EKSKLUZIVNO Guru iz Rusije: Osmislio revolucionarni sistem da se spreči pucnjava u školama /video/
© Sputnik . Gavro Dešić
Pratite nas
Zahvaljujući Igoru Ašmanovu i njegovom timu koji su osmislili sistem „Kribrum“, oko 95 odsto školskih pucnjava u Rusiji sprečeno je u samom začetku. Cilj je sprečiti formiranje kulta ubica i delovanje društveno destruktivnih organizacija, kaže ekskluzivno za „Sputnjik“ Ašmanov, čovek koga nazivaju „guruom ruskog Interneta“.
Igor Ašmanov je poverenik Vladimira Putina i član Saveta za razvoj građanskog društva i prava čoveka pri kabinetu predsednika Rusije.
On je i šef katedre digitalne sociologije na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov. Jedan je autora sistema pravopisa ORFO koji je primenjen i ugrađen u „Majkrosoftov“ ofis paket, bivši izvršni direktor pretraživača „Rambler“, a sa Natlijom Kasperskom napisao je knjigu „Digitalna higijena“. Predstavljanje ove knjige u Srbiji i republici Srpskoj bio je povod da Ašmanov dođe u naše krajeve.
Školske pucnjave imaju isti obrazac
Svoju pažnju Ašmanov je, kako kaže, od 2018. fokusirao na rešenje jednog od najakutnijih problema savremenih društava – sprečavanje školskih pucnjava.
Angažovan je pošto je predsedniku Vladimiru Putinu dostavljen izveštaj o tome kako će školske pucnjave u budućnosti predstavljati problem; šest meseci kasnije, dogodila se prva školska pucnjava u Rusiji, a Ašmanov je kreirao „Kribrum“, uz pomoć koga analitičari prikupljaju sadržaje sa društvenih mreža, analiziraju ih i podatke dostavljaju službama bezbednosti.
Školske pucnjave događaju se po istom obrascu, onom koji je pratio prvi slučaj te vrste, pucnjavu u američkoj školi „Kolumbajn“ koju su u aprilu 1999. izvršili Erik Haris i Dilan Klebold.
„Ubrzo je od toga napravljen kult na društvenim mrežama. Njih dvojica su bili beli rasisti i ovaj zločin su izvršili 12. Aprila na Hitlerov rođendan. Ovaj kult je počeo da se širi i sve pucnjave su slične ovoj – drugi izvršioci se trude da kopiraju ovaj zločin. Mnogo toga je bilo postavljeno na društvene mreže – od oružja koje su koristili do toga kako su bili obučeni, šta su govorili, kako su postavili eksploziv. Sve grupe koje pratimo preko društvenih mreža sadrže upravo ove informacije. Svi izvršioci se trude na nabave oružje koje su koristili Klibard i Haris, da se za vreme izvršenja zločina na isti način obuku i, najčešće, da izvrše samoubistvo kao što su i oni uradili“, navodi Ašmanov.
Objašnjavajući kako funkcioniše propaganda koja veliča školske pucnjave, Ašmanov ističe da se deca ne motivišu odmah da počine ubistva, već da postoji „levci uvlačenja“.
„„Levci uvlačenja“ teško se prepoznaju jer su zaogrnuti određenom vrstom romantike i ubeđuje decu da je sve to „kul“ i da liči na Zapad. Potrebno je ljude koji prenose ove narative sa zapadnih društvenih mreža što pre prepoznati i hapsiti ih i što strože kažnjavati, jer to jedan od najvažnijih delova politike sprečavanja ovog ponašanja“, objašnjava Ašmanov.
Šta je „Kribrum“ koji sprečava školske pucnjave
Njegov i zadatak njegovih saradnika je da, uz pomoć „Kribruma“, prate društvene mreže; analitičari analiziraju podatke i prave izveštaje koje dalje prosleđuju službama bezbednosti, a na ovaj način sprečeno je, kako Ašmanov kaže, između 90 i 95 odsto školskih pucnjava u Rusiji.
„Kribrum“ je, objašnjava, veliki pretraživač za društvene mreže, Telegram kanale, blogove, za sve ono što se naziva socijalnim Internetom, sličan Guglu ili Jandeksu.
„To su velike farme servera koje izvlače informacije sa društvenih mreža. Pratimo oko 400 miliona naloga na različitim društvenim mrežama, na ruskom, a odnedavno smo počeli da pratimo i druge države bivšeg SSSR-a. Izvlačimo između 100-150 miliona objava na dan. To su objave, lajkovi, forvardi, komentari itd, praktično sve što se objavi na društvenim mrežama na ovoj teritoriji, na ovim jezicima. To je oko 10 000 komentara ili lajkova u sekundi i sve se to beleži poslednjih 11, 12 godina“, kaže on.
U Rusiji postoje još dva manja slična sistema, postoje takvi sistemi i u SAD, po jedan postoji u Izraelu i Kanadi. Do sada, putem „Kribruma“ prikupljeno je oko četiri petabajta podataka, koji su razvrstani po klasterima, tako da može da se pravi retrospektiva o tome kako se neki korisnik društvenih mreža ponašao u nekom periodu, dodaje naš sagovornik.
Sprečiti stvaranje kulta ubice
Psiholozi i psihijatri slažu se da pucnjave po školama u prvom redu nisu ubistva, već vrsta samoubistva. Izvršioci školskih pucnjava želi da iz života izađu na „elegantan način“ i zato se ove pucnjave najčešće završavanu samoubistvima, kaže Ašmanov.
„Na taj način, samoubica koji pre toga postaje ubica, ulazi u centar pažnje, o njemu svi govore i to je ono što je on želeo da postigne. Zbog toga je potrebno, ma kako to paradoksalno zvučalo, da se, uprkos slobodi govora i izveštavanja, što manje govori i što manje izveštava o svemu tome. Jer velika popularnost ovoga kod druge dece izaziva želju da i oni to naprave da bi došli u centar pažnje“, ističe on.
I u Rusiji je pokušano da se od masovnih ubica po školama napravi svojevrstan kult – da se, kako Ašmanov kaže, izvršioci tih pucnjava prikažu kao „kul“ momci, da ostali postanu„fensi“ tako što će biti nalik na njih… Devojke pišu komentare da su zaljubljene u njih, iako su oni već mrtvi… to je repriza kulta koja se pojavljuje na lokalnom nivou.
Zato je, prema njegovom mišljenju, smanjivanje medijske pažnje i popularnosti jedini način da se smanji privlačnost ovog načina samoubistva među onima koji su odlučili da dođu u centar pažnje.
„Znači, ni u komslučaju ne uzimati intervju od ubice, ukoliko je ostao živ, niti od njegovih rođaka i bližnjih, ni u kom slučaju ne pokazivati fotografije ili video materijal sa mesta događaja… I, uopšte, što manje javnosti, što manje publiciteta, jer publicitet, nažalost,privlači buduće počinioce ovakvih zločina“, napominje on.
„Psihološke udice“ i stvaranje zavisnosti kod dece
Internet je pun opasnosti, pogotovo za decu. Ljudsko biće naviklo je da se kreće u organizovanom i zaštićenom prostoru. Međutim, Internet je džungla. Zato država treba i mora da se umeša i da se stručno brine o tome kako da ovaj prostor osposobi za boravak naše dece, kaže u ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik Igor Ašmanov, „guru ruskog Interneta“.
Realno društvo je organizovano, u njemu se čovek manje-više oseća sigurno – država obezbeđuje pitku vodu, redovno snabdevanje strujom i gasom, dok policija obezbeđuje sigurnost. Na Internetu, međutim, nije tako, objašnjava naš sagovornik. I Internet, kao i mobilni telefoni opasni su sami po sebi, po svojoj strukturi u koju su ugrađene „psihološke udice“ koje stvaraju zavisnost. „psihološke udice“ su, kaže, modeli koji nehotice, bez obzira na sadržaj, stvaraju zavisnost i smanjuju pažnju.
„Deca, po statistici, provode između sedam i osam sati dnevno na Internetu, najvećim delom na društvenim mrežama. To uzrokuje smanjene pažnje; deca više ne mogu da se fokusiraju na neki problem, izaziva se tzv. „blic svest“, gde pažnja ne može da se održi duže od nekoliko minuta. Pored toga, postoji iluzija znanja, s obzirom da se sva znanja prebacuju na lak dostup, na „Vikipediju“ ili neke druge sajtove i više nema potrebe da se nešto pamti“, kaže Ašmanov.
S obzirom da se pojavljuju nove tehnike privlačenja, svi negativni uticaji Interneta na decu ne mogu da do kraja budu proučeni, dodaje on i kao primer štetne društvene mreže navodi Tik-Tok.
„Postoje servisi kao što je, na primer, TiK-Tok, koji su u potpunosti toksični, bez obzira na sadržaj jer uništavaju sve čega se dotaknu – dečju psihu, slobodno vreme, fokus, koncetraciju, pažnju… jedino što se posle nekoliko satri boravka na Tik-Toku može reći je da dete uopšte svesno toga šta je gledalo – jedino što je bilo angažovano su njegov veliki prst, palac i oči. Tik-Tok sadrži psihološke modele, udice i do te mere je „lepljiv“ da, bez obzira na sadržaj koji se gleda, on loše deluje na decu i jedini način da se sa njim izađe na kraj je da se zabrani“, konstatuje naš sagovornik.
U republici Srpskoj, Ašmanov je imao brojne sastanke sa visokim funkcionerima, ali se sreo i sa profesorima i nastavnicima, a knjiga „Digitalna higijena“ će, po odluci predsednika Republike Srpske Milorada Dodika biti podeljena svim školama u Srpskoj. Prema Ašmanovljevim rečima, profesori i nastavnici iz Srpske veoma dobro shvataju koje opasnosti postoje na Internetu i veoma su zabrinuti za budućnost dece.
„Roditelji i nastavnici su veoma zabrinuti zbog digitalne zavisnosti kod dece i svih negativnih stvari koje digitalizacija sobom nosi, na koje treba obratiti pažnju. Zajednički smo zaključili da će knjiga biti korisna profesorima i nastavnicima i pregovaramo o organizovanju kurseva za nastavno osoblje u RS koji će pomoći da se ova znanja prošire“, zaključuje Ašmanov.
