https://lat.sputnikportal.rs/20230909/presadjen-gen-dugovecnosti-otvorena-vrata-za-produzenje-ljudskog-zivota-1161023163.html
Presađen gen dugovečnosti. Otvorena vrata za produženje ljudskog života
Presađen gen dugovečnosti. Otvorena vrata za produženje ljudskog života
Sputnik Srbija
Američki naučnici objavili su da su uspeli da produže život miševa i učine ga zdravijim tako što su životinjama presadili gen koji se smatra važnim za... 09.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-09T20:54+0200
2023-09-09T20:54+0200
2023-09-09T20:54+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0a/15/1123637061_0:535:2049:1687_1920x0_80_0_0_341acaa8bea5925570984b103dd2972e.jpg
Produžavanje života, a naročito poboljšanje kvaliteta života u starosti, danas je jedan od svetih gralova medicine, između ostalog i jer ljudi sve duže žive.Što je golokrtičasti pacov i zašto je važan?Golokrtičasti pacov je glodar iz porodice krtičastih pacova raširenih u subsaharskoj Africi. Veličine su miševa, žive pod zemljom i gotovo su slepi, a ime su dobili po tome što im je koža gotovo potpuno gola, naborana i bez dlaka.Poznati su po dugovečnosti i velikoj otpornosti na bolesti povezanih sa starenjem, zbog čega već godinama privlače interesovanje naučne zajednice. Za razliku od mnogih drugih vrsta, oni tokom starenja retko obolevaju od neurodegenerativnih bolesti, kardiovaskularnih bolesti, artritisa i zloćudnih tumora. Žive 40-ak godina, što je desetak puta duže od bliskih "rođaka", miševa, piše Indeks.Potvrda principa produženja života presađivanjem genaU novoj revolucionarnoj studiji naučnici sa Univerziteta u Ročesteru uspeli su da gen dugovečnosti iz golokrtičastih pacova presade miševima, čime su poboljšali njihovo zdravlje i produžili im život za 4.4%.Ovim poduhvatom otvorili su uzbudljive mogućnosti za otkrivanje tajni starenja i produžavanje ljudskog životnog veka."Naša studija pruža dokaz načela da se jedinstveni mehanizmi dugovečnosti koji su se razvili u dugovečnim vrstama sisara mogu koristiti kako bi se produžio životni vek drugih sisara", rekla je Vera Gorbunova, profesor biologije i medicine na Ročesteru.U studiji predstavljenoj u časopisu Nejčr tim je uspešno preneo gen nmrHas2 odgovoran za stvaranje hijaluronske kiseline visoke molekularne težine (HMW-HA) s golokrtičastih pacova na miševe.Šta je hijaluronska kiselina?Naše telo se sastoji od ćelija i tzv. ekstracelularne supstance koja tkivima daje finu mekoću i jedrost. U ekstracelularnoj supstanci nalaze se različiti molekuli- od kolagena, minerala u kostima, do više vrsta ugljenih hidrata.Janoš Terzić, voditelj Laboratorije za tumorsku biologiju i načelnik Katedre za imunologiju na Medicinskom fakultetu u Splitu, kaže da je hijaluronska kiselina komponenta ugljenih hidrata, građena od ponavljanja D-glukuronske kiseline i N-acetilglukozamina.Presađivanje genaAutori u uvodu studije tvrde da je presađivanje gena u miševe dovelo do povećanja nivoa hijalurona u nekoliko tkiva, do manje učestalosti spontanog i induciranog raka, do produženja životnog veka i poboljšanog zdravstvenog stanja.Ističu da je najznačajnija promena primećena kod miševa s genom nmrHas2 bila slabljenje upalnih procesa u više tkiva.Naučnici su već ranije otkrili da je hijaluronska kiselina HMW-HA odgovorna za neobičnu otpornost na rak golokrtica, koje je u svojim tkivima imaju oko deset puta više nego ljudi ili miševi.Kada su Gorbunova i njezini saradnici, koji već godinama rade na istraživanju golokrtičastih pacova, iz njihovih ćelija uklonili HMW-HA, tumori su se i kod njih počeli učestalije javljati.Podstaknuti ovim rezultatima, pokušali su da utvrde da li se oni mogu reprodukovati kod drugih životinja.Prenos gena koji proizvodi HMW-HATim je genetski modifikovao model miša kako bi proizveo verziju gena koji se naziva hijaluronan sintaza 2, odgovornog za stvaranje proteina koji proizvodi kiselinu HMW-HA. Iako svi sisari imaju gen hijaluronan sintazu 2, čini se da je verzija golokrtičnjaka poboljšana i da podstiče jaču ekspresiju gena.Terzić kaže da je tehnologija presađivanja gena stara četrdesetak godina:"Jednostavno rečeno, gen koji se izdvojio iz golokrtičastih pacova ubaci se u oplođene ćelije - zigote miša, nakon čega novonastali miš ima funkcionalan gen golokrtičastog pacova. Ubačeni gen u mišu proizvodi dugačke hijaluronane koji su u mišu pokazali iste efekte - popravili su mu zdravlje i produžili život."Odlični rezultati presađivanjaNaučnici su otkrili da su miševi koji su imali verziju gena kakvu imaju golokrtičnjaci imali bolju zaštitu od spontanih tumora i hemijski indukovanog raka kože. Modifikovani miševi takođe su imali poboljšano opšte zdravlje i živeli su duže u poređenju s običnim miševima. Kako su miševi s unapređenom verzijom gena starili, imali su manje upalnih procesa u različitim delovima tela i bolje zdravlje creva.Treba istaći da su upalni procesi obeležje starenja i često temelj za razvoj tumora.Iako će biti potrebno sprovesti dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo zašto tačno HMW-HA ima tako korisne efekte, načnici veruju da je to zbog sposobnosti ove kiseline da direktno reguliše imuni sistem.Terzić kaže da je važno saznati kako se tačno nešto odvija u ovom mehanizmu jer će to omogućiti bolje manipulisanje sistemom."Na primer, verovatno se u čoveka neće moći ubacivati geni kao u miša, ali ako znamo mehanizam i nekoliko ključnih mesta u sintezi HMW-HA, onda se može osmisliti lek koji će nam omogućiti stvaranje zaštitnog HMW-HA", ističe naučnik.Mogući izvor mladosti za ljude?Nalazi studije otvaraju nove mogućnosti za istraživanje kako bi se HMW-HA mogao koristiti za produženje životnog veka i smanjenje bolesti povezanih s upalom kod ljudi."Trebalo nam je 10 godina od otkrića HMW-HA u golokrtičastim pacovima do toga da pokažemo da HMW-HA poboljšava zdravlje kod miševa", kaže Gorbunova.Tim naučnika veruje da se taj cilj može ostvariti na dva načina: ili usporavanjem razgradnje HMW-HA ili povećanjem njegove sinteze.Autori ističu da su već identifikovali molekule koje usporavaju razgradnju hijalurona i da ih već testiraju u predkliničkim ispitivanjima, što znači na tkivima u laboratorijima i na životinjskim modelima.Zdravije starenjeTerzić smatra da je na ovo otkriće realnije gledati kao na mogući put u zdravije starenje, odnosno da doživimo 90 godina bez ozbiljnijih bolesti."U istraživanje starenja ulaže se sve više sredstava i sigurno će se slediti otkriće drugih procesa važnih u starenju, poput nedavnog otkrića D. Sinklera s Harvarda koji tvrdi da je metilacija DNA osnovni uzrok starenja. Neki istraživači starenje smatraju bolešću i kao takvo ga proučavaju. A za bolest treba pronaći lek, zar ne? Značajno je i to da je Svetska zdravstvena organizacija ove godine starenje svrstala među bolesti", zaključuje Terzić.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
nauka i tehnologija, živi svet i genetika, društvo
Presađen gen dugovečnosti. Otvorena vrata za produženje ljudskog života
Američki naučnici objavili su da su uspeli da produže život miševa i učine ga zdravijim tako što su životinjama presadili gen koji se smatra važnim za dugovečnost i zdravlje golokrtičastih pacova.
Produžavanje života, a naročito poboljšanje kvaliteta života u starosti, danas je jedan od svetih gralova medicine, između ostalog i jer ljudi sve duže žive.
Što je golokrtičasti pacov i zašto je važan?
Golokrtičasti pacov je glodar iz porodice krtičastih pacova raširenih u subsaharskoj Africi. Veličine su miševa, žive pod zemljom i gotovo su slepi, a ime su dobili po tome što im je koža gotovo potpuno gola, naborana i bez dlaka.
Poznati su po
dugovečnosti i velikoj
otpornosti na bolesti povezanih sa starenjem, zbog čega već godinama privlače interesovanje naučne zajednice. Za razliku od mnogih drugih vrsta, oni tokom starenja retko obolevaju od neurodegenerativnih bolesti, kardiovaskularnih bolesti, artritisa i zloćudnih tumora. Žive 40-ak godina, što je desetak puta duže od bliskih "rođaka", miševa,
piše Indeks.
Potvrda principa produženja života presađivanjem gena
U novoj revolucionarnoj
studiji naučnici sa Univerziteta u Ročesteru uspeli su da gen dugovečnosti iz golokrtičastih pacova presade miševima, čime su poboljšali njihovo zdravlje i produžili im život za 4.4%.
Ovim poduhvatom otvorili su uzbudljive mogućnosti za otkrivanje tajni starenja i produžavanje ljudskog životnog veka.
"Naša studija pruža dokaz načela da se jedinstveni mehanizmi dugovečnosti koji su se razvili u dugovečnim vrstama sisara mogu koristiti kako bi se produžio životni vek drugih sisara", rekla je Vera Gorbunova, profesor biologije i medicine na Ročesteru.
U studiji predstavljenoj u
časopisu Nejčr tim je uspešno preneo gen nmrHas2 odgovoran za stvaranje hijaluronske kiseline visoke molekularne težine (HMW-HA) s golokrtičastih pacova na miševe.
Šta je hijaluronska kiselina?
Naše telo se sastoji od ćelija i tzv. ekstracelularne supstance koja tkivima daje finu mekoću i jedrost. U ekstracelularnoj supstanci nalaze se različiti molekuli- od kolagena, minerala u kostima, do više vrsta ugljenih hidrata.
Janoš Terzić, voditelj Laboratorije za tumorsku biologiju i načelnik Katedre za imunologiju na Medicinskom fakultetu u Splitu, kaže da je hijaluronska kiselina komponenta ugljenih hidrata, građena od ponavljanja D-glukuronske kiseline i N-acetilglukozamina.
"Tih ponavljanja može biti manje ili više, a što ih je više to su, kako studije pokazuju, efikasniji u očuvanju zdravlja i produžavanju života. Golokrtičasti pacovi imaju najduže hijaluronske kiseline koje im smanjuju upale koje su u temelju svih hroničnih bolesti i neutrališe radikale kiseonika", kaže Terzić.
Autori u uvodu studije tvrde da je presađivanje gena u miševe dovelo do povećanja nivoa hijalurona u nekoliko tkiva, do manje učestalosti spontanog i induciranog raka, do produženja životnog veka i poboljšanog zdravstvenog stanja.
Ističu da je najznačajnija promena primećena kod miševa s genom nmrHas2 bila slabljenje upalnih procesa u više tkiva.
Naučnici su već ranije otkrili da je hijaluronska kiselina HMW-HA odgovorna za neobičnu otpornost na rak golokrtica, koje je u svojim tkivima imaju oko deset puta više nego ljudi ili miševi.
Kada su Gorbunova i njezini saradnici, koji već godinama rade na istraživanju golokrtičastih pacova, iz njihovih ćelija uklonili HMW-HA, tumori su se i kod njih počeli učestalije javljati.
Podstaknuti ovim rezultatima, pokušali su da utvrde da li se oni mogu reprodukovati kod drugih životinja.
Prenos gena koji proizvodi HMW-HA
Tim je genetski modifikovao model miša kako bi proizveo verziju gena koji se naziva hijaluronan sintaza 2, odgovornog za stvaranje proteina koji proizvodi kiselinu HMW-HA. Iako svi sisari imaju gen hijaluronan sintazu 2, čini se da je verzija golokrtičnjaka poboljšana i da podstiče jaču ekspresiju gena.
Terzić kaže da je tehnologija presađivanja gena stara četrdesetak godina:
"Jednostavno rečeno, gen koji se izdvojio iz golokrtičastih pacova ubaci se u oplođene ćelije - zigote miša, nakon čega novonastali miš ima funkcionalan gen golokrtičastog pacova. Ubačeni gen u mišu proizvodi dugačke hijaluronane koji su u mišu pokazali iste efekte - popravili su mu zdravlje i produžili život."
Odlični rezultati presađivanja
Naučnici su otkrili da su miševi koji su imali verziju gena kakvu imaju golokrtičnjaci imali bolju zaštitu od spontanih tumora i hemijski indukovanog raka kože. Modifikovani miševi takođe su imali poboljšano opšte zdravlje i živeli su duže u poređenju s običnim miševima. Kako su miševi s unapređenom verzijom gena starili, imali su manje upalnih procesa u različitim delovima tela i bolje zdravlje creva.
Treba istaći da su upalni procesi obeležje starenja i često temelj za razvoj tumora.
Iako će biti potrebno sprovesti dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo zašto tačno HMW-HA ima tako korisne efekte, načnici veruju da je to zbog sposobnosti ove kiseline da direktno reguliše imuni sistem.
Terzić kaže da je važno saznati kako se tačno nešto odvija u ovom mehanizmu jer će to omogućiti bolje manipulisanje sistemom.
"Na primer, verovatno se u čoveka neće moći ubacivati geni kao u miša, ali ako znamo mehanizam i nekoliko ključnih mesta u sintezi HMW-HA, onda se može osmisliti lek koji će nam omogućiti stvaranje zaštitnog HMW-HA", ističe naučnik.
Mogući izvor mladosti za ljude?
Nalazi studije otvaraju nove mogućnosti za istraživanje kako bi se HMW-HA mogao koristiti za produženje životnog veka i smanjenje bolesti povezanih s upalom kod ljudi.
"Trebalo nam je 10 godina od otkrića HMW-HA u golokrtičastim pacovima do toga da pokažemo da HMW-HA poboljšava zdravlje kod miševa", kaže Gorbunova.
"Naš sledeći cilj je da prenesemo ovu korist na ljude", dodala je.
Tim naučnika veruje da se taj cilj može ostvariti na dva načina: ili usporavanjem razgradnje HMW-HA ili povećanjem njegove sinteze.
Autori ističu da su već identifikovali molekule koje usporavaju razgradnju hijalurona i da ih već testiraju u predkliničkim ispitivanjima, što znači na tkivima u laboratorijima i na životinjskim modelima.
Terzić smatra da je na ovo otkriće realnije gledati kao na mogući put u zdravije starenje, odnosno da doživimo 90 godina bez ozbiljnijih bolesti.
"U istraživanje starenja ulaže se sve više sredstava i sigurno će se slediti otkriće drugih procesa važnih u starenju, poput nedavnog otkrića D. Sinklera s Harvarda koji tvrdi da je metilacija DNA osnovni uzrok starenja. Neki istraživači starenje smatraju bolešću i kao takvo ga proučavaju. A za bolest treba pronaći lek, zar ne? Značajno je i to da je Svetska zdravstvena organizacija ove godine starenje svrstala među bolesti", zaključuje Terzić.
