Tek će shvatiti šta su učinili: Sarajevo „otelo“ Tvrtka i uzdiglo – srpsku državu
21:05 30.08.2023 (Osveženo: 15:14 31.08.2023)
© Foto : Sputnjiku ustupila RTRS
Pratite nas
Ukoliko neko želi da predstavi BiH kao državu odvojenu od srpskog naroda i srpskog identiteta, ne bavi se istorijom, nego propagandom, a upravo to se dogodilo sa slučajem podizanja spomenika kralju Tvrtku u Sarajevu. Jer ono što je nesumnjivo, to je da je srednjevekovna Bosna bila srpska država.
Ovako istoričar Slobodan Janković komentariše podizanje spomenika kralju Tvrtku I Kotromaniću u centru Sarajeva.
Podsećamo, već duže vreme, gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić zalaže se za podizanje spomenika ovom srednjevekovnom vladaru, a nedavno je, u noćnoj akciji, spomenik postavljen ispred zgrade Predsedništva BiH.
Benjamina Karić posejala novo seme razdora
Karićeva je postavljanje spomenika propratila objavom na društvenim mrežama uz reči vernosti „tisućljetnoj domovini“ i time pokrenula žestoku polemiku o tome ko je bio Tvrtko I.
Karićeva je sa revizijom istorije srednjevekovne Bosne počela pre dve godine, kada je ustvrdila da kralj Tvrtko nije krunisan u manastiru Mileševi, što je prihvaćeno i u srpskoj i inostranoj istoriografiji, već u mestu Mili kod Visokog. Uz to, Karićeva je zloupotrebila još jedan istorijski dokument, povelju Kulina bana Dubrovniku, na čiju godišnjicu izdavanja je spomenik kralju Tvrtku podignut.
Iz Republike Srpske odmah su stigle oštre reakcije, pre svega, zato što na spomeniku piše da je Tvrtko bio bosanski kralj, dok je pravi naziv njegove kraljevske titule zapravo bio „kralj Srba, Bosne i Humske zemlje“.
Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković najavio je podizanje spomenika kralju Tvrtku i u prestonici Republike Srpske, jer, kako je rekao, prisvajanjem srednjovekovnog srpskog vladara Tvrtka i Kotromanića gradonačelnica Sarajeva i njeni saradnici čine grubo prekrajanje istorije sa ciljem popunjavanja istorijskih rupa svog naroda i prikupljanja dnevnopolitičkih poena.
Srednjevekovna Bosna je bila srpska država
Prema Jankovićevim rečima, dobro je što je spomenik kralju Tvrtku podignut, jer on jeste bio vladar Bosne. Sa druge strane, dobro je što se promoviše ljiljan kao jedan od hrišćanskih simbola – ljiljan je, objašnjava Janković, stilizovani krst koji se kao takav može naći na svim meridijanima hrišćanskog sveta.
„Ono što je nesumnjivo, ono u šta istorijska nauka nema dileme, jeste da je srednjevekovna Bosna srpska država, a Tvrtko je bio srpski vladar jer se i pre njega Kotromanići potpisuju svoje povelje jasno ukazujući da pišu i govore srpskim jezikom. Tvrtko je uzeo srpsku krunu – zato se i krunisao u manastiru Mileševa – on je bio kralj Srba, a bio je i kralj Bosne. Dakle, Bosne kao teritorijalne jedinice, a Srba kao naroda“, objašnjava naš sagovornik.
O bosanskoj srednjevekovnoj državnosti nije problematično govoriti, pa ni o povelji Kulina bana Dubrovniku kao prvom sačuvanom dokumentu koji govori o postojanju bosanske države, ali upravo u toj povelji pominje se srpski jezik, dodaje Janković. Tako da se, prema njegovim rečima, radi o srpskoj državnosti.
Pokušaj izgradnje bošnjačkog identiteta
Prema rečima savetnika predsednika Republike Srpske Ognjena Tadića, današnji Bošnjaci svoj identitet grade na onome što je srpska istoriografija tretirala kao sporedne srpske vladare, kao što rade i novopečeni crnogorski nacionalisti.
„To što srpska istoriografija nije Kotromanićima dala centralno mesto, potpuno je opravdano, jer ona nije imala centralno mesto u izgradnji srpske srednjevekovne države. Ali je njeno sporedno mesto bilo jako značajno za kasnije čuvanje krune i očuvanje srpskog identiteta, koji u državnopravnom smislu nestaje tek sa padom istočne Hercegovine i Kosača. Kako je sve to bilo sporedno za srpsku istoriografiju, današnji Bošnjaci su našli prostor da na razvalinama te istorije pokušaju da naprave bošnjački identitet“, objašnjava Tadić.
Međutim, ključni problem Bošnjaka je to što se Srbi u BiH nikada nisu odrekli svog srednjevekovnog iskustva, dodaje on.
Spomenik Tvrtku će tek postati problematičan – ali za Bošnjake
Spomenik Tvrtku I sam po sebi nije problematičan. Spomenici ovom vladaru postoje i u Tuzli i Herceg Novom, podseća Tadić. Međutim, sarajevski spomenik tek će postati problematičan, kada građani Sarajeva u svakodnevnom susretu sa njim postane susret, kako kaže, sa sopstvenim precima koji nisu bili u islamu i sa kojima moraju da se pomire., kako bi svi ostali u BiH mogli da žive u miru.
„Ništa protiv tog spomenika nemam, naprotiv, mislim da je na pravom mestu. Mislim i nadam se da će pomoći brojnim ljudima, današnjim Bošnjacima, da se pomire sa sopstvenom prošlošću, jer je to jedini način da shvate da su prirodne veze između nas, o kojima stalno govorimo, mnogo čvršće ego što se dozvoljava da se o tome priča“, naglašava Tadić.
Sva srpska deca u BiH učena su da su muslimani i katolici rođaci koji su zbog ropstva i okupacije bili prisiljeni da menjaju veru da bi preživeli.
„Ta činjenica je za mene i moje sunarodnike uvek bila zid plača i tuge podeljenosti mog sopstvenog naroda koja stvara trajan, krvav nemir u našim životima, u prošlosti, nadam se ne u budućnosti“, kaže Tadić.
Međutim, kada se pokrene pitanje o zajedničkom poreklu, o zajedničkim precima, od strane Bošnjaka vlada muk. Ne žele da znaju niti da istražuju kako su se zvali njihovi preci. Zato se njihova, kako naš sagovornik kaže, tragikomična istoriografija zasniva na tezama da su u Bosni prvo bile piramide, pa je njome vladao neki Tvrtko koji za sebe nije znao ni ko je ni šta je, pa su onda došli Turci koji su uveli red i dali narodu identitet.
„Tu se posebno insistira na tome da je Bosna bila kraljevina, što je apsolutno netačno. Bosna je, kao i Zahumlje, Zapadne strane i Primorje, bila jedna od teritorija iz naslova srpskog kralja Tvrtka I Kotromanića. Nikada sama po sebi nije bila kraljevina. Zato je i ovo podizanje spomenika, podizanje spomenika srpskom kralju, kralju okrunjenom srpskom krunom, koju je mogao dobiti jedino po pravoslavnom obredu“, ističe Tadić.
Podizanje spomenika kralju Tvrtku, sa istorijske tačke gledišta je velika pravda. Ostaje nada da spomenik neće biti uklonjen, već da će mu se građani obraćati sa poštovanjem sa kojim bi trebalo da se obraćaju sopstvenim precima iz tog vremena, zaključuje Tadić.
