali vojvode Petar Bojović i Stepa Stepanović. Vrhovni komandant Srpske vojske bio je regent Aleksandar, a načelnik štaba Vrhovne komande vojvoda Živojin Mišić.
Borbe su počele 14. septembra artiljerijskom paljbom i svih savezničkih topova da bi, u zoru 15. septembra (u 5.30 časova) Druga armija krenula u juriš i to na potezu Soko–Veternik–Dobro polje.
Ogromna želja za pobedom i povratkom u otadžbinu vodila je srpske vojnike iz pobede u pobedu, tako da je već 25. septembra oslobođeno Skoplje, a četiri dana kasnije Bugarska je kapitulirala. Niš je oslobođen 1. oktobra, a vojvoda Petar Bojović je na čelu svoje armije pobedonosno umarširao u oslobođeni Beograd 1. novembra. Dva dana kasnije kapitulirala je i Austrougarska, a srpska vojska prešla je Dunav, Savu i Drinu.
