https://lat.sputnikportal.rs/20230829/ozbiljna-i-jasna-pretnja-zapada-od-srbije-zahtevaju-kapitulaciju-a-od-pristine--kozmetiku--1160544522.html
Ozbiljna i jasna pretnja Zapada: Od Srbije zahtevaju kapitulaciju, a od Prištine – kozmetiku
Ozbiljna i jasna pretnja Zapada: Od Srbije zahtevaju kapitulaciju, a od Prištine – kozmetiku
Sputnik Srbija
Pretnje o ukidanju viza i ekonomskim merama Srbiji i Prištini, koje izneo Emanuel Makron najozbiljnije su do sada. Govoreći o „dve strane“ on je pokazao da Zapad... 29.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-29T20:04+0200
2023-08-29T20:04+0200
2023-08-29T20:04+0200
srbija
srbija
srbija – politika
emanuel makron
ucena
sankcije
vize
kosovo i metohija (kim)
kriza na severu kim
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/02/1125810840_0:102:1941:1194_1920x0_80_0_0_3c9dbf4d19b7b16b68279e594bf33499.jpg
Nakon obraćanja francuskog predsednika Emanuela Makrona na sastanku sa francuskim ambasadorima, čini se da više nema nikakvih dilema kako kolektivni Zapad gleda na rešavanje kosovskog pitanja. Ako ih je ikada i bilo.Makronove pretnje odnose se isključivo na SrbijuPolitički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da se radi o pritisku isključivo na Srbiju i to je prvi put posle dugo vremena jedan evropski lider tako rekao. O tome da se radi o pritisku na Srbiju govori upravo pominjanje dve strane. Prema Stankovićevim rečima, Makronove pretnje su vrlo ozbiljne i jasne.On napominje da se radi o očekivanom stavu zato što se Makron i liberalna politička elita u EU i SAD žuri da okonča kosovskometohijsko pitanje prema modelu nemačko-francuskog plana.Naš sagovornik očekuje da će se od Srbije tražiti da u nekoj formi prihvati tačke 2 i 4 francusko nemačkog plana, što je prema evropskoj zamisli put da se južna srpska pokrajina konstituiše kao potpuni međunarodnopravni subjekt, dodaje Stanković.Makron ne vidi uzročnika problemaSa druge strane, stručnjak za francusku politiku, Dušan Gujaničić iz Instituta za evropske studije naglašava da ne zna na koji način francuski predsednik misli da izvrši pritisak na Beograd da bi naša strana uradila nešto što do sada već nije uradila.Ono što je zanimljivo je to da se Makron nikada do sada albanskoj strani nije obratio direktno je prozvavši kao vinovnika eskalacije. Uvek su to uopštene formulacije upućene ka „obema stranama“, dodaje on.To je konstantan manir zapadnih zvaničnika koji ukazuje na lažnu simetriju, čime se postiže razvodnjenost u izjavama i reakcijama koje na terenu gube svaku svrhu. Makron ni jednom rečju nije pomenuo ko je izazvao eskalaciju krize na KiM, nema pomena uloge Unmika ili Kfora, niti Briselskih sporazuma ili Zajednice srpskih opština.Što se pretnji ukidanja viza i ekonomskih mera tiče, naš sagovornik ističe da je jedina konstanta u delovanju francuskog predsednika evrofanatizam. Otuda, nije jasno kako onaj koji se zalaže, makar načelno, za proširenje EU na Balkan, misli da će sankcijama u vidu ukidanja viza i uskraćivanjem, na primer, ekonomske pomoći, pridobije bilo koga za rešavanje kosovskog pitanja. To bi bio korak u nazad, smatra Gujaničić.Možda se Zapadu žuri da reši kosovskometohijski čvor što pre, ali pitanje je da li će uspeti u tome. Evropski izbori naredne godine, u Ukrajini Zapadu ne ide onako kako bi želeli… podrazumeva se da bi zapadni političari želeli da negde postignu neki uspeh, makar i regionalni. Ali, postoji još mnogo međukoraka koje bi EU trebalo da učini kako bi bilo šta uradila brzo, zaključuje on.Podsećamo, Makron je zapretio Beogradu i Prištini, kako je rekao, preispitivanjem odluka o viznom režimu i drugim ekonomskim pitanjima ukoliko se obe strane ne budu ponašale odgovorno.Na sastanku sa ambasadorima Francuske, Makron je od Srbije zatražio da prizna opštinske izbore na severu Kosova i Metohije, dok od režima Aljbina Kurtija traži da se situacija na severu južne srpske pokrajine smiri.Prema Makronovim rečima, Francuska i Nemačka iznele predlog za Kosovo, koji je ove godine usaglašen i u političkom i tehničkom delu i istakao da i dalje misli da je on dobra mapa puta, podsetivši da ga je podržala i Evropska unija.
https://lat.sputnikportal.rs/20230828/sa-nemackom-smo-napisali-novu-mapu-puta-makron-rekao-sta-ocekuje-od-beograda-i-pristine-1160485621.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, emanuel makron, ucena, sankcije, vize, kosovo i metohija (kim), kriza na severu kim
srbija, srbija – politika, emanuel makron, ucena, sankcije, vize, kosovo i metohija (kim), kriza na severu kim
Ozbiljna i jasna pretnja Zapada: Od Srbije zahtevaju kapitulaciju, a od Prištine – kozmetiku
Pretnje o ukidanju viza i ekonomskim merama Srbiji i Prištini, koje izneo Emanuel Makron najozbiljnije su do sada. Govoreći o „dve strane“ on je pokazao da Zapad više nema nikakvih ograda – Srbija i takozvano Kosovo se razmatraju kao dve nezavisne države, a normalizacija odnosa podrazumeva rešavanje otvorenih pitanja između dve suverene države.
Nakon obraćanja francuskog predsednika Emanuela Makrona na sastanku sa francuskim ambasadorima, čini se da više nema nikakvih dilema kako kolektivni Zapad gleda na rešavanje kosovskog pitanja. Ako ih je ikada i bilo.
Makronove pretnje odnose se isključivo na Srbiju
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković smatra da se radi o pritisku isključivo na Srbiju i to je prvi put posle dugo vremena jedan evropski lider tako rekao. O tome da se radi o pritisku na Srbiju govori upravo pominjanje dve strane. Prema Stankovićevim rečima, Makronove pretnje su vrlo ozbiljne i jasne.
On napominje da se radi o očekivanom stavu zato što se Makron i liberalna politička elita u EU i SAD žuri da okonča kosovskometohijsko pitanje prema modelu nemačko-francuskog plana.
„On je tu istakao ono što je verovatno i stav ostalih ključnih zemalja Zapada, a to je da se taj plan mora bezuslovno sprovesti. Koliko sam shvatio, to je koordinirano i sa Lajčakovom turnejom po Srbiji i Kosovu i Metohiji, jer je Lajčak primorao Kurtija za izbore u četiri opštine na severu na jesen gde se pokušava da se napravi kozmetička politička promena statusa Srba“, ističe on.
Naš sagovornik očekuje da će se od Srbije tražiti da u nekoj formi prihvati tačke 2 i 4 francusko nemačkog plana, što je prema evropskoj zamisli put da se južna srpska pokrajina konstituiše kao potpuni međunarodnopravni subjekt, dodaje Stanković.
„Biće velikih izazova oko naše pozicije i po pitanju Interpola, i po pitanju Uneska, gde će verovatno hteti da proguraju tzv. Kosovo, a ne bih isključio ni reaktiviranje ideje o Savetu Evrope“, predviđa naš sagovornik.
Makron ne vidi uzročnika problema
Sa druge strane, stručnjak za francusku politiku, Dušan Gujaničić iz Instituta za evropske studije naglašava da ne zna na koji način francuski predsednik misli da izvrši pritisak na Beograd da bi naša strana uradila nešto što do sada već nije uradila.
„Navikli smo da u situacijama kada je na KiM vlada blokada, zapadni zvaničnici daju uopštene formulacije i apstraktne pretnje ka obe strane, ne ulazeći u suštinu problema koji se zove Aljbin Kurti. Veliko je pitanje na koji način misli da se proces može odblokirati i šta treba da bude prvi korak. Prema mom mišljenju to mora da učini albanska strana“, naglašava Gujaničić.
Ono što je zanimljivo je to da se Makron nikada do sada albanskoj strani nije obratio direktno je prozvavši kao vinovnika eskalacije. Uvek su to uopštene formulacije upućene ka „obema stranama“, dodaje on.
To je konstantan manir zapadnih zvaničnika koji ukazuje na lažnu simetriju, čime se postiže razvodnjenost u izjavama i reakcijama koje na terenu gube svaku svrhu. Makron ni jednom rečju nije pomenuo ko je izazvao eskalaciju krize na KiM, nema pomena uloge Unmika ili Kfora, niti Briselskih sporazuma ili Zajednice srpskih opština.
Što se pretnji ukidanja viza i ekonomskih mera tiče, naš sagovornik ističe da je jedina konstanta u delovanju francuskog predsednika evrofanatizam. Otuda, nije jasno kako onaj koji se zalaže, makar načelno, za proširenje EU na Balkan, misli da će sankcijama u vidu ukidanja viza i uskraćivanjem, na primer, ekonomske pomoći, pridobije bilo koga za rešavanje kosovskog pitanja. To bi bio korak u nazad, smatra Gujaničić.
„Teško mi je da poverujem da nešto od toga može da se ostvari jer bi to bilo kontradiktorno svemu onome što je Makron do sada pričao. Vraćanje viza bi nas vratilo u period od pre 2011, tako da mi je teško da zamislim kako bi to moglo da se sprovede“, objašnjava Gujaničić.
Možda se Zapadu žuri da reši kosovskometohijski čvor što pre, ali pitanje je da li će uspeti u tome. Evropski izbori naredne godine, u Ukrajini Zapadu ne ide onako kako bi želeli… podrazumeva se da bi zapadni političari želeli da negde postignu neki uspeh, makar i regionalni. Ali, postoji još mnogo međukoraka koje bi EU trebalo da učini kako bi bilo šta uradila brzo, zaključuje on.
Podsećamo, Makron je zapretio Beogradu i Prištini, kako je rekao, preispitivanjem odluka o viznom režimu i drugim ekonomskim pitanjima ukoliko se obe strane ne budu ponašale odgovorno.
Na sastanku sa ambasadorima Francuske, Makron je od Srbije zatražio da prizna opštinske izbore na severu Kosova i Metohije, dok od režima Aljbina Kurtija traži da se situacija na severu južne srpske pokrajine smiri.
Prema Makronovim rečima, Francuska i Nemačka iznele predlog za Kosovo, koji je ove godine usaglašen i u političkom i tehničkom delu i istakao da i dalje misli da je on dobra mapa puta, podsetivši da ga je podržala i Evropska unija.
