https://lat.sputnikportal.rs/20230911/evro-slabi-prema-dolaru-vec-osam-nedelja-ima-li-razloga-za-brigu--sta-kazu-prognoze-1161103763.html
Evro slabi prema dolaru već osam nedelja: Ima li razloga za brigu – šta kažu prognoze
Evro slabi prema dolaru već osam nedelja: Ima li razloga za brigu – šta kažu prognoze
Sputnik Srbija
Zajednička evropska valuta izgubila je više od pet odsto vrednosti od sredine jula. Da li je to znak reakcije investitora na sve veći jaz između usporavanja... 11.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-11T20:45+0200
2023-09-11T20:45+0200
2023-09-11T20:45+0200
ekonomija
svet – ekonomija
banke i berza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/215/75/2157539_0:260:4967:3053_1920x0_80_0_0_6f74f63e3814c993ad31e09de03c6151.jpg
Evro je na putu da i osmu nedelju uzastopno zabeleži klizanje u odnosu na dolar. Zajednička valuta izgubila je više od pet odsto od sredine jula, a njom se u petak posle podne trgovalo za 1,0707 dolara. Kontinuiran pad odražava sumnje investitora da li će Evropska centralna banka ponovo povećati kamatne stope na sastanku ovog četvrtka usred očiglednih signala pogoršanja ekonomske situacije.Privlačnost dolaraIndustrijska proizvodnja u Nemačkoj, tradicionalnom motoru rasta 20 zemalja evra, pala je treći mesec zaredom u julu. U međuvremenu su zahtevi za naknade za nezaposlene u SAD neočekivano pali, što je najnoviji znak otpornosti tržišta rada.To će verovatno podstaći Federalne rezerve da kamatne stope duže drže višim, povećavajući privlačnost dolara. Vrednost evropskih akcija je u petak ostala nepromenjena, nakon sedmodnevnog nizanja gubitaka, piše „Fajnenšel tajms“.Tržišta se klade na oko 35 odsto šanse da ECB 14. septembra podigne svoju kamatnu stopu na depozite s 3,75 odsto na četiri odsto.Šanse su se smanjile nakon niza loših pokazatelja poslednjih nedelja. BDP evrozone u drugom tromesečju je smanjen sa 0,3 odsto na 0,1 odsto, a poslovne ankete ukazuju na dalje usporavanje u avgustu.„Izgledi za privredu nisu dobri i to bi trebalo da donese još dezinflacije“, rekao je Dirk Šumaher, bivši službenik ECB-a, koji sada radi kao ekonomista u francuskoj banci „Natixis“. On predviđa da će se ECB odlučiti za pauzu u kojoj ne podiže stope, ali jasno daje do znanja da je još vrlo zabrinut zbog inflacije i spreman da nastavi s pooštravanjem ako inflatorni pritisci postanu tvrđi.„To bi tržište držalo više na nogama, umesto rasta stopa, za koji bi ulagači odmah pretpostavili da je poslednji“, rekao je Šumaher, preneo je „Poslovni dnevnik“.Naznake recesijeDeo investitora misli da će preteći znakovi recesije u Evropi otežati nameru ECB-a da još jednom podigne troškove zaduživanja, čak i ako smatra da je to potrebno za njeno približavanje ciljanih dva odsto. Temeljna inflacija, koja isključuje volatilne cene energije i hrane, iznosi 5,3 odsto.Dalje slabljenje zajedničke valute moglo bi Frankfurtu da zakomplikuje obaranje inflacije povećanjem troškova uvoza, poput energije i prehrambenih proizvoda. Povećanje cene nafte, nakon što su Saudijska Arabija i Rusija prošle nedelje produžile smanjenje proizvodnje, takođe je doprinelo cenovnim pritiscima.Cena nafte tipa „brent“ porasla je iznad 90 dolara po barelu, na najviši nivo od novembra prošle godine. Među investitorima se sve više mogu čuti razmišljanja da evrozona ulazi u razdoblje stagflacije, kombinacije visoke inflacije i stagnantnog rasta ekonomije.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
svet – ekonomija, banke i berza
svet – ekonomija, banke i berza
Evro slabi prema dolaru već osam nedelja: Ima li razloga za brigu – šta kažu prognoze
Zajednička evropska valuta izgubila je više od pet odsto vrednosti od sredine jula. Da li je to znak reakcije investitora na sve veći jaz između usporavanja privrede evrozone i snažnijeg rasta u SAD?
Evro je na putu da i osmu nedelju uzastopno zabeleži klizanje u odnosu na dolar. Zajednička valuta izgubila je više od pet odsto od sredine jula, a njom se u petak posle podne trgovalo za 1,0707 dolara. Kontinuiran pad odražava sumnje investitora da li će Evropska centralna banka ponovo povećati kamatne stope na sastanku ovog četvrtka usred očiglednih signala pogoršanja ekonomske situacije.
Industrijska proizvodnja u Nemačkoj, tradicionalnom motoru rasta 20 zemalja evra, pala je treći mesec zaredom u julu. U međuvremenu su zahtevi za naknade za nezaposlene u SAD neočekivano pali, što je najnoviji znak otpornosti tržišta rada.
To će verovatno podstaći Federalne rezerve da kamatne stope duže drže višim, povećavajući privlačnost dolara. Vrednost evropskih akcija je u petak ostala nepromenjena, nakon sedmodnevnog nizanja gubitaka, piše „Fajnenšel tajms“.
„Podaci iz SAD su neumoljivi i dolaze u vreme kada je evropski proizvodni sektor vrlo slab. Postoje sumnje u to da li ECB može da ugura još jedno konačno povećanje“, rekao je rukovodilac FX strategije u ING Kris Tarner.
Tržišta se klade na oko 35 odsto šanse da ECB 14. septembra podigne svoju kamatnu stopu na depozite s 3,75 odsto na četiri odsto.
Šanse su se smanjile nakon niza loših pokazatelja poslednjih nedelja. BDP evrozone u drugom tromesečju je smanjen sa 0,3 odsto na 0,1 odsto, a poslovne ankete ukazuju na dalje usporavanje u avgustu.
„Izgledi za privredu nisu dobri i to bi trebalo da donese još
dezinflacije“, rekao je Dirk Šumaher, bivši službenik ECB-a, koji sada radi kao ekonomista u francuskoj banci „Natixis“. On predviđa da će se ECB odlučiti za pauzu u kojoj ne podiže stope, ali jasno daje do znanja da je još vrlo zabrinut zbog inflacije i spreman da nastavi s pooštravanjem ako inflatorni pritisci postanu tvrđi.
„To bi tržište držalo više na nogama, umesto rasta stopa, za koji bi ulagači odmah pretpostavili da je poslednji“, rekao je Šumaher,
preneo je „Poslovni dnevnik“.
Deo investitora misli da će preteći znakovi recesije u Evropi otežati nameru ECB-a da još jednom podigne troškove zaduživanja, čak i ako smatra da je to potrebno za njeno približavanje ciljanih dva odsto. Temeljna inflacija, koja isključuje volatilne cene energije i hrane, iznosi 5,3 odsto.
Dalje slabljenje zajedničke valute moglo bi Frankfurtu da zakomplikuje obaranje inflacije povećanjem troškova uvoza, poput energije i prehrambenih proizvoda. Povećanje cene nafte, nakon što su Saudijska Arabija i Rusija prošle nedelje produžile smanjenje proizvodnje, takođe je doprinelo cenovnim pritiscima.
Cena nafte tipa „brent“ porasla je iznad 90 dolara po barelu, na najviši nivo od novembra prošle godine. Među investitorima se sve više mogu čuti razmišljanja da evrozona ulazi u razdoblje stagflacije, kombinacije visoke inflacije i stagnantnog rasta ekonomije.
