https://lat.sputnikportal.rs/20230914/svemirski-teleskop-izmerio-brzinu-sirenja-svemira-i-ostavio-astronome-u-cudu-1161249485.html
Svemirski teleskop izmerio brzinu širenja svemira i ostavio astronome u čudu
Svemirski teleskop izmerio brzinu širenja svemira i ostavio astronome u čudu
Sputnik Srbija
Svemirski teleskop Džejms Veb (JWST) pojačava kosmičku zagonetku usklađivanjem s Hablovim merenjima, pojačavajući misteriju brzine širenja svemira. Istovremeno... 14.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-14T23:00+0200
2023-09-14T23:00+0200
2023-09-14T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
svemir
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111227/84/1112278449_0:300:3200:2100_1920x0_80_0_0_ce2de8967674d58bcf3f296dd2410ebd.jpg
Svemirski teleskop NASA Džejms Veb nedavno je odredio brzinu širenja svemira, dajući rezultate koji su u skladu s merenjima svemirskog teleskopa Habl. Iako to sugeriše da su Hablovi podaci tačni, i dalje postoji neslaganje u merenju širenja svemira.Šta je Hablova konstantaHablova konstanta (H0) predstavlja brzinu širenja svemira, a njena tačna vrednost ostala je nedostižna zbog različitih metoda merenja. Jedan pristup uključuje analizu ostataka ranog svemira, kao što su kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje i zamrznuti akustični talasi.Druga metoda podrazumeva merenje udaljenosti do objekata s poznatim intrinzičnim sjajem, kao što su supernove tipa Ia i promenljive zvezde cefeide. Promenljive zvezde su nazvane po zvezdi Delti u sazvežđu Cefeju, koje imaju nestabilnu strukturu, zbog čega pulsiraju, preneo je „Sajens alert“.Navedene metode dosledno su davale protivrečne rezultate, pri čemu je jedna pokazala brzinu širenja od oko 67 kilometara u sekundi po megaparseku, a druga oko 73 kilometra u sekundi po megaparseku, što doprinosi Hablovoj tenziji, odnosno razlici u vrednosti Hablove konstante.Međutim, dobijanje tačnih podataka o varijablama cefeida bilo je izazovno, pogotovo jer se zvezde u dalekim galaksijama često čine blizu jedna drugoj.Svemirski teleskop Habl nameravao je da reši taj problem koristeći svoju superiornu rezoluciju vidljive talasne dužine za razlikovanje pojedinačnih varijabli cefeida. Međutim, posmatranja teleskopa bila su ograničena njegovom nemogućnošću delotvornog pristupa blizu infracrvenih talasnih dužina, ostavljajući neke podatke nesigurnim.Džejms Veb na pragu rešenja misterijeNasuprot tome, JWST, moćni infracrveni teleskop, prevazišao je ta ograničenja. Ris i njegov tim koristili su JWST za posmatranje 320 varijabli cefeida, značajno smanjujući šum u podacima u poređenju s Hablovim posmatranjima. Zapanjujuće, određivanja udaljenosti iz oba teleskopa su se podudarala, sugerišući da se Hablovi podaci ne mogu odbaciti, kao i da Hablova napetost i dalje postoji.Uzrok te napetosti ostaje zagonetan, s tamnom energijom, neidentifikovanom silom koja naizgled ubrzava širenje svemira, kao jednim od vodećih osumnjičenih činilaca. Ipak, JWST-ova merenja približavaju astronome rešenju te misterije.Posledično, intrigantne mogućnosti ostaju otvorene, produbljujući misteriju koja okružuje Hablovu napetost.Studija vezana za navedeno istraživanje prihvaćena je za objavljivanje u časopisu The Astrophysical Journal, a trenutno je dostupna na repozitorijumu arXiv.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
nauka i tehnologija, svemir, društvo
nauka i tehnologija, svemir, društvo
Svemirski teleskop izmerio brzinu širenja svemira i ostavio astronome u čudu
Svemirski teleskop Džejms Veb (JWST) pojačava kosmičku zagonetku usklađivanjem s Hablovim merenjima, pojačavajući misteriju brzine širenja svemira. Istovremeno, JWST je i na najboljem putu da ga reši.
Svemirski teleskop NASA Džejms Veb nedavno je odredio brzinu širenja svemira, dajući rezultate koji su u skladu s merenjima svemirskog teleskopa Habl. Iako to sugeriše da su Hablovi podaci tačni, i dalje postoji neslaganje u merenju širenja svemira.
Hablova konstanta (H0) predstavlja brzinu širenja svemira, a njena tačna vrednost ostala je nedostižna zbog različitih metoda merenja. Jedan pristup uključuje analizu ostataka ranog svemira, kao što su kosmičko mikrotalasno pozadinsko zračenje i zamrznuti akustični talasi.
Druga metoda podrazumeva merenje udaljenosti do objekata s poznatim intrinzičnim sjajem, kao što su supernove tipa Ia i promenljive zvezde cefeide. Promenljive zvezde su nazvane po zvezdi Delti u sazvežđu Cefeju, koje imaju nestabilnu strukturu, zbog čega pulsiraju,
preneo je „Sajens alert“.
Navedene metode dosledno su davale protivrečne rezultate, pri čemu je jedna pokazala brzinu širenja od oko 67 kilometara u sekundi po megaparseku, a druga oko 73 kilometra u sekundi po megaparseku, što doprinosi Hablovoj tenziji, odnosno razlici u vrednosti Hablove konstante.
„Varijable cefeida su zlatni standardni alat za merenje udaljenosti do galaksija udaljenih milionima svetlosnih godina, što je ključno za određivanje Hablove konstante“, objašnjava astrofizičar Adam Ris sa Naučnog instituta za svemirski teleskop (STScI) i Univerziteta „Džon Hopkins“.
Međutim, dobijanje tačnih podataka o varijablama cefeida bilo je izazovno, pogotovo jer se zvezde u dalekim galaksijama često čine blizu jedna drugoj.
Svemirski teleskop Habl nameravao je da reši taj problem koristeći svoju superiornu rezoluciju vidljive talasne dužine za razlikovanje pojedinačnih varijabli cefeida. Međutim, posmatranja teleskopa bila su ograničena njegovom nemogućnošću delotvornog pristupa blizu infracrvenih talasnih dužina, ostavljajući neke podatke nesigurnim.
Džejms Veb na pragu rešenja misterije
Nasuprot tome, JWST, moćni infracrveni teleskop, prevazišao je ta ograničenja. Ris i njegov tim koristili su JWST za posmatranje 320 varijabli cefeida, značajno smanjujući šum u podacima u poređenju s Hablovim posmatranjima. Zapanjujuće, određivanja udaljenosti iz oba teleskopa su se podudarala, sugerišući da se Hablovi podaci ne mogu odbaciti, kao i da Hablova napetost i dalje postoji.
Uzrok te napetosti ostaje zagonetan, s tamnom energijom, neidentifikovanom silom koja naizgled ubrzava širenje svemira, kao jednim od vodećih osumnjičenih činilaca. Ipak, JWST-ova merenja približavaju astronome rešenju te misterije.
„S Vebom koji potvrđuje Hablova merenja, Vebova merenja pružaju najsnažniji dokaz dosad da sistemske greške u Hablovoj fotometriji cefeida ne igraju značajnu ulogu u sadašnjoj Hablovoj napetosti“, kaže Ris.
Posledično, intrigantne mogućnosti ostaju otvorene, produbljujući misteriju koja okružuje Hablovu napetost.
Studija vezana za navedeno istraživanje prihvaćena je za objavljivanje u časopisu The Astrophysical Journal, a trenutno je dostupna na repozitorijumu
arXiv.
