https://lat.sputnikportal.rs/20230913/kosarkasi-srbije-sport-kosarka-analiza-bolji-ljudi-1161210589.html
Bolji ljudi
Bolji ljudi
Sputnik Srbija
„Onaj ko se žrtvuje, bori za druge, ispravlja njihove greške, on je lider. Nije dobar čovek onaj koji to za sebe priča, nego onaj koji na sebe prima tuđu grešku... 13.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-13T22:03+0200
2023-09-13T22:03+0200
2023-09-13T22:03+0200
sport
sport
košarka
mundobasket 2023 – srbija
mundobasket 2023 – skener, analize, komentari
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/0b/1161112576_0:41:1001:604_1920x0_80_0_0_231f05321fba8409a1959759531ec9e5.jpg
Reči Duška Vujoševića, legendarnog košarkaškog trenera koji je promovisao princip da je važnije biti dobar čovek nego dobar igrač, dobijaju na većem značaju kada se stave u kontekst rezultata koji je košarkaška reprezentacija Srbije postigla na upravo završenom Mundobasketu.Bez zvezdi, bez individualaca, bez ega, bez sebičluka, bez bilo kakve namere da se neko nametne bilo čime osim znanjem, iskustvom, idejom, srpski košarkaši, ispraćeni kao „topovsko meso“, vratili su se u Beograd sa medaljom.„Kad god su zvezde došle, nikad ništa nismo uradili, da li je to neki ego, ko je veći frajer, ko je veći kauboj, svako gleda da pokaže sebe i tu nikad nije bio dobar rezultat. A evo, pogledajmo ekipu kod selektora Dude Ivkovića kada sam i ja bio, onda ekipe kod Saleta Đorđevića kada su tu bili Milosavljević, Katić, Birčević, momci koji u tom trenutku nisu najviša klasa, ali su to igrači koji ginu za dres i daju sto posto sebe“, rekao je za Sputnjik nekadašnji reprezentativac Ivan Paunić.Timski sport mora da čini tim, individualci su višak u takvom okruženju i po pravilu mogu da donesu više štete nego koristi.„Jedan igrač može da napravi, ali i da rasturi ekipu. Trudimo se da to nemamo u našem timu“, naveo je selektor Svetislav Pešić.Uz devizu, na svom, pirotskom dijalektu, „svi za jednog, jedan za svi“, Pešić je taj moto revitalizovao i učinio da dobije novi smisao, kroz otelotvorenje u 12 momaka koji su se našli u timu Srbije za Mundobasket.Više od toga, momci koji su otišli na Filipine kao „otpisani“, vratili su se kao „zapisani“ za istoriju srpskog sporta, ali i celokupnog srpskog društva, kao ideja vodilja svakome od nas, u današnjem vremenu gde dominira „ja, pa ja“ princip.„Više mi je značilo što ću biti bolji čovek uz njih, nego što ću biti bolji igrač“, rekao je Nikola Jović, najmlađi član ekspedicije srpskog tima, momak koji igra u NBA ligi gde je bitno samo biti bolji igrač i uzeti svaki šut za koji se pronađe prostor.U timu Srbije nije tako bilo, niti treba da bude, selektor Pešić je skrojio taktički sistem u kome se traži najbolja moguća pozicija, bez obzira na to ko od igrača se nađe u njoj.O tome svedoči i napad Srbije u finalu Mundobasketa gde je mogla da se stigne Nemačka – Bogdan Bogdanović je kao nominalni lider, kao kapiten, odlučio da pošalje loptu otvorenom Marku Guduriću i poveri mu najvažniji šut na takmičenju.Da li je ušla lopta u koš ili nije, nije bitno, ako jeste, sledeća neće ući, ako nije, sledeća će ući, sve su to prolazne stvari, ono što ostaje je utisak sloge, zajedništva, bratstva, duha koji je Srbe vodio kroz vekove i teške momente, a koji se u luksuzu i miru često zaboravlja.Trebalo bi da naučimo, da zadržimo taj duh u sebi u svakom momentu i da težimo ka tome da od „otpisanih“ postanemo „zapisani“, a to ćemo moći da postanemo samo ako se potrudimo da budemo bolji ljudi – sami sa sobom, a potom i za sebi bližnje, druge i okolinu.Bolji primer od Dušana Ristića za to ne postoji, momak koji je godinama pokušavao da se nametne u srpskoj klupskoj košarci, bez pogovora se uvek odazivao pozivu reprezentacije, ginuo je u kvalifikacijama za Mundobasket i, u nedostatku igrača na poziciji centra, dobio je kartu za Filipine – i apsolutno je zaslužio, bio je tu za ekipu, navijao za svoje saigrače i braću, dizao atmosferu i potpuno se stavio u funkciju tima.Ako hoćemo da odemo i korak dalje, Nikola Milutinov je postavio standarde odsustva egoističnog momenta, ne samo da se prošle godine na Mundobasketu, iako je bez pogovora najbolji centar Evrope, prihvatio uloge rezerve Nikoli Jokiću, već se na slavlju povodom osvajanja srebrne medalje, najviše veselio upravo sa njim, iako ga nije bilo u Manili da mu pomogne u borbi pod obručima.E, tako. Samo tako i nikako drugačije. Vreme nam je da shvatimo i naučimo, da se potrudimo da budemo bolji ljudi – i sve će nam biti bolje!
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Spasoje Veselinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
Spasoje Veselinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Spasoje Veselinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
srbija košarka, košarkaši srbije, srbija kosarka, kosarkasi srbije
srbija košarka, košarkaši srbije, srbija kosarka, kosarkasi srbije
Bolji ljudi
„Onaj ko se žrtvuje, bori za druge, ispravlja njihove greške, on je lider. Nije dobar čovek onaj koji to za sebe priča, nego onaj koji na sebe prima tuđu grešku, jer se mašina u tom trenutku pali. To se postaje karakterom, a on je uvek na terenu“.
Reči Duška Vujoševića, legendarnog košarkaškog trenera koji je promovisao princip da je važnije biti dobar čovek nego dobar igrač, dobijaju na većem značaju kada se stave u kontekst rezultata koji je košarkaška reprezentacija Srbije postigla na upravo završenom Mundobasketu.
Bez zvezdi, bez individualaca, bez ega, bez sebičluka, bez bilo kakve namere da se neko nametne bilo čime osim znanjem, iskustvom, idejom, srpski košarkaši, ispraćeni kao „topovsko meso“, vratili su se u Beograd sa medaljom.
„Kad god su zvezde došle, nikad ništa nismo uradili, da li je to neki ego, ko je veći frajer, ko je veći kauboj, svako gleda da pokaže sebe i tu nikad nije bio dobar rezultat. A evo, pogledajmo ekipu kod selektora Dude Ivkovića kada sam i ja bio, onda ekipe kod Saleta Đorđevića kada su tu bili Milosavljević, Katić, Birčević, momci koji u tom trenutku nisu najviša klasa, ali su to igrači koji ginu za dres i daju sto posto sebe“, rekao je za Sputnjik nekadašnji reprezentativac Ivan Paunić.
Timski sport mora da čini tim, individualci su višak u takvom okruženju i po pravilu mogu da donesu više štete nego koristi.
„Jedan igrač može da napravi, ali i da rasturi ekipu. Trudimo se da to nemamo u našem timu“, naveo je selektor Svetislav Pešić.
Uz devizu, na svom, pirotskom dijalektu, „svi za jednog, jedan za svi“, Pešić je taj moto revitalizovao i učinio da dobije novi smisao, kroz otelotvorenje u 12 momaka koji su se našli u timu Srbije za Mundobasket.
Više od toga, momci koji su otišli na Filipine kao „otpisani“, vratili su se kao „zapisani“ za istoriju srpskog sporta, ali i celokupnog srpskog društva, kao ideja vodilja svakome od nas, u današnjem vremenu gde dominira „ja, pa ja“ princip.
„Više mi je značilo što ću biti bolji čovek uz njih, nego što ću biti bolji igrač“, rekao je Nikola Jović, najmlađi član ekspedicije srpskog tima, momak koji igra u NBA ligi gde je bitno samo biti bolji igrač i uzeti svaki šut za koji se pronađe prostor.
U timu Srbije nije tako bilo, niti treba da bude, selektor Pešić je skrojio taktički sistem u kome se traži najbolja moguća pozicija, bez obzira na to ko od igrača se nađe u njoj.
O tome svedoči i napad Srbije u finalu Mundobasketa gde je mogla da se stigne Nemačka – Bogdan Bogdanović je kao nominalni lider, kao kapiten, odlučio da pošalje loptu otvorenom Marku Guduriću i poveri mu najvažniji šut na takmičenju.
Da li je ušla lopta u koš ili nije, nije bitno, ako jeste, sledeća neće ući, ako nije, sledeća će ući, sve su to prolazne stvari, ono što ostaje je utisak sloge, zajedništva, bratstva, duha koji je Srbe vodio kroz vekove i teške momente, a koji se u luksuzu i miru često zaboravlja.
Trebalo bi da naučimo, da zadržimo taj duh u sebi u svakom momentu i da težimo ka tome da od „otpisanih“ postanemo „zapisani“, a to ćemo moći da postanemo samo ako se potrudimo da budemo bolji ljudi – sami sa sobom, a potom i za sebi bližnje, druge i okolinu.
Bolji primer od Dušana Ristića za to ne postoji, momak koji je godinama pokušavao da se nametne u srpskoj klupskoj košarci, bez pogovora se uvek odazivao pozivu reprezentacije, ginuo je u kvalifikacijama za Mundobasket i, u nedostatku igrača na poziciji centra, dobio je kartu za Filipine – i apsolutno je zaslužio, bio je tu za ekipu, navijao za svoje saigrače i braću, dizao atmosferu i potpuno se stavio u funkciju tima.
Ako hoćemo da odemo i korak dalje, Nikola Milutinov je postavio standarde odsustva egoističnog momenta, ne samo da se prošle godine na Mundobasketu, iako je bez pogovora najbolji centar Evrope, prihvatio uloge rezerve Nikoli Jokiću, već se na slavlju povodom osvajanja srebrne medalje, najviše veselio upravo sa njim, iako ga nije bilo u Manili da mu pomogne u borbi pod obručima.
E, tako. Samo tako i nikako drugačije. Vreme nam je da shvatimo i naučimo, da se potrudimo da budemo bolji ljudi – i sve će nam biti bolje!
