Potres u zapadnim mesarama: Svinjetina poskupela za 40 odsto – šta će biti sa srpskim šniclama
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Uvozom svinjskog mesa iz Evropske unije Srbija podmiruje tek mali deo domaćih potreba da bi tamošnji rast cena, pa makar bio i 40 odsto, uticao na poskupljenja u našim trgovinama. Pogotovo što je cena svinjetine kod nas već tolika da je na granici kupovne moći većeg dela stanovništva, smatra agroekonomista Milan Prostran.
U odnosu na početak ove godine smrznuto meso koje Srbija uvozi iz EU, koje se koristi za preradu i ode u suhomesnate proizvode, skuplje je 37 odsto. Naši klaničari su ga uvozili zato što je jeftinije, ali i zbog toga što ga kod nas nema dovoljno, kaže za Sputnjik sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović. On, međutim, isto tako napominje da ono što se u Srbiji proizvede predstavlja 90 odsto naših potreba.
Bez poremećaja u snabdevanju
„Za sedam meseci uvoz je bio količinski manji, ali je to bilo u novcu više nego u istom periodu prošle godine. Uvezli smo oko 18.000 tona svinjskog mesa u vrednosti oko 60 miliona evra. Pritom, treba imati u vidu da je prošla godina bila rekordna u poslednjih desetak godina po uvozu“, napominje naš sagovornik.
On dodaje da će ako je porasla cena mesu u EU, a mi ga uvozimo, onda i proizvod čija je to sirovina biti skuplji. Ističe, međutim, da je upitno koliko će to biti, zavisno od toga u kojoj meri u proizvodu učestvuje domaće meso, a koliko ono iz uvoza. Neke korekcije cena naviše bi, kako kaže, trebalo da bude, ali koliko to je teško proceniti.
Pogotovo, dodaje Budimović, zbog otežanog poslovanja u prethodne četiri godine - pandemije kovida, ukrajinske krize, do aktuelne afričke svinjske kuge koja je zahvatila ne samo nas, nego i Evropu i svet. Zato je, smatra on, teško izvući neko pravilo na osnovu koga bi mogla da se izvede neka računica i da čvrsta prognoza.
Srbija 90 odsto svinjskog mesa sama obezbedi, pa veliki rast cena u EU neće posebno uticati na domaće cene
© Sputnik / Alekseй Malьgavko
/ On podseća da smo od okrobra prošle godine do marta ove, zbog poznatih okolnosti, imali na snazi uredbu o ograničavanju cene svinjskog buta, plećke i karea. Od kako je ta uredba ukinuta svinjsko meso je, kako napominje, poskupelo oko 12 odsto.
Dobra strana EU cene
„Smatram da neće biti poremećaja u snabdevanju, a kada su u pitanju cene, navikli smo poslednje četiri godine ovako specifičnog poslovanja da bude odstupanja. Ipak, u samoj proizvodnji svinjskog mesa moramo da imamo na pameti da je to zahtevan proces sa neizvesnostima, kako će se tržište kretati, da li će biti bolesti…“, kaže stručnjak za stočarstvo.
Budimović, ipak, ističe da proizvodnja u svinjarsvtu ima mnogo brži obrt nego što je to kod tova junadi. Lakše može da se pokrene cela priča, praktično u roku od mesec i po, dva dana.
Prostran je, takođe, mišljenja da će, kao i do sada biti dovoljno svežeg domaćeg svinjskog mesa u ponudi, ali i da viša cena mesa smrznutog uvezenog iz EU neće uticati na onu u našim trgovinama. On ne vidi ništa loše po nas zbog rasta cene mesa u EU.
„To može da ima i dobru stranu. Prvo da odvrati neke naše uvoznike i da se okrenu domaćoj proizvodnji. Mi jesmo zemlja kukuruza kao osnovnog izvora hrane za proizvodnju svinjskog i živinskog mesa i bilo bi šteta da mi tu proizvodnju kukuruza izvozimo u zrnu umesto da ga prvo provlačimo kroz stoku, pa kroz meso“, objašnjava on za Sputnjik.
Neće uticati na našu
Pogotovo što je cena kukuruza sada duplo niža nego pre godinu dana, dodaje on, uveren da će ta cena, kada afrička kuga bude suzbijena, stimulisati mnoge naše primarne proizvođače da uđu u tov.
„Ne verujem da će ta visoka cena u EU mnogo da utiče na cenu na našem tržištu, jer kod nas je već cena mesa dostigla nivo koji se graniči sa mogućnošću kupovne moći stanovništva. Ko danas može da plati 900 dinara kilogram svinjskog buta ili kremenadle, onoga što se tretira kao kvalitetno. Te najave da će sada naše meso zbog evropskih cena da poskupi 40 odsto, to je jedna velika zabluda“, ocena je Prostrana.
On ističe da je samo pet odsto stanovništva platežno jako bogato, a nešto više od 50 odsto je na niskom nivou kupovne moći i da tu nema prostora za neki rast cena.
Zbog afričke kuge eutanaziran je mali procenat svinja u odnosu na ukupan broj da bi to imalo uticaja na snabdevenost tržišta i cenu
CC0 / /
Kuga bez uticaja
Na takvu situaciju ukazuje i podatak na koji ukazuje Budimović. Svinjsko meso koje se u Srbiji tradicionalno najviše trošilo taj primat je ustupilo pilećem zbog njegove niže cene.
Uopšte, pad stočarstva koji se u Srbiji beleži u poslednje tri decenije i to dva odsto godišnje, prati i pad potrošnje mesa, ističe Prostran. Tako smo sa 65 kilograma mesa godišnje po glavi stanovnika spali na 45 kilograma, kaže on.
Po njegovom mišljenju, ni aktuelna afrička svinjska kuga neće uticati na snabdevenost tržišta, jer je eutanazirano nešto više od 30.000 svinja. U odnosu na, kako je ovih dana rečeno, ukupan broj od 2,2 miliona svinja u Srbiji to je, ističe naš sagovornik, jako mali procenat. I to je jedan od razloga što ne treba očekivati rast cena svinjskog mesa.
