Ajvar kao kavijar — i zimnica u Srbiji samo za bogate
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Bliži se jesen i sezona pravljenja zimnice, a povrće na zelenoj pijaci i dalje je papreno skupo, iako proizvođači kažu da od cene najmanje ide njima, a da im ne koristi ni da roba poskupi, jer neće imati ko da je kupi. Kad se tome doda najava poskupljenja struje pitanje je ko će biti u mogućnosti da zametne džakče paprike i krene u avanturu pravljenja ajvara.
Nekada se smatralo da se u taj posao upuštaju pre svega oni slabije platežne moći koji ne mogu sebi da priušte kupovinu gotove zimnice. Sada je, međutim, pitanje da li je i zimnica u sopstvenoj režiji dostupna većini.
Prvi put ispod milion tona
Na pitanje zašto cene na pijacama ne idu na niže, kako to obično biva u jesen, profesor na odseku za povrtarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, dr Žarko Ilin za Sputnjik kaže da je ukupna ovogodišnja proizvodnja manja od prosečne.
„Elementarne nepogode izazvane obilnim padavinama i bujičnim poplavama, kao i jakim vetrom i gradom umanjile su ukupne površine, ali i ukupnu proizvodnju za više od šest posto. Prvi put ove godine ćemo imati manje od milion tona najraznovrsnijeg povrća“, ističe naš sagovornik.
On dodaje da se računa sa tim da ćemo u baštama, odnosno okućnicama imati 10 do 15 odsto manje raznovrsnog povrća.
„U proseku smo imali 400.000 do 420.000 tona povrća u baštama, a ove godine na osnovu preliminarnih rezultata možemo da tvrdimo da će to biti između 360.000 i 380.000 tona. Imaćemo još negde oko 240.000 tona raznovrsnog povrća u staklenicima i drugim tipovima zaštićenog prostora. To znači da će se značajno smanjiti količine. Biće, dakle, smanjena ponuda na domaćem tržištu“, napominje stručnjak za povrtarstvo.
Možda ode u izvoz
Uz to, velika je tražnja za ovim proizvodima od strane Rumunije, Bugarske, Severne Makedonije, Albanije, Bosne i Hercegovine, pa i Hrvatske, tako da zavisno od toga koliko nam bude otišlo u izvoz, ponuda na domaćem tržištu će dodatno biti smanjena, ističe Ilin. I to je jedan od razloga zbog čega cene skaču, napominje naš sagovornik.
Ukupan rod povrća je ove godine prvi put pao ispod milion tona zbog čega mu cena na pijacama ne pada
© Sputnik / Lola Đorđević
Još jedan razlog je, kako objašnjava, veoma skup sav potrošni materijal. Profesionalni proizvođači zbog velikih troškova u tehnološkom procesu proizvodnje moraju da imaju relativno visoke cene, što je za građane Srbije previše, kaže profesor.
Potvrda ocene Ilina stiže i iz gazdinstva Đukić iz Gospođinaca u Bačkoj, koje se godinama bavi proizvodnjom svih u nas najzastupljenijih vrsta povrća. Ivan Đukić za Sputnjik objašnjava da je ovogodišnja manja proizvodnja zbog vremenskih neprilika dovela do manje robe na zelenim pijacama, što je automatski značilo njihovu veću cenu.
„Pola Vojvodine je maltene potukao led. Mi u Gospođincima smo prošli bez leda, bez nepogoda, ali usevi su bolesni. Takva je godina. Od maja do juna je padala kiša, isprala je hranu. Biljke ne vole kada je tako jako kišovito, a palo je preko 200 litara kiše za mesec dana, što je maltene jedna trećina godišnjih padavina“, objašnjava ovaj povrtar.
Prepolovljen rod luka i paprike
Samo rod luka je, kako navodi, prepolovljen, pa je umesto 80-90 tona koliko ga je bilo ranijih godina rodilo samo 40 tona. Nema ga ni u poljoprivredno najrazvijenijoj Holandiji, gde je cena za kilogram 50 evrocenti i dok dođe u Srbiju na to treba dodati još 10 – 15, pa na to da se ugrade trgovci...
„Za sada iz Rusije stiže luk u Srbiju koji je jeftiniji i to još drži neku normalnu cenu luka, ali je samo pitanje vremena dokle će to“, kaže naš sagovornik. Na pitanje da li to znači da će se ove jeseni ljudi uglavnom odreći zimnice, on kaže da ništa ne može da tvrdi.
„Sigurno je da neće biti kao prethodnih godina zato što dosta robe fali, posebno paprike. Oko 50 posto manje će je biti nego prošle godine, a i prošle godine je imala jaku cenu“, napominje naš sagovornik.
Rod crnog luka u Vojvodini je prepolovljen pa ga uvozimo iz Rusije i pošto je jeftiniji zasad imamo neku "normalnu" cenu
CC0 / Pixabay /
„Ni iz EU ne stiže kod nas ona količina hrane kao pre, posebno iz Holandije, Poljske, jer su oni najveći proizvođači svega toga. Ja sam imao u poslednje dve nedelje dva poziva, jedan upit iz Holandije da odavde šaljem robu za Holandiju i drugi da šaljem robu za Ukrajinu. To mi je pokazatelj da nešto nije u redu jer nikada nisu zvali iz Holandije da mi njima šaljemo robu“, ističe Đukić.
Jedino što se, kako kaže, ne menja jeste da proizvođač u celom lancu najmanje zaradi. Od njega kupi preprodavac, trgovac koji proda robu na zelenoj pijaci i tri puta podigne cenu u odnosu na proizvodnu. Ako prodam kilogram paprike za 70 dinara, ona na pijaci završi na 250, slikovit je naš sagovornik.
Grad ih nije ubio, možda će cena
Na suprotnom kraju, na jugu Srbije isti problem, sa neznatnom razlikom u ceni. Miloš Stojanović, proizvođač paprike iz Navalina kraj Leskovca, kraja koji je sinonim za to povrće bez koje se ne može zamisliti zimnica, kaže da će kada paprika za ajvar izađe na zelenu pijacu njena cena sigurno ići preko 220 dinara.
„Rod nije loš. Mi još nismo krenuli „ajvarku“ da beremo. Beremo bele paprike i babure za turšiju. Vreme koliko toliko nije bilo loše, nismo imali nevreme, nijedan grad nas nije tepao, prominuo nas je, jedino cene. Cene kod nas su trostruko niže nego na pijacama i u marketima“, kaže ovaj južnjak.
Sve manje spremaju zimnicu
To što je „ajvarka“ lepo rodila i što su je sačuvali od bolesti ne znači da će biti spremanja ajvara kao nekad u kućnoj radinosti. Svake godine, kako primećuje, sve manje ljudi sprema zimnicu.
„Penzije i plate su dosta niske u odnosu na ono što za život treba čoveku. Mi iz godine u godinu radimo sa minimalnom zaradom. Proizvodna cena je negde oko 70 dinara, na kvantašu nam daju 100 dinara, znači 30 dinara po kilogramu je neka zarada. Bilo šta da se uradi, kada cene odu malo gore, poskupi nešto, onda imamo otvorene granice za uvoz, uveze se, i naša proizvodnja stane“, objašnjava Stojanović.
I paradajz drži cenu
I paradajz drži visoku cenu, celo leto ne pada ispod 200 dinara za kilogram na beogradskim pijacama. Isplatili se onda praviti sok od paradajza?
Proizvođač tog povrća iz Krčedina, Miloš Kapuran, u blizini vidikovačke pijace već više od decenije kupcima nudi sirovinu za pravljenje soka od paradajza, takozvanu čorbu. Pred kupcima se na licu mesta paradajz pere, melje, odnosno cedi u sok i potom sipa u ambalažu od pet litara. Kući preostaje samo da sok skuvate, što je najmanje zahtevna zimnica za pravljenje.
Litar tog nekuvanog soka, odnosno čorbe ove godine košta 120 dinara, 20 dinara više nego prošle. On smatra da cenu nisu mnogo podigli s obzirom na skuplji transport, da treba platiti radnike, i na druge troškove.
Kada se ima u vidu da je kilogram paradajza na pijaci 200 dinara, jasno je zašto je i ove godine znatno interesovanje potrošača za potpuno prirodni sok kao poluproizvod. Već u rano popodne nestane paradajza za mlevenje koji se doprema svakoga dana.
Paradjzu cena ne pada ispod 200 dinara za kilogram pa ne čudi što je sve manje zainteresovanih za spremanje ove zimnice
CC0 / Unsplash/Dennis Klein /
Nije samo džep razlog
Kapuran kaže da su sa prodajom počeli pre 20 dana, da je paradajz sporo sazrevao zbog hladnijeg vremena, ali da je jako dobro rodio. On, međutim, ukazuje na to da uprkos njihovoj pristupačnoj ceni imaju sve manje kupaca.
„Svake godine opada interesovanje za ovim proizvodom. Verovatno je takav tempo života, jurnjava, pa ljudi kupuju gotov paradajz sok u prodavnici, iako je on od pirea, a ne od svežeg paradajza. Ali zbog dinamike i takvog tempa života ljudi su prinuđeni da tako rade. Oni malo stariji koji znaju šta je kvalitet i kojima to mnogo znači oni kupuju", ističe naš sagovornik.
Oni su uporni, dok mlađe gospođe to čine sve ređe, kaže Kapuran.
Po svemu sudeći, kiseli kupus nam se vraća na veliku scenu. Samo česmovača, kutija soli i desetak, petnaest glavica će, izgleda, biti najisplativija varijanta koja iziskuje i najmanje truda. A na stolu najzdravija salata. O sarmi i podvarku i da se ne priča.
