https://lat.sputnikportal.rs/20230829/u-susret-sednici-u-un-rusija-iznela-jasne-stavove-zapad-joj-zabija-klin-u-tockove--1160550304.html
U susret sednici u UN: Rusija iznela jasne stavove, Zapad joj zabija klin u točkove
U susret sednici u UN: Rusija iznela jasne stavove, Zapad joj zabija klin u točkove
Sputnik Srbija
Rusija je, uoči zasedanja Generalne skupštine UN u septembru, iznela jasne stavove po pitanju spoljne politike i Ukrajine, upozorivši Zapad da se ne upliće dublje... 29.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-29T20:28+0200
2023-08-29T20:28+0200
2024-04-29T16:02+0200
rusija
rusija
rusija – politika
un
generalna skupština un
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111475/45/1114754555_0:50:2732:1587_1920x0_80_0_0_61467a19b1978e5f48e6fb2370b1536d.jpg
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da predstavnici kijevskog režima pokušavaju da što dublje uvuku zemlje Zapada u sukob u Ukrajini.„Zemlje Zapada svesne su te opasnosti i da je neminovno da plate cenu toga. Zato sada dolazi do sukoba mišljenja (na Zapadu) i mi to pomno pratimo“, istakao je Peskov.Peskov je tim rečima prokomentarisao izjavu savetnika šefa kancelarije ukrajinskog predsednika Mihaila Podoljaka da Zapad podržava Kijev u nameri da uništi sve rusko i da su udari na Krim usaglašeni.Upozorenja ZapaduRanije ovog meseca, Moskva je upozorila zemlje Zapada da se ne upliću dublje u aktuelni ukrajinski sukob, a taj stav je objavljen na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije 9. avgusta, uoči 78. sednice Generalne skupštine UN zakazane za 19. septembar.„Zapadni saveznici Ukrajine doprinose eskalaciji i održavanju sukoba, snabdevajući Kijev teškim naoružanjem, pružajući im finansijsku i tehničku pomoć i regrutujući plaćenike“, ukazalo je rusko Ministarstvo.„Oružane snage Ukrajine koriste oružje zemalja NATO-a za napade na civilnu infrastrukturu i mirne građane Donbasa. Tako je Zapad praktično postao učesnik u neprijateljstvima, odgovoran za zločine kijevskog režima“.Rusija je jasno stavila do znanja da je specijalna vojna operacija pokrenuta kao odgovor na osmogodišnji rat Ukrajine protiv naroda Donjecke i Luganske Narodne Republike. Napadi kijevskog režima na civile, kao i namerna sabotaža paketa mera za primenu Minskih sporazuma od strane Ukrajine, primorali su Rusiju da preduzme mere za zaštitu naroda u toj oblasti.Specijalna vojna operacija, pokrenuta 24. februara 2022. „vodi se striktno u skladu sa članom 51 Povelje UN“ i „nastaviće se dok se ne eliminišu pretnje po bezbednost Rusije“, navodi se u ruskom stavu.Kršenja međunarodnog humanitarnog prava i teroristički napadi koje je izvela Ukrajina „pažljivo se evidentiraju, a svi počinioci će se suočiti sa kaznom“, saopštila je Moskva.Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je ukazalo i na činjenicu da „postupci i retorika Kijeva pokazuju da nije voljna da se sukob reši mirnim sredstvima“.Rusija, pak, „nikada nije odbacila opciju diplomatskog rešenja i spremna je da razmotri mogućnost pregovora, uzimajući u obzir situaciju na terenu i sopstvene legitimne interese“, istaklo je rusko ministarstvo.Narod Donbasa, Zaporoške i Hersonske oblasti postao je deo Rusije nakon što su se slobodnom voljom izjasnili na referendumu u septembru 2022. „u skladu Poveljom UN i Deklaracijom o principima međunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji među državama iz 1970“.Moskva je istakla da se pomenutim dokumentom garantuje teritorijalni integritet država, pri čemu „vlada predstavlja ceo narod koji pripada teritoriji bez razlike u pogledu rase, veroispovesti ili boje kože“. Međutim, kijevski režim očigledno ne ispunjava taj kriterijum, s obzirom da je godinama progonio značajan deo stanovništva upravo na osnovu etničkog porekla, veroispovesti, jezika i kulture, podvlači ministarstvo.Priznavanje referenduma 2022. kao i na Krimu 2014. predstavlja, kako je istakla ruska vlada, glavni preduslov za postizanje sporazuma o sveobuhvatnom rešavanju situacije u Ukrajini.Moskva se kategorički protivi reviziji ishoda Drugog svetskog rata, a ukazuje na značaj rezolucije Generalne skupštine UN „Borba protiv veličanja nacizma, neonacizma i drugih načina koje doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netolerancije"Relevantnost tog dokumenta je dobila novi značaj s obzirom na tragične posledice napora kijevskih vlasti da podstaknu neonacističku ideologiju u Ukrajini uz aminovanje svojih zapadnih pokrovitelja.Centralna uloga UN u svetskim pitanjimaStav koji je Rusija iznela 9. avgusta dalje ukazuje da zemlje na Ujedinjene nacije i Generalnu skupštinu gledaju kao međunarodno telo koje ima centralnu i koordinirajuću ulogu u svetskim pitanjima na putu ka prelasku na multipolarni sistem međunarodnih odnosa.Štaviše, Rusija se dosledno zalaže za jačanje multilateralnog okvira međunarodnih odnosa i svetske ekonomije, zasnovanog na univerzalnim normama međunarodnog prava, pre svega odredbama Povelje UN, sa težištem na bezuslovnom poštovanju suverene ravnopravnosti država i nemešanja u njihova unutrašnja pitanja.Od ključne važnosti je, kako navodi Moskva, sprečiti „manju grupu zapadnih zemalja da preuzme kontrolu nad UN“ i da legitimiše koncept „svetskog poretka zasnovanog na pravilima“ koji de fakto podrazumeva pravila, standarde i norme razvijene bez učešće svih zainteresovanih država na jednakim osnovama. „Ovaj koncept se promoviše u suprotnosti sa kolektivnim pristupima zasnovanim na Povelji UN i predstavlja ozbiljnu pretnju po stabilnost međunarodnih odnosa“, upozorilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.Istovremeno, Rusija ističe potrebu sprovođenja reformi koje imaju za cilj proširenje Saveta bezbednosti UN kako bi se ojačala zastupljenost država u razvoju iz Afrike, Azije i Latinske Amerike u tom telu bez prejudiciranja efikasnosti Saveta bezbednosti UN.Moskva, takođe, ohrabruje saradnju UN sa regionalnim i subregionalnim organizacijama, uključujući Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS), Zajednicu nezavisnih država (ZND), BRIKS i Evroazijsku ekonomsku zajednicu (EAEU). „Aktuelnost ove teme potvrđena je usvajanjem rezolucija o saradnji UN–ODKB i UN–ZND na 77. sednici Generalne skupštine UN, što odražava stalan napredak i pozitivnu dinamiku u jačanju ovih odnosa“, navodi se u stavu Rusije.Ruska delegacija tražila američke vize, odgovora još nemaJasan i logičan stav Rusije po pitanju ukrajinskog sukoba i međunarodnih odnosa očigledno iritira neke snage na Zapadu s obzirom da ruska delegacija tek treba da dobije američke vize za učešće na predstojećem skupu Generalne skupštine UN.Ruska delegacija je, naime, zatražila vize SAD da bi učestvovala na 78. zasedanju Generalne skupštine UN. Međutim, odgovor još nije stigao, izjavio je prošle nedelje za Sputnjik šef Komiteta Saveta Federacije Rusije za međunarodne poslove Grigorij Karasin.Ranije ove godine, u aprilu, SAD nisu odobrile vize ruskim novinarima koji su trebali da otputuju sa šefom ruske diplomatije u Njujork na sastanak Saveta bezbednosti UN.Bez obzira na to, Rusija će i dalje čvrsto da zastupa svoje stavove i stoji iza svojih principa, uprkos pokušajima kolektivnog zapada da joj zabije klin u točkove.
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija, rusija – politika, un, generalna skupština un, ukrajina
rusija, rusija – politika, un, generalna skupština un, ukrajina
U susret sednici u UN: Rusija iznela jasne stavove, Zapad joj zabija klin u točkove
20:28 29.08.2023 (Osveženo: 16:02 29.04.2024) Rusija je, uoči zasedanja Generalne skupštine UN u septembru, iznela jasne stavove po pitanju spoljne politike i Ukrajine, upozorivši Zapad da se ne upliće dublje u ukrajinski sukob.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da predstavnici kijevskog režima pokušavaju da što dublje uvuku zemlje Zapada u
sukob u Ukrajini.
„Zemlje Zapada svesne su te opasnosti i da je neminovno da plate cenu toga. Zato sada dolazi do sukoba mišljenja (na Zapadu) i mi to pomno pratimo“,
istakao je Peskov.
Peskov je tim rečima prokomentarisao izjavu savetnika šefa kancelarije ukrajinskog predsednika Mihaila Podoljaka da Zapad podržava Kijev u nameri da uništi sve rusko i da su udari na Krim usaglašeni.
Ranije ovog meseca, Moskva je upozorila zemlje Zapada da se ne upliću dublje u aktuelni ukrajinski sukob, a taj stav je objavljen na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Rusije 9. avgusta, uoči 78. sednice Generalne skupštine UN zakazane za 19. septembar.
„Zapadni saveznici Ukrajine doprinose eskalaciji i održavanju sukoba, snabdevajući Kijev teškim naoružanjem, pružajući im finansijsku i tehničku pomoć i regrutujući plaćenike“, ukazalo je rusko Ministarstvo.
„Oružane snage Ukrajine koriste oružje zemalja NATO-a za napade na civilnu infrastrukturu i mirne građane Donbasa. Tako je Zapad praktično postao učesnik u neprijateljstvima, odgovoran za zločine kijevskog režima“.
Rusija je jasno stavila do znanja da je specijalna vojna operacija pokrenuta kao odgovor na osmogodišnji rat Ukrajine protiv naroda Donjecke i Luganske Narodne Republike. Napadi kijevskog režima na civile, kao i namerna sabotaža paketa mera za primenu Minskih sporazuma od strane Ukrajine, primorali su Rusiju da preduzme mere za zaštitu naroda u toj oblasti.
Specijalna vojna operacija, pokrenuta 24. februara 2022. „vodi se striktno u skladu sa članom 51 Povelje UN“ i „nastaviće se dok se ne eliminišu pretnje po bezbednost Rusije“, navodi se u ruskom stavu.
Kršenja međunarodnog humanitarnog prava i teroristički napadi koje je izvela Ukrajina „pažljivo se evidentiraju, a svi počinioci će se suočiti sa kaznom“, saopštila je Moskva.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je ukazalo i na činjenicu da „postupci i retorika Kijeva pokazuju da nije voljna da se sukob reši mirnim sredstvima“.
Rusija, pak, „nikada nije odbacila opciju diplomatskog rešenja i spremna je da razmotri mogućnost pregovora, uzimajući u obzir situaciju na terenu i sopstvene legitimne interese“, istaklo je rusko ministarstvo.
Narod Donbasa, Zaporoške i Hersonske oblasti postao je deo Rusije nakon što su se slobodnom voljom izjasnili na referendumu u septembru 2022. „u skladu Poveljom UN i Deklaracijom o principima međunarodnog prava o prijateljskim odnosima i saradnji među državama iz 1970“.
Moskva je istakla da se pomenutim dokumentom garantuje teritorijalni integritet država, pri čemu „vlada predstavlja ceo narod koji pripada teritoriji bez razlike u pogledu rase, veroispovesti ili boje kože“. Međutim, kijevski režim očigledno ne ispunjava taj kriterijum, s obzirom da je godinama progonio značajan deo stanovništva upravo na osnovu etničkog porekla, veroispovesti, jezika i kulture, podvlači ministarstvo.
Priznavanje referenduma 2022. kao i na Krimu 2014. predstavlja, kako je istakla ruska vlada, glavni preduslov za postizanje sporazuma o sveobuhvatnom rešavanju situacije u Ukrajini.
Moskva se kategorički protivi reviziji ishoda Drugog svetskog rata, a ukazuje na značaj rezolucije Generalne skupštine UN „Borba protiv veličanja nacizma, neonacizma i drugih načina koje doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netolerancije"
Relevantnost tog dokumenta je dobila novi značaj s obzirom na tragične posledice napora kijevskih vlasti da podstaknu neonacističku ideologiju u Ukrajini uz aminovanje svojih zapadnih pokrovitelja.
Centralna uloga UN u svetskim pitanjima
Stav koji je Rusija iznela 9. avgusta dalje ukazuje da zemlje na Ujedinjene nacije i Generalnu skupštinu gledaju kao međunarodno telo koje ima centralnu i koordinirajuću ulogu u svetskim pitanjima na putu ka prelasku na multipolarni sistem međunarodnih odnosa.
Štaviše, Rusija se dosledno zalaže za jačanje multilateralnog okvira međunarodnih odnosa i svetske ekonomije, zasnovanog na univerzalnim normama međunarodnog prava, pre svega odredbama Povelje UN, sa težištem na bezuslovnom poštovanju suverene ravnopravnosti država i nemešanja u njihova unutrašnja pitanja.
Od ključne važnosti je, kako navodi Moskva, sprečiti „manju grupu zapadnih zemalja da preuzme kontrolu nad UN“ i da legitimiše koncept „svetskog poretka zasnovanog na pravilima“ koji de fakto podrazumeva pravila, standarde i norme razvijene bez učešće svih zainteresovanih država na jednakim osnovama. „Ovaj koncept se promoviše u suprotnosti sa kolektivnim pristupima zasnovanim na Povelji UN i predstavlja ozbiljnu pretnju po stabilnost međunarodnih odnosa“, upozorilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
Istovremeno, Rusija ističe potrebu sprovođenja reformi koje imaju za cilj proširenje Saveta bezbednosti UN kako bi se ojačala zastupljenost država u razvoju iz Afrike, Azije i Latinske Amerike u tom telu bez prejudiciranja efikasnosti Saveta bezbednosti UN.
Moskva, takođe, ohrabruje saradnju UN sa regionalnim i subregionalnim organizacijama, uključujući Organizaciju ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), Šangajsku organizaciju za saradnju (ŠOS), Zajednicu nezavisnih država (ZND), BRIKS i Evroazijsku ekonomsku zajednicu (EAEU). „Aktuelnost ove teme potvrđena je usvajanjem rezolucija o saradnji UN–ODKB i UN–ZND na 77. sednici Generalne skupštine UN, što odražava stalan napredak i pozitivnu dinamiku u jačanju ovih odnosa“, navodi se u stavu Rusije.
Ruska delegacija tražila američke vize, odgovora još nema
Jasan i logičan stav Rusije po pitanju ukrajinskog sukoba i međunarodnih odnosa očigledno iritira neke snage na Zapadu s obzirom da ruska delegacija tek treba da dobije američke vize za učešće na predstojećem skupu Generalne skupštine UN.
Ruska delegacija je, naime, zatražila vize SAD da bi učestvovala na 78. zasedanju Generalne skupštine UN. Međutim, odgovor još nije stigao, izjavio je prošle nedelje za Sputnjik šef Komiteta Saveta Federacije Rusije za međunarodne poslove Grigorij Karasin.
Ranije ove godine, u aprilu, SAD
nisu odobrile vize ruskim novinarima koji su trebali da otputuju sa šefom ruske diplomatije u Njujork na sastanak Saveta bezbednosti UN.
Bez obzira na to, Rusija će i dalje čvrsto da zastupa svoje stavove i stoji iza svojih principa, uprkos pokušajima kolektivnog zapada da joj zabije klin u točkove.
