Da je neko pritiskao Amerikance kao oni Srbe u Srpskoj – zaboravili bi i engleski jezik /video/
© Sputnik / Vitaliй Belousov
/ Pratite nas
Da je na građane SAD neko vršio srazmeni pritisak kakav se vrši na srpski narod sve ove godine uz blagoslov najmoćnije države sveta ko zna da li bi danas uopšte znali da govore engleski ili bi mukali. A posle svega kad bi sutra sišla neka vanzemaljska vrsta i napala Ameriku, kad bi Srbe iskreno pitali nisam siguran na čijoj strani bi bili.
Ogorčenje srpskog naroda, posebno u Bosni i Hercegovini gde je izložen sve većim pritiscima s ciljem potkopavanja Republike Srpske, ovako slikovito opisuje istoričar i profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu Čedomir Antić.
Amerikanci su, rezignirano konstatuje Antić, doveli Srbe u situaciju da su danas odlučnije protiv njih nego 1992. kada je ipak bilo ljudi koji su verovali da Milošević njima nije dobro objasnio stvari, iako i u tome ima istine.
„Vidimo danas da to nije tako, da je to mogao da bude bilo ko, da li bi bio Radovan Karadžić ili Radovan Samardžić, svi bi završili u Hagu i prema svima bi bilo primenjivano isto – od dvostrukih standarda prilikom vođenja rata do dvosturkih standarda prilikom suđenja“, primećuje profesor.
Pat pozicija u BiH
Novi krug tenzija u BiH, nastalih zbog pokušaja tzv. visokog predstavnika da disciplinuje Srpsku, on ipak objašnjava i geopolitičkim promenama, ali i sukobom u Ukrajini koji je, ističe, otvorio pitanje ravnoteže snaga i aktuelizovao i pitanje Balkana - velike sile su se tradicionalno sukobljavale na Balkanu i na Balkan izvozile svoje krize što se i sada dešava.
„Kad je reč o BiH tu je postojao sukob motiva. S jedne strane bilo je potrebno da Srbi iz BiH budu politički proterani, međutim, na drugoj strani je bio muslimanski faktor i nije trebalo da on potpuno pobedi, jer na Zapadu su znali da u slučaju da proteraju Srbe iz BiH to ne bi bila nova Hrvatska ili novo Kosovo nego Prorokova zadužbina, pobedili bi oni koji su činili jedinice El mudžahida“, veruje Antić.
On smatra da je Zapad u nemogućoj poziciji i zato što su još 2009. propala sva nastojanja da se napravi unitarna Bosna, Srbi se konsolidovali, a bošnjačko rukovodstvo nije razumelo kako treba da radi pa je izašlo sa preteranim zahtevima.
„Sad su se karte ponovo podelile i sve ono od ekonomske krize iz 2008, preko Arapskog proleća, do sukoba sa Rusijom koji je počeo 2004. a sada kulminirao, otvara ponovo to pitanje. A EU je slabija nego pre 10 godina, SAD radikalnije, a Srbi imaju veće prohteve. I to je naizgled nerešiva situacija koju ubrzava kriza u Ukrajini“, opisuje pat poziciju Antić.
„Bespravno pravo“ Zapada
Dr Aleksandar Lukić sa Instituta za političke studije dodatni razlog za zaoštravanje konfrontacije u BiH vidi i u, kako kaže, „bespravnom pravu“ koje nameće Zapad.
„Kristijan Šmit je postao predstavnik ne znamo koga pošto nema odluke Saveta bezbednosti koji bi trebalo da ga imenuje. Ne zna se kako da odredimo njegov status. Ne može biti nikako ovlašćen zato što EU i SAD nemaju mandat da šalju nekog predstavnika koji bi imao takve ingerencije“, ističe Lukić. U šali predlaže da „nemačkog turistu“, ako dođe u Srpsku i pored poruke da je nepoželjan, zaista tretiraju kao turistu pa mu pokažu neka mesta od istorijskog značaja poput Tjentišta i Kozare gde su se Nemci „pokazali“ u Drugom svetskom ratu.
Na pitanje kako tzv. visoki predstavnik može onda da preti Dodiku „ozbiljnim posledicama“ zbog njegovog odnosa prema njemu i kakve bi to posledice mogle biti, Čedomir Antić konstatuje da bi Šmit uhapsio Dodika da se u BiH i dalje nalazi 80 ili 60 hiljada pripadnika NATO.
„Toga nema, sad ih ima nekoliko hiljada. Međutim, s obzirom na činjenicu da je svet radikalizovan zbog rata u Ukrajini, i dalje postoji opasnost da se dogodi ono što se dešavalo u svetu. Podsećam, Bin Laden je ubijen na prostoru zemlje koja nije dala dozvolu Amerikancima da deluju, nekoliko stotina metara od pakistanske vojne akademije delovale su američke foke“, upozorava profesor.
Nije Dodik Bin Laden
Lukić, međutim, napominje da je razlika između tog događaja i Republike Srpske to što je Bin Laden bio zvanično proglašen za teroristu, pa su Amerikanci imali određenu argumentaciju da tako nešto urade.
„Ovde nije u pitanju terorista nego legalno, demokratski izabran predsednik. Ali oni mogu da ga, ako bi eventualno objavio samostalnost Srpske, proglase za nekog ko je terorista i ko ruši ustavni poredak BiH, da bi našli nekakve pravne argumente“, navodi sagovornik Sputnjika.
On podseća da se sa Zapada sve vreme vrši pritisak na Srpsku ne bi li je sveli na rang kantona koji ne bi imao prerogative dodeljene Dejtonom, a kako taj entitet ne može da se direktno ukine onda idu nekim okolnim putevima i pokušavaju da joj oduzmu imovinu kroz sporni zakon o državnoj imovini koji žele da joj nametnu.
„To su Dodik i sadašnja vlast u Srpskoj dobro primetili - da se oduzimanjem imovine zapravo gotovo potpuno ukida RS. I to je ta crvena linija koju RS ne sme da pređe ako želi da postoji. Bilo bi dobro da se oko toga uspostavi neka vrsta saglasnosti među svim činiocima u Srpskoj i naravno u Srbiji. Srpskoj je potrebna i podrška Srbije da se to ne bi desilo i da ne bi ni došlo do te provokacije. Jer ako do provokacije dođe i Srpska zaista proglasi samostalnost, to bi bila velika poltička kriza. Zapad, bar u ovom trenutku, ni u kom smislu neće dozvoliti da RS bude samostalna niti da učini bilo šta dalje posle tog proglasa. A onda je sve moguće - i da pokušaju da intervenišu na neki način“, upozorava Lukić.
On ipak veruje da situacija u BiH neće do te mere eskalirati i da će biti pronađen kompromis jer smatra da Zapadu ne odgovara da dođe do nekog građanskog rata.
Pouka od Ive Andrića
Antić ističe da je Zapad svojim ponašanjem pokazao da ima predrasude prema Srbima pa kako onda može da se očekuje da će donet mir u BiH.
Zapad se, nadovezuje se Lukić, ne ponaša tako samo u BiH, nego u svim državama gde je prisustvo Srba značajno, to su i Crna Gora i Srbija, a naš je zadatak da se tome odupremo.
„Ivo Andrić je govorio: sve Drine su krive i ne možeš ih nikad ispraviti ali nemoj nikad prestajati da ih ispravljaš. To bi bio princip kojim bi trebalo da se rukovodimo kako bismo štitili svoja prava“, poručuje politikolog.
