https://lat.sputnikportal.rs/20230913/znakovi-zivota-na-udaljenoj-planeti-sta-je-otkrio-teleskop-nasa-1161183776.html
Znakovi života na udaljenoj planeti: Šta je otkrio teleskop NASA
Znakovi života na udaljenoj planeti: Šta je otkrio teleskop NASA
Sputnik Srbija
Svemirski teleskop NASA „Džejms Veb“ možda je otkrio prve dokaze o postojanju znakova života na dalekoj planeti. Teleskop je potencijalno otkrio molekul zvanu... 13.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-13T23:00+0200
2023-09-13T23:00+0200
2023-09-13T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
astronomija
egzoplaneta
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/0d/1161183472_0:38:3511:2012_1920x0_80_0_0_6c63906569a7d90361e225007c62c4fc.jpg
Istraživači naglašavaju da zasad još nemaju čvrste dokaze da se zaista radi o detekciji DMS-a na planeti udaljenoj 120 svetlosnih godina i da je potrebno više podataka kako bi se potvrdila njegova prisutnost. Istraživači su takođe otkrili metan i ugljen dioksid u atmosferi planete K2-18b, što znači da ona ima vodeni okean.Molekul koji pokazuje životProfesor Niki Madusudan sa Univerziteta Kembridž, koji je vodio istraživanje, rekao je da je ceo njegov tim bio „šokiran“ kada je video rezultate.Madusudan je dodao kako je otkrivanje DMS-a za sada još provizorno i da će biti potrebno više podataka da se potvrdi njegova prisutnost, a ti rezultati se očekuju za godinu dana.„Ako bude potvrđeno, to bi bila ogromna stvar i osećam odgovornost da, ako iznosimo tako veliku tvrdnju, iznesem ispravne rezultate“, kaže on.Ovo je prvi put da su astronomi otkrili moguću prisutnost DMS-a na planeti koja kruži oko daleke zvezde. Ali rezultatima pristupaju s oprezom, napominjući da je još 2020. godine izneta tvrdnja kako u oblacima Venere ima fosfina, kojeg takođe proizvode živi organizmi, ali da je ona osporena godinu dana kasnije.Uprkos tome, dr Robert Mejsi, zamenik direktora Kraljevskog astronomskog društva u Londonu, koji nije učestvovao u ovom istraživanju, rekao je za britanske medije da je uzbuđen zbog ovih rezultata.Mejsi kaže kako je optimističan da ćemo jednog dana pronaći znakove života u svemiru.„Možda će to biti ovo, možda ćemo za 10 ili čak 50 godina imati dokaze koji su toliko uverljivi da ih prihvatimo kao najbolje objašnjenje“, dodaje Mejsi.Kako je teleskop otkrio molekulTeleskop „Džejms Veb“ može da analizira svetlost koja prolazi kroz atmosferu udaljene planete. Ta svetlost sadrži hemijski potpis molekula u svojoj atmosferi, a detalji se zatim mogu dešifrovati deljenjem svetlosti na njene sastavne frekvencije, poput prizme koja stvara dugin spektar. Ako delovi dobijenog spektra nedostaju, to znači da su ga apsorbovale hemikalije u atmosferi planeta, što istraživačima omogućuje istraživanje njegovog sastava.Spektralna analiza otkrila je u atmosferi ove planete, udaljene više od 1,1 miliona milijardi kilometara, kao i DMS, spektralna analiza je s dobrim stepenom pouzdanosti otkrila obilje gasova metana i ugljen dioksida.Sposobnost planete da na njoj postoji život zavisi o njenoj temperaturi, prisutnosti ugljenika i verojatno tekuće vode. Zapažanja teleskopa „Džejms Veb“ sugerišu da K2-18b ispunjava sve te uslove, ali to i dalje ne znači da se život na njoj zaista i razvio.Ono što ovu planetu čini još intrigantnijim je to što nije poput Zemlje ili drugih takozvanih kamenitih planeta, otkrivenih u orbiti oko dalekih zvezda koje su kandidati za otkrivanje života. K2-18b je gotovo devet puta veći od Zemlje. Egzoplanete, koje kruže oko drugih zvezda, veličine između Zemlje i Neptuna, razlikuju se od bilo čega u našem Sunčevom sistemu. Slabo su poznate, kao i priroda njihove atmosfere, objasnio je dr Subhadžit Sarkar sa Univerziteta u Kardifu, još jedan član istraživačkog tima.„Iako ova vrsta planeta ne postoji u našem Sunčevom sistemu, takozvani sub-Neptuni su najčešća vrsta planeta dosad poznata u galaksiji. Dobili smo dosad najdetaljniji spektar sub-Neptuna nastanjive zone, a to nam je omogućilo da utvrdimo molekule koje postoje u njegovoj atmosferi“, rekao je on, objavila je NASA.
https://lat.sputnikportal.rs/20230904/planeta-gusca-od-celika-otkrice-koje-dovodi-u-pitanje-teorije-naucnika-1160805489.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, astronomija, egzoplaneta
nauka i tehnologija, astronomija, egzoplaneta
Znakovi života na udaljenoj planeti: Šta je otkrio teleskop NASA
Svemirski teleskop NASA „Džejms Veb“ možda je otkrio prve dokaze o postojanju znakova života na dalekoj planeti. Teleskop je potencijalno otkrio molekul zvanu dimetil-sulfid (DMS), koji, barem na Zemlji, proizvode živi organizmi.
Istraživači naglašavaju da zasad još nemaju čvrste dokaze da se zaista radi o detekciji DMS-a na planeti udaljenoj 120 svetlosnih godina i da je potrebno više podataka kako bi se potvrdila njegova prisutnost. Istraživači su takođe otkrili metan i ugljen dioksid u atmosferi planete K2-18b, što znači da ona ima vodeni okean.
Molekul koji pokazuje život
Profesor Niki Madusudan sa Univerziteta Kembridž, koji je vodio
istraživanje, rekao je da je ceo njegov tim bio „šokiran“ kada je video rezultate.
„Na Zemlji DMS proizvodi samo život. Najveći deo u Zemljinoj atmosferi emituje se iz fitoplanktona u morskom okruženju“, rekao je on.
Madusudan je dodao kako je otkrivanje DMS-a za sada još provizorno i da će biti potrebno više podataka da se potvrdi njegova prisutnost, a ti rezultati se očekuju za godinu dana.
„Ako bude potvrđeno, to bi bila ogromna stvar i osećam odgovornost da, ako iznosimo tako veliku tvrdnju, iznesem ispravne rezultate“, kaže on.
Ovo je prvi put da su astronomi otkrili moguću prisutnost DMS-a na planeti koja kruži oko daleke zvezde. Ali rezultatima pristupaju s oprezom, napominjući da je još 2020. godine izneta tvrdnja kako u oblacima Venere ima fosfina, kojeg takođe proizvode živi organizmi, ali da je ona osporena godinu dana kasnije.
Uprkos tome, dr Robert Mejsi, zamenik direktora Kraljevskog astronomskog društva u Londonu, koji nije učestvovao u ovom istraživanju, rekao je za britanske medije da je uzbuđen zbog ovih rezultata.
„Polako se krećemo prema tački u kojoj ćemo moći da odgovorimo na to veliko pitanje jesmo li sami u svemiru“, rekao je on.
Mejsi kaže kako je optimističan da ćemo jednog dana pronaći znakove života u svemiru.
„Možda će to biti ovo, možda ćemo za 10 ili čak 50 godina imati dokaze koji su toliko uverljivi da ih prihvatimo kao najbolje objašnjenje“, dodaje Mejsi.
Kako je teleskop otkrio molekul
Teleskop „Džejms Veb“ može da analizira svetlost koja prolazi kroz atmosferu udaljene planete. Ta svetlost sadrži hemijski potpis molekula u svojoj atmosferi, a detalji se zatim mogu dešifrovati deljenjem svetlosti na njene sastavne frekvencije, poput prizme koja stvara dugin spektar. Ako delovi dobijenog spektra nedostaju, to znači da su ga apsorbovale hemikalije u atmosferi planeta, što istraživačima omogućuje istraživanje njegovog sastava.
Spektralna analiza otkrila je u atmosferi ove planete, udaljene više od 1,1 miliona milijardi kilometara, kao i DMS, spektralna analiza je s dobrim stepenom pouzdanosti otkrila obilje gasova metana i ugljen dioksida.
Odnosi ugljen dioksida i metana u skladu su sa postojanjem vodenog okeana ispod atmosfere bogate vodonikom. Teleskop „Habl“ već je ranije otkrio prisutnost vodene pare, zbog čega je planeta, nazvana K2-18b, bila jedan od prvih koje je istražio puno moćniji „Džejms Veb“.
Sposobnost planete da na njoj postoji život zavisi o njenoj temperaturi, prisutnosti ugljenika i verojatno tekuće vode. Zapažanja teleskopa „Džejms Veb“ sugerišu da K2-18b ispunjava sve te uslove, ali to i dalje ne znači da se život na njoj zaista i razvio.
Ono što ovu planetu čini još intrigantnijim je to što nije poput Zemlje ili drugih takozvanih kamenitih planeta, otkrivenih u orbiti oko dalekih zvezda koje su kandidati za otkrivanje života. K2-18b je gotovo devet puta veći od Zemlje. Egzoplanete, koje kruže oko drugih zvezda, veličine između Zemlje i Neptuna, razlikuju se od bilo čega u našem Sunčevom sistemu. Slabo su poznate, kao i priroda njihove atmosfere, objasnio je dr Subhadžit Sarkar sa Univerziteta u Kardifu, još jedan član istraživačkog tima.
„Iako ova vrsta planeta ne postoji u našem Sunčevom sistemu, takozvani sub-Neptuni su najčešća vrsta planeta dosad poznata u galaksiji. Dobili smo dosad najdetaljniji spektar sub-Neptuna nastanjive zone, a to nam je omogućilo da utvrdimo molekule koje postoje u njegovoj atmosferi“, rekao je on,
objavila je NASA.
