https://lat.sputnikportal.rs/20230903/covecanstvo-je-umalo-izumrlo-samo-1300-ljudskih-predaka-zivelo-je-u-jednom-trenutku-na-planeti-1160754710.html
Čovečanstvo je umalo izumrlo: Samo 1.300 ljudskih predaka živelo je u jednom trenutku na planeti
Čovečanstvo je umalo izumrlo: Samo 1.300 ljudskih predaka živelo je u jednom trenutku na planeti
Sputnik Srbija
Čovečanstvo je jedva preživelo period od 100.000 godina tokom ranog pleistocena, navodi se u istraživanju koje je proučavalo populaciona uska grla u prošlosti... 03.09.2023, Sputnik Srbija
2023-09-03T22:58+0200
2023-09-03T22:58+0200
2023-09-03T22:58+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
antropologija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/09/03/1160754510_0:42:801:492_1920x0_80_0_0_5ad9cd6d1977751ebbffe4c2a9614654.jpg
U periodu između 930.000 i 813.000 godina, populacija ljudskog pretka pala je na 1.300 pojedinaca. Ovakvo stanje trajalo je 117.000 godina i poklapa se sa hronološkom prazninom u pronalaženju ljudskih afričkih i evropskih fosila u tom periodu.Tim stručnjaka koji je vodio istraživanje objavio ga je u časopisu Sajens, prenosi portal Gizmodo.Populaciona uska grla su događaji u kojima se broj pripadnika neke vrste drastično smanji, što smanjuje sveukupnu genetsku raznolikost vrste.Istraživački tim razvio je model kojim su analizirana 3.154 sadašnja genoma iz 10 afričkih i 40 neafričkih stanovništava.U svih 10 afričkih genoma utvrđeno je da je došlo do uskog grla koje je dovelo čovekovog pretka do ruba izumiranja. Naučnici teoretišu da je uzrok možda bila promena klimatskih uslova.Arheolog iz Britanskog muzeja Nik Ešton i paleoantropolog iz londonskog Prirodnjačkog muzeja Kris Stringer kažu da ovo istraživanje pokazuje ranjivost ranoljudske populacije, koja je skoro potpuno nestala.Homo sapijens (vrsta kojoj danas pripadamo) se ne pojavljuje među otkrivenim fosilima sve do pre 300.000 godina, što znači da se usko grlo desilo precima.Istraživanje ukazuje da su fosili homo hajdelbergenzisa su među malobrojnim iz Afrike koji potiču iz perioda koji je ispitivan i da su živeli pre 950.000 i 650.000 godina.Naučni tim navodi i da je moguće da je tokom perioda uskog grla došlo do pojave poslednjeg zajedničkog pretka denisovaca, neandertalaca i modernog čoveka.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, antropologija
nauka i tehnologija, antropologija
Čovečanstvo je umalo izumrlo: Samo 1.300 ljudskih predaka živelo je u jednom trenutku na planeti
Čovečanstvo je jedva preživelo period od 100.000 godina tokom ranog pleistocena, navodi se u istraživanju koje je proučavalo populaciona uska grla u prošlosti naše vrste.
U periodu između 930.000 i 813.000 godina, populacija ljudskog pretka pala je na 1.300 pojedinaca. Ovakvo stanje trajalo je 117.000 godina i poklapa se sa hronološkom prazninom u pronalaženju ljudskih afričkih i evropskih fosila u tom periodu.
Tim stručnjaka koji je vodio istraživanje
objavio ga je u časopisu Sajens,
prenosi portal Gizmodo.
Populaciona uska grla su događaji u kojima se broj pripadnika neke vrste drastično smanji, što smanjuje sveukupnu genetsku raznolikost vrste.
Istraživački tim razvio je model kojim su analizirana 3.154 sadašnja genoma iz 10 afričkih i 40 neafričkih stanovništava.
U svih 10 afričkih genoma utvrđeno je da je došlo do uskog grla koje je dovelo čovekovog pretka do ruba izumiranja. Naučnici teoretišu da je uzrok možda bila promena klimatskih uslova.
Arheolog iz Britanskog muzeja Nik Ešton i paleoantropolog iz londonskog Prirodnjačkog muzeja Kris Stringer kažu da ovo istraživanje pokazuje ranjivost ranoljudske populacije, koja je skoro potpuno nestala.
Homo sapijens (vrsta kojoj danas pripadamo) se ne pojavljuje među otkrivenim fosilima sve do pre 300.000 godina, što znači da se usko grlo desilo precima.
Istraživanje ukazuje da su fosili homo hajdelbergenzisa su među malobrojnim iz Afrike koji potiču iz perioda koji je ispitivan i da su živeli pre 950.000 i 650.000 godina.
Naučni tim navodi i da je moguće da je tokom perioda uskog grla došlo do pojave poslednjeg zajedničkog pretka denisovaca, neandertalaca i modernog čoveka.
