https://lat.sputnikportal.rs/20230914/avionski-saobracaj-u-eu-na-prekretnici-cene-karata-mogle-bi-biti-basnoslovne-1161251685.html
Avionski saobraćaj u EU na prekretnici: Cene karata mogle bi biti basnoslovne
Avionski saobraćaj u EU na prekretnici: Cene karata mogle bi biti basnoslovne
Sputnik Srbija
Evroposlanici u Strazburu su u sredu izglasali nova pravila u vezi sa upotrebom takozvanih održivih goriva u vazdušnom saobraćaju. 14.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-14T22:54+0200
2023-09-14T22:54+0200
2023-09-14T22:54+0200
ekonomija
ekonomija
svet – ekonomija
energetika
saobraćaj i infrastruktura
evropska unija (eu)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/06/19/1125742204_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_2308ed4e3cdea21f780f5f65c9ad0d4e.jpg
Evropska avionska industrija nalazi se na prekretnici. Evropska unija je odlučila da se u sledeće dve godine na gotovo svim letovima na aerodromima mora upotrebljavati određen nivo održivih avionskih goriva.Uzimajući u obzir da su održiva avionska goriva (SAF) trenutno tri do četiri puta skuplja od kerozina ali i da još nigde u svetu ne postoji tržište zelenih avionskih goriva, pred avio-industrijom je izuzetno zahtevno razdoblje. A ako vlade EU ne istupe i javnim politikama ne podrže ovu evropsku inicijativu, sav teret će pasti na leđa građana, koji će za putovanje avionom morati da plaćaju višestruko veću cenu nego što to čine danas.Posle dugotrajnih pregovora između Komisije, Saveta i Parlamenta, poslanici u Strazburu su u sredu izglasali nova pravila koja se tiču upotrebe održivih avionskih goriva u saobraćaju.Prema inicijativi „ReFuelEU Aviation“, od 2025. godine avioni koji poleću sa evropskih aerodroma treba da koriste minimalno dva odsto održivog avionskog goriva. Taj procenat će se godinama povećavati pa će tako do 2035. godine minimalna količina SAF-a morati da iznosi 20 odsto, a 2050. čak 70 odsto.Pravila će se primenjivati na sve komercijalne odlazne letove sa evropskih aerodroma sa izuzetkom za najudaljenije teritorije, poput Kanarskih ostrva. Inicijativa je deo šireg napora EU da Evropa do 2050. godine postane prvi tzv. klimatski neutralni kontinent, prenosi „Jutarnji list“.Akcenat je stavljen na veću upotrebu sintetičkih ili e-goriva, dobijenih pretvaranjem električne energije u tekuće gorivo. Osim e-goriva, održivim se smatraju i određena biogoriva proizvedena od poljoprivrednih ili šumskih ostataka, algi, biološkog otpada, korišćenog ulja za kuvanje ili određenih životinjskih masti. Reciklirana mlazna goriva proizvedena od otpadnih gasova i otpadne plastike takođe se smatraju „zelenim“.Proizvodnja održivih goriva danas je vrlo ograničena, a održiva avionska goriva čine manje od 0,1 odsto ukupne potrošnje goriva za avione.Poslanik zelenih Jakop Dalude istakao je da u ovom trenutku kompletna proizvodnja održivih avionskih goriva ne bi bila dovoljna ni da bi se pokrila jedna trećina nacionalnih letova u Švedskoj.Cilj EU je da se evropska proizvodnja poveća sa nekoliko stotina hiljada tona na 160 miliona tona godišnje do 2050. godine. Više od stotinu proizvodnih pogona, uključujući najmanje tri u Francuskoj, trebalo bi da ugledaju svetlo dana u Evropi, s više od 200.000 novih radnih mesta.Ključni izazov je to što je avio-industriju posebno teško dekarbonizovati. Dok je tehnologija obnovljive energije već omogućila prelazak na električne automobile, kamione i ostala drumska vozila, u ovom trenutku ne postoji tehnologija koja bi to isto učinila za vazdušni saobraćaj.Postoji nekoliko inovativnih rešenja, ali su ona daleko od široke primene. „Erbas“ je, na primer, najavio da će do 2035. godine imati prvi avion s nultom emisijom, koji će koristiti vodonikove gorive ćelije. Električni avioni, takođe, mogu da budu održiv koncept, ali će verovatno biti ograničeni na vrlo male letelice zbog ograničenja u tehnologiji baterija i njihovih kapaciteta.Postoji i realna opasnost da će doći do povećanja cena letova ako vlade ne uskoče i pomognu vazdušnim kompanijama prelazak na održiva goriva. Izvestilac parlamenta Hoze Ramon Bauza Diaz apelovao je na nacionalne vlade da podrže ovu mere finansijskim sredstvima, poreskim podsticajima i smanjenjem birokratije.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
ekonomija, svet – ekonomija, energetika, saobraćaj i infrastruktura, evropska unija (eu)
ekonomija, svet – ekonomija, energetika, saobraćaj i infrastruktura, evropska unija (eu)
Avionski saobraćaj u EU na prekretnici: Cene karata mogle bi biti basnoslovne
Evroposlanici u Strazburu su u sredu izglasali nova pravila u vezi sa upotrebom takozvanih održivih goriva u vazdušnom saobraćaju.
Evropska avionska industrija nalazi se na prekretnici. Evropska unija je odlučila da se u sledeće dve godine na gotovo svim letovima na aerodromima mora upotrebljavati određen nivo održivih avionskih goriva.
Uzimajući u obzir da su održiva avionska goriva (SAF) trenutno tri do četiri puta skuplja od kerozina ali i da još nigde u svetu ne postoji tržište zelenih avionskih goriva, pred avio-industrijom je izuzetno zahtevno razdoblje. A ako vlade EU ne istupe i javnim politikama ne podrže ovu evropsku inicijativu, sav teret će pasti na leđa građana, koji će za putovanje avionom morati da plaćaju višestruko veću cenu nego što to čine danas.
Posle dugotrajnih pregovora između Komisije, Saveta i Parlamenta, poslanici u Strazburu su u sredu izglasali nova pravila koja se tiču upotrebe održivih avionskih goriva u saobraćaju.
Prema inicijativi „ReFuelEU Aviation“, od 2025. godine avioni koji poleću sa evropskih aerodroma treba da koriste minimalno dva odsto održivog avionskog goriva. Taj procenat će se godinama povećavati pa će tako do 2035. godine minimalna količina SAF-a morati da iznosi 20 odsto, a 2050. čak 70 odsto.
Pravila će se primenjivati na sve komercijalne odlazne letove sa evropskih aerodroma sa izuzetkom za najudaljenije teritorije, poput Kanarskih ostrva. Inicijativa je deo šireg napora EU da Evropa do 2050. godine postane prvi tzv. klimatski neutralni kontinent,
prenosi „Jutarnji list“.
Akcenat je stavljen na veću upotrebu sintetičkih ili e-goriva, dobijenih pretvaranjem električne energije u tekuće gorivo. Osim e-goriva, održivim se smatraju i određena biogoriva proizvedena od poljoprivrednih ili šumskih ostataka, algi, biološkog otpada, korišćenog ulja za kuvanje ili određenih životinjskih masti. Reciklirana mlazna goriva proizvedena od otpadnih gasova i otpadne plastike takođe se smatraju „zelenim“.
Proizvodnja održivih goriva danas je vrlo ograničena, a održiva avionska goriva čine manje od 0,1 odsto ukupne potrošnje goriva za avione.
Poslanik zelenih Jakop Dalude istakao je da u ovom trenutku kompletna proizvodnja održivih avionskih goriva ne bi bila dovoljna ni da bi se pokrila jedna trećina nacionalnih letova u Švedskoj.
Cilj EU je da se evropska proizvodnja poveća sa nekoliko stotina hiljada tona na 160 miliona tona godišnje do 2050. godine. Više od stotinu proizvodnih pogona, uključujući najmanje tri u Francuskoj, trebalo bi da ugledaju svetlo dana u Evropi, s više od 200.000 novih radnih mesta.
Ključni izazov je to što je avio-industriju posebno teško dekarbonizovati. Dok je tehnologija obnovljive energije već omogućila prelazak na električne automobile, kamione i ostala drumska vozila, u ovom trenutku ne postoji tehnologija koja bi to isto učinila za vazdušni saobraćaj.
Postoji nekoliko inovativnih rešenja, ali su ona daleko od široke primene. „Erbas“ je, na primer, najavio da će do 2035. godine imati prvi avion s nultom emisijom, koji će koristiti vodonikove gorive ćelije. Električni avioni, takođe, mogu da budu održiv koncept, ali će verovatno biti ograničeni na vrlo male letelice zbog ograničenja u tehnologiji baterija i njihovih kapaciteta.
Postoji i realna opasnost da će doći do povećanja cena letova ako vlade ne uskoče i pomognu vazdušnim kompanijama prelazak na održiva goriva. Izvestilac parlamenta Hoze Ramon Bauza Diaz apelovao je na nacionalne vlade da podrže ovu mere finansijskim sredstvima, poreskim podsticajima i smanjenjem birokratije.
