00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
21:00
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
07:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
Bez saradnje Srba i Rusa nema ostvarenja slovenskog sna
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Hoće li biti Trećeg svetskog rata
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Dualnost Milene Pavlović Barili“
17:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920, 24.01.2022
KULTURA
Rubrika koja prati kulturne fenomene i događaje, stvaraoce i ličnosti koji svojim delom kreiraju savremenu kulturnu scenu u zemlji i u svetu.

„Udri Brus Li, brate mili“: Neponovljiv i čist heroj koji još suvereno vlada Zmajevim gnezdom

© Sputnik / Artur Lebedev / Uđi u bazu fotografijaVoštana figura Brusa Lija u muzeju u Sočiju
Voštana figura Brusa Lija u muzeju u Sočiju - Sputnik Srbija, 1920, 03.09.2023
Pratite nas
Brus Li je veliki i danas, pola veka posle smrti jer je u vreme kad je postao „prva superzvezda trećeg sveta“ bio univerzalni i čisti heroj, a u kinematografiji simbol poput Čarlija Čaplina i Merilin Monro, smatra reditelj „Jeseni samuraja“ Danilo Bećković.
Pre 50 godina, 20. jula 1973. godine preminuo je Brus Li najpoznatiji majstor borilačkih veličina i glumac veći od filmskog žanra koji ga je proslavio. Sedam dana posle smrti, premijerno je prikazan film „U zmajevom gnezdu“ koji mu je posthumno doneo svetsku slavu.

Brus Li – simbol kinematografije poput Čaplina i Merilin

Brus Li je velikan i danas zato što je bio prvi – prva akciona zvezda tog tipa, hongkonška akciona zvezda koja je to postala na globalnom nivou, nadrastao je matičnu kinematografiju iz koje je potekao ali i filmove u kojima se pojavio, kaže za „Orbitu kulture“ reditelj Danilo Bećković.
„Poznatiji je od filmova u kojima je igrao tako da danas nema gotovo nikog na planeti ko ne zna ko je Brus Li, ali ima mnogo ljudi koji neće znati da nabroje nijedan njegov film. Brus Li je jedan od simbola kinematografije, na način na koji su bili Čarli Čaplin i Merilin Monro. On je čovek za koga nije bilo bitno kakav je glumac, a nije ni bio glumac u klasičnom smislu te reči, već nosilac jedne druge poruke i ideje. Sedamdesetih godina pojavio se kao jedan atipičan heroj i zapravo je mnogo više herojska figura nego što je filmska zvezda“.
Brus Li je snimio svega četiri i po filma – „Veliki gazda“, „Pesnica gneva“ (hongkonški, režija Rejmond Čao), „Na zmajevom putu“ (hongkonški, režija Brus Li), „U zmajevom gnezdu“ (holivudski, režija Robert Klaus) i nesrećno dosnimljeni posle smrti „Igra smrti“. Ali to, prema Bećkoviću, uopšte nije malo, jer ni iza nekih velikih holivudskih zvezda nije ostalo mnogo više od tri – četiri najbolja filma.
„Brus Li je nekako uspeo da ta tri – četiri filma koja je snimio budu baš ti koji su dovoljni da ostane zapamćen. Trebalo bi imati na umu da je to jedna vrsta ekscesa, da to nisu tri – četiri bilo kakva filma, nego filmovi kakvi se nisu masovno gledali pre njega. To je bila jedna inovacija i u tom žanru i u toj vrsti kinematografije. Kad gledate nešto čega nije bilo to ostavlja mnogo veći utisak nego kad gledate nešto 15. put, pa makar ga ponovili na najbolji mogući način“.

Univerzalni heroj: Veći od Džekija Čena i Prljavog Harija

Naslednici Brusa Lija nikad ga nisu dostigli, iako su i Džeki Čen i Džet Li napravili kudikamo ozbiljnije filmske karijere. Prema Bećkoviću, sedamdesete kad se pojavio Brus Li bile su vreme spremno da prihvati jednu takvu herojsku figuru.
„Osamdesete su na globalnom nivou već doba cinizma, jednog proračunatijeg pogleda na svet, tako da niste mogli imati tu vrstu naivnog, čistog heroja kao što je bio Brus Li. Džeki Čen je zapravo, mnogo više komičar nego što je akcioni junak u klasičnom smislu i kod njega uvek postoji jedna doza autoironije koje kod Brus Lija nema. A Džet Li je moderna akciona zvezda i ne može imati tu vrstu kulturnog značaja koju je imao Brus Li sedamdesetih godina“.
Mogle bi se naći veze između Brus Lija i Klinta Istvuda u ulozi Prljavog Harija koji se pojavljuju otprilike u isto vreme, s tim što Brus Li dolazi iz drugog sveta gde je razlika između dobra i zla jasno povučena. Kod Brusa Lija nema te vrste cinizma koju Prljavi Hari emanira.
„Brus Li je čist heroj koji se uvek borio da zaštiti potlačene, ustručavao se od borbe ali je bivao prinuđen na nju. A Prljavi Hari se ipak tiče američkih unutrašnjih odnosa, kulturnih ratova, sukoba između liberala i konzervativaca i mnogo je više slika američkog društva. Ako je Brus Li univerzalna, arhetipska figura borca za dobro i pravdu, Prljavi Hari je ipak američki policajac koji zastupa neke vrednosti i malo više uživa u nasilju nego što je to nama danas prihvatljivo. I tada su ga optuživali za suviše nasilja, čak i za fašizam i suviše konzervativno i desno ponašanje, a protiv Brus Lija niko ne može imati tu vrstu primedbi“.

„Udri Brus Li, brate mili“

Nije zanemariv uticaj Brus Lija na srpsku ali i jugoslovensku popularnu kulturu. Imali smo južnjački evergrin „Udri Brus Li, brate mili“ inkorporiran u film „Sivi kamion crvene boje“, bioskopsku scenu iz „Munja“, nekoliko filmova sa majstorima borilačkih veština poput Bećkovićeve „Jeseni Samuraja“, a u Mostaru je pre 20 godina dignut spomenik „Malom Zmaju“.
„Brus Li je bio globalna zvezda a u Jugoslaviji sedamdesetih koja nije bila ni bogata ni srećna zemlja svakako je ta vrsta junaka koji kreće sa društvenog dna i sve rešava svojom sposobnošću i svojim pesnicama prijala publici. Još kad uzmemo u obzir naš epski zanos i sklonost da cenimo tu vrstu junaštva, svakako da je on odmah bio jako zanimljiv našoj publici“.

Tarantinov „kompliment“

I kod američkih Crnaca su jako popularni bili i hongkonški filmovi, i Brus Li, i borilački filmovi kao takvi, i onda su oni imali neke svoje varijante, filmove gde bi Crnci bili majstori borilačkih veština. U celom svetu to je odjeknulo u isto vreme i na isti način.
Poslednji omaž Brus Li je imao u Tarantinovom filmu „Bilo jednom u Holivudu“ ali se zbog te scene uvredila Lijeva porodica i čak je nameravala da tuži reditelja. Bećkoviću se jako dopao taj film , misli da je najbolji Tarantinov od „Kil Bila“ na ovamo i zato može svašta da mu oprosti, pa i tu scenu sa Brusom Lijem.
„Ali mislim da se ne treba vređati zbog toga. On je svog junaka koga igra Bred Pit hteo do te mere da uzdigne i predstavi u pozitivnom svetlu, da je za protivnika morao da mu uzme najvećeg mogućeg. Tako da je to jedna vrsta posrednog komplimenta“.

Prva superzvezda trećeg sveta

Nadimak kog je Bob Marli dobio nekoliko godina posle Lijeve smrti – prva superzvezda trećeg sveta, mogao bi da važi i za Brus Lija.
„Mislim da je to dobra definicija, jer su i Bob Marli i Brus Li ljudi koji su uspeli da razbiju kalup i da su, kad su se pojavili, ne samo izgledali drugačije nego su i doneli nešto svoje. Umesto imitacije zapadnih uzora oni su naterali ceo svet da njih imitira. Brus Li nije otišao u Holivud da bude još jedan glumac nego je doneo nešto što do tada nije postojalo i potpuno je promenio paradigmu. Isto kao što je Bob Marli doneo jednu vrstu muzike sa svog ostrva i učinio je poznatom celom svetu, tako je i Brus Li jednu vrstu tradicije svog naroda izneo i predstavio je na svetskoj sceni“.

Brus Li je bio ideal, ali zbog njega nije opao rasizam u SAD

Brus Li je bio Kinez iz Hongkonga koji je došao u Ameriku i pokušao da osvoji Holivud. Posle se vratio u Hongkong, postao svetska zvezda, a onda uspeo i u Holivudu. Na osnovu njegove biografije stiče se utisak da bi neko poput Brusa Lija danas možda mogao da ublaži tenzije između dve velike sile, SAD i Kine. Bećković, međutim smatra da su male šanse da dođe do bilo kakvog pomirenja.
„Danas su mediji pod prevelikom kontrolom da bi neko mogao da se pojavi i dobije toliku pažnju i prostor, a da to nije sa neke strane sankcionisano i odobreno. A kakvu god zvezdu da dovedete nisu ljudi samo publika za TV i bioskop, nego imaju i neka druga razmišljanja vrednosti, i ciljeve. Na kraju krajeva, mi u Srbiji smo dobro uronjeni u američku kulturu, a kad pitate ljude koja vam je najbliža zemlja, gotovo svi kažu Rusija. Brus Li je neko ko je ponudio jedan ideal za svoje vreme, ali nije zbog toga opao rasizam u Americi“, zaključio je Bećković.
Izložba „Lažni bol“ Simonide Rajčević - Sputnik Srbija, 1920, 20.08.2020
Svet je zmajevo gnezdo, potreban nam je Brus Li
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala