https://lat.sputnikportal.rs/20230908/najopasnija-kriza-dosad-dvoboj-koji-odlucuje-o-sudbini-bosne-i-hercegovine--1160968647.html
Najopasnija kriza dosad: Dvoboj koji odlučuje o sudbini Bosne i Hercegovine
Najopasnija kriza dosad: Dvoboj koji odlučuje o sudbini Bosne i Hercegovine
Sputnik Srbija
Cilj međunarodne zajednice je oduzimanje svih nadležnosti Republici Srpskoj i formiranje unitarne BiH. Zbog toga Kristijan Šmit želi da nametne Zakon o državnoj... 08.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-08T19:35+0200
2023-09-08T19:35+0200
2023-09-08T19:35+0200
region
region
region – politika
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
kristijan šmit
milorad dodik
crvena linija
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/0e/1129804759_99:0:1822:969_1920x0_80_0_0_8ecc66a6ef5edb7e422f30fdd9892ba4.jpg
Raspolaganje državnom imovinom i po Dejtonskom sporazumu i suštinski je konstitutivni deo državnosti, jedan od najznačajnijih entitetskih atributa Republike Srpske. Ukoliko on bude izvučen iz nadležnosti Republike Srpske i to još od strane nelegitmno i nelegalno izabranog stranca, biće utrt put potpunom razvlašćivanju Republike Srpske i uspostavljanju unitarne BiH, objašnjava Aleksandar Gajić iz beogradskog Instituta za evropske studije.To je, prema njegovim rečima, ključni razlog zašto vlasništvo nad nepokretnom državnom imovinom za Banjaluku predstavlja crvenu liniju, nakon koje, prema najavi predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, sledi proglašenje samostalnosti.Ako Kristijan Šmit nametne Zakon o državnoj imovini, istog trenutka ćemo proglasiti samostalnost, najavio je Dodik.Posle imovine sledi policijaGajićev kolega iz istog instituta, Rajko Petrović, napominje da eventualno nametanje Zakona o državnoj imovini ima i ekonomske reperkusije. Prema njegovim rečima, bio bi to i snažan udar na ekonomske, infrastrukturne i sve druge kapacitete Srpske.Od početka dvehiljaditih visoki predstavnici su nametnutim zakonima oduzeli brojne nadležnosti Republici Srpskoj, podseća naš sagovornik. U jednom trenutku taj proces je zaustavljen akcijom vlasti Srpske, ali međunarodna zajednica ne odustaje od cilja čiji je sprovoditelj Kristijan Šmit – unitarne i kvazigrađanske BiH.Nakon državne imovine sasvim sigurno bi sledeća na udaru bila policija Republike Srpske, dodaje on.Dvoboj koji odlučuje o sudbini BiHKristijan Šmit, pak, najavljuje dolazak u Banjaluku, gde, navodno ima zakazane sastanke. On je dodao da je „Dodikovo ponašanje šamar EU koja pokušava da unapredi vladavinu prava u Bosni“, kao i da bi predsednik republike Srpske „trebalo da se pripremi za neke prilično neugodne trenutke“.Obojica Sputnjikovih sagovornika smatra da je svojevrstan dvoboj između Šmita i Republike Srpske sudbonosan, ne samo za Srpsku, već i za budućnost čitave BiH. On će odlučiti hoće li tom državom vladati kolonijalni upravnici ili će o svojoj sudbini odlučivati građani.Prema Gajićevim rečima, Republika Srpska više nema gde da odstupa i pravi kompromise.Šmit ne reaguje direktno na ono što je Dodik izjavio i to možda govori o tome kako takozvani visoki predstavnik pokušava da pretnjama i ćutnjom spreči da stvari ne odu predaleko. To pokazuje da Šmit možda i nije spreman na krajnju radikalizaciju i kidanje svih veza između Srpske, BiH i OHR-a, dodaje naš sagovornik.Šmit je taj koji može, mora i treba da popusti. Kako i na koji način, pokazaće vreme – možda će odustati od nametanja zakona, a možda će tražiti njegovu modifikaciju – sve to zavisi od procene zapadnog dela međunarodne zajednice i toka pregovora sa vrhom Republike Srpske, zaključuje Gajić.
https://lat.sputnikportal.rs/20230907/dodik-ako-smit-nametne-zakon-o-drzavnoj-imovini-istog-trenutka-donosimo-odluku-o-samostalnosti-1160946439.html
https://lat.sputnikportal.rs/20230908/smit-najavio-dolazak-u-srpsku-i-porucio-da-se-dodik-spremni-za-neugodne-trenutke-1160957329.html
bosna i hercegovina (bih)
republika srpska (rs)
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), kristijan šmit, milorad dodik, crvena linija, analize i mišljenja
region, region – politika, bosna i hercegovina (bih), republika srpska (rs), kristijan šmit, milorad dodik, crvena linija, analize i mišljenja
Najopasnija kriza dosad: Dvoboj koji odlučuje o sudbini Bosne i Hercegovine
Cilj međunarodne zajednice je oduzimanje svih nadležnosti Republici Srpskoj i formiranje unitarne BiH. Zbog toga Kristijan Šmit želi da nametne Zakon o državnoj imovini, kojim bi Srpska bila razvlašćena. Šmit je time uveo BiH u najopasniju krizu od završetka rata. Zato za Srpsku imovina predstavlja crvenu liniju iza koje sledi jedino samostalnost.
Raspolaganje državnom imovinom i po Dejtonskom sporazumu i suštinski je konstitutivni deo državnosti, jedan od najznačajnijih entitetskih atributa Republike Srpske. Ukoliko on bude izvučen iz nadležnosti Republike Srpske i to još od strane nelegitmno i nelegalno izabranog stranca, biće utrt put potpunom razvlašćivanju Republike Srpske i uspostavljanju unitarne BiH, objašnjava Aleksandar Gajić iz beogradskog Instituta za evropske studije.
To je, prema njegovim rečima, ključni razlog zašto vlasništvo nad nepokretnom državnom imovinom za Banjaluku predstavlja crvenu liniju, nakon koje, prema najavi predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, sledi proglašenje samostalnosti.
Ako Kristijan Šmit nametne Zakon o državnoj imovini, istog trenutka ćemo proglasiti samostalnost, najavio je Dodik.
Posle imovine sledi policija
Gajićev kolega iz istog instituta, Rajko Petrović, napominje da eventualno nametanje Zakona o državnoj imovini ima i ekonomske reperkusije. Prema njegovim rečima, bio bi to i snažan udar na ekonomske, infrastrukturne i sve druge kapacitete Srpske.
„Kada bi Srpskoj bila oduzeta imovina, to bi značilo da bi Republika Srpska u ekonomskom smislu bila svedena na formu, na praznu ljušturu bez sadržine. Drugo, ukoliko bi tako nametnuti zakon nelegalno izabranog visokog predstavnika ugledao svetlo dana, to bi poslalo snažnu poruku da će proces razvlašćivanja Republike Srpske biti nastavljen“, napominje on.
Od početka dvehiljaditih visoki predstavnici su nametnutim zakonima oduzeli brojne nadležnosti Republici Srpskoj, podseća naš sagovornik. U jednom trenutku taj proces je zaustavljen akcijom vlasti Srpske, ali međunarodna zajednica ne odustaje od cilja čiji je sprovoditelj Kristijan Šmit – unitarne i kvazigrađanske BiH.
„Zbog tog razloga, zato što to predstavlja ozbiljan atak i potencijalno ozbiljan zalog za potencijalno uništavanje Republike Srpske, Milorad Dodik je, prema mom mišljenju, bio prinuđen da reaguje na način na koji je reagovao“, smatra Petrović.
Nakon državne imovine sasvim sigurno bi sledeća na udaru bila policija Republike Srpske, dodaje on.
Dvoboj koji odlučuje o sudbini BiH
Kristijan Šmit, pak, najavljuje dolazak u Banjaluku, gde, navodno ima zakazane sastanke. On je dodao da je „Dodikovo ponašanje šamar EU koja pokušava da unapredi vladavinu prava u Bosni“, kao i da bi predsednik republike Srpske „trebalo da se pripremi za neke prilično neugodne trenutke“.
Obojica Sputnjikovih sagovornika smatra da je svojevrstan dvoboj između Šmita i Republike Srpske sudbonosan, ne samo za Srpsku, već i za budućnost čitave BiH. On će odlučiti hoće li tom državom vladati kolonijalni upravnici ili će o svojoj sudbini odlučivati građani.
Prema Gajićevim rečima, Republika Srpska više nema gde da odstupa i pravi kompromise.
„Nema sumnje da se međunarodna zajednica prema entitetima i predstavnicima zajedničkih institucija odnosila na neokolonijalni način i da je to praksa koja se ustalila. A ovo je pokušaj Republike Srpske da u krajnjoj nuždi odbije poslušnost i da se ne povinuje zapadnim namesnicima. Da li će ovaj momenat biti taj koji će preokrenuti dosadašnju praksu, da li će ovo biti prva velika pobeda Republike Srpske, da se međunarodni predstavnici sa manjkom legitimiteta suzbiju, videćemo. Izgleda da su stvari otišle daleko, a da li su otišle predaleko, još je prerano dati konačni sud“, smatra Gajić.
Šmit ne reaguje direktno na ono što je Dodik izjavio i to možda govori o tome kako takozvani visoki predstavnik pokušava da pretnjama i ćutnjom spreči da stvari ne odu predaleko. To pokazuje da Šmit možda i nije spreman na krajnju radikalizaciju i kidanje svih veza između Srpske, BiH i OHR-a, dodaje naš sagovornik.
Šmit je taj koji može, mora i treba da popusti. Kako i na koji način, pokazaće vreme – možda će odustati od nametanja zakona, a možda će tražiti njegovu modifikaciju – sve to zavisi od procene zapadnog dela međunarodne zajednice i toka pregovora sa vrhom Republike Srpske, zaključuje Gajić.
