https://lat.sputnikportal.rs/20230829/bajka-na-bledu-misel-pricao-u-prazno--ko-jos-uopste-veruje-sarenim-lazama-iz-brisela-1160542673.html
Bajka na Bledu: Mišel pričao u prazno – ko još uopšte veruje šarenim lažama iz Brisela
Bajka na Bledu: Mišel pričao u prazno – ko još uopšte veruje šarenim lažama iz Brisela
Sputnik Srbija
Skup na Bledu o evrointegracijama regiona, čije je lidere „pojačao“ predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, očekivano je okončan bez sadržaja i konkrentih... 29.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-29T22:25+0200
2023-08-29T22:25+0200
2023-08-29T22:25+0200
region
region
region – politika
evropska unija (eu)
evrointegracije
bled
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/1c/1160496700_0:0:3069:1727_1920x0_80_0_0_41c813212f5c26ed312f6169896fad0b.jpg
Ovu ocenu diplomate u penziji Zorana Milivojevića o Strateškom forumu koji na Bledu svake godine krajem leta okupi lidere zemalja centralne i jugoistočne Evrope deli i naučni savetnik Instituta za evropske studije dr Aleksandar Gajić. On smatra da poruku Mišela da će EU biti spremna da prihvati nove članice do 2030. godine ne treba uzimati za ozbiljno.Premijer Hrvatske Andrej Plenković pozdravio je ovu "hrabrost" Mišela, naglasivši da je važno da se bitne odluke o proširenju donesu na Evropskom savetu u decembru, između ostalog, zbog toga što je sledeća godina izborna u EU, ali i u SAD i Rusiji.Očigledno, Mišelu je malo ko bio spreman da poveruje.Na Zapadu ništa novo"U suštini nema ničeg novog. Dosta optimistično je to kako je istupio gospodin Mišel da možemo očekivati povratak politike proširenja. To na neki način liči na njegov prolog budućoj generaciji evropskih zvaničnika i ostavljanje poruke njima, budućoj ekipi, pošto pominje godinu 2030,“ kaže za Sputnjik Milivojević podsećajući da su u junu sledeće godine izbori u EU.On podseća da je Brisel još ranije prihvatio stav francuskog predsednika Emanuela Makrona da proširenja Unije neće biti dok se ona iznutra ne reformiše. Po tom pitanju ništa nije urađeno, a situacija je, smatra naš sagovornik, danas mnogo gora u EU da bi se moglo govoriti o proširenju. Pred EU je tek priča o vrednostima koje treba da osvoji o čemu postoje ogromne razlike, pa tek onda o politici proširenja.„Da li će politike proširenja biti ili ne, pitanje je koje ostaje i prvi odgovor na to imaćemo tek za godinu dana kada dođe nova ekipa, kada se konstituše novi Evropski parlament, nova Komisija i kada oni budu prezentovali svoju paltformu. Oni bi trebalo da vrate politiku proširenja kao oficijelnu politiku na svoju agendu", ističe Milivojević.Svi frustriraniNaš sagovornik napominje da su potpuno u drugom planu već neko vreme kopenhaški kriterijumi za članstvo u EU, da sada na težini dobijaju oni politički, vezani za geopolitički i geostrateški interese kolektivnog Zapada.On je skeptičan po pitanju budućih evrointegracija jer smatra da su prijemom Hrvatske neke velike države, pre svih Nemačka, zaokružile svoj interes. Pre toga, političkim prijemom Bugarske i Rumunije koje ni danas nisu dostigle kompenhaške kriterijume za članstvo u EU su, kako kaže, zaokruženi neki globalni interesi, pre svega Amerike.Frustriranost zbog sporih evrointegracija je pokazao najveći broj učesnika bledskog foruma, među njima i premijerka Srbije Ana Brnabić.Kako do golaProces, kako je ocenila, traje dugo i ne nazire mu se kraj, a drugi razlog za manjak optimizma je što se stalno menjaju kriterijumi, odnosno ono što treba da bude urađeno da bi država napredovala ka EU.Stalno se pomeraju stative tog gola u koji treba da zabijete loptu. I to je nešto što frustrira, slikovito je rekla Brnabićeva.Milivojević smatra da se sada najbolje vidi do koje mere je Evropa podređena Americi koja je diktirala neke svoje interese globalnog karaktera, a Evropa tu bila tek izvršilac posla.Suprotno Mišelu koji je ocenio da je uprkos posledicama rata u Ukrajini „EU postala uticajnija, samouverenija i realističnija“, nekadašnji naš diplomata smatra da je Evropa izgubila čak i onaj globalni značaj koji je imala na početku ovog veka.Prilagođavanje geopolitičkim prilikamaNi Gajić nije optimista i za Sputnjik kaže da izjave poput Mišelove treba smatrati prilagođavanjem čelnika EU novonastalim geopolitičkim prilikama.Gajić podseća da je 2018. godine tadašnji šef Evropske komisije Žan-Klod Junker poručivao zemljama Zapadnog Balkana da će do 2025. godine ući u EU, ali i na stav Makrona o proširenju.On posebno ukazuje na to da se i Ukrajina kojoj je dat status kandidata za članstvo stavlja u taj isti red sa onima koji su dugo godina u tom položaju i bez obzira na to što je zemlja u ratu, što se raspada, gubi teritorije i pitanje je šta će od nje ostati u nekom periodu.Čiju tezu gura Mišel„Ali pošto EU njima nema više šta da ponudi u vojnom smislu onda je ta politička perspektiva jedina koju im može pružiti i na taj način ih motivisati da nastave da ratuju“, kaže naučni savetnik Instituta za evropske studije.On je uveren da sam Brisel nije kreator ideje koju je plasirao Mišel.„To je jedna prilično nategnuta teza, ali je očigledno da tu tezu neko gura. To su, pre svega, čelnici u vrhu Saveta Evrope, Evropske komisije, pojedini komesari i pre svega briselska birokratija koja je tesno povezana sa evroatlantskim strukturama, odnosno centrima moći sa one strane Atlantika“, uveren je Gajić.
bled
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
region, region – politika, evropska unija (eu), evrointegracije, bled
region, region – politika, evropska unija (eu), evrointegracije, bled
Bajka na Bledu: Mišel pričao u prazno – ko još uopšte veruje šarenim lažama iz Brisela
Skup na Bledu o evrointegracijama regiona, čije je lidere „pojačao“ predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, očekivano je okončan bez sadržaja i konkrentih rezultata. Jedino što je pokazao je skepticizam svih zemalja koje čekaju na ulazak u EU i praktično je bio tek u funkciji da se održi neki ritam takvih zasedanja.
Ovu ocenu diplomate u penziji Zorana Milivojevića o Strateškom forumu koji na Bledu svake godine krajem leta okupi lidere zemalja centralne i jugoistočne Evrope deli i naučni savetnik Instituta za evropske studije dr Aleksandar Gajić. On smatra da poruku Mišela da će EU biti spremna da prihvati nove članice do 2030. godine ne treba uzimati za ozbiljno.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković pozdravio je ovu "hrabrost" Mišela, naglasivši da je važno da se bitne odluke o proširenju donesu na Evropskom savetu u decembru, između ostalog, zbog toga što je sledeća godina izborna u EU, ali i u SAD i Rusiji.
Očigledno, Mišelu je malo ko bio spreman da poveruje.
"U suštini nema ničeg novog. Dosta optimistično je to kako je istupio gospodin Mišel da možemo očekivati povratak politike proširenja. To na neki način liči na njegov prolog budućoj generaciji evropskih zvaničnika i ostavljanje poruke njima, budućoj ekipi, pošto pominje godinu 2030,“ kaže za Sputnjik Milivojević podsećajući da su u junu sledeće godine izbori u EU.
On podseća da je Brisel još ranije prihvatio stav francuskog predsednika Emanuela Makrona da proširenja Unije neće biti dok se ona iznutra ne reformiše. Po tom pitanju ništa nije urađeno, a situacija je, smatra naš sagovornik, danas mnogo gora u EU da bi se moglo govoriti o proširenju. Pred EU je tek priča o vrednostima koje treba da osvoji o čemu postoje ogromne razlike, pa tek onda o politici proširenja.
„Da li će politike proširenja biti ili ne, pitanje je koje ostaje i prvi odgovor na to imaćemo tek za godinu dana kada dođe nova ekipa, kada se konstituše novi Evropski parlament, nova Komisija i kada oni budu prezentovali svoju paltformu. Oni bi trebalo da vrate politiku proširenja kao oficijelnu politiku na svoju agendu", ističe Milivojević.
Naš sagovornik napominje da su potpuno u drugom planu već neko vreme kopenhaški kriterijumi za članstvo u EU, da sada na težini dobijaju oni politički, vezani za geopolitički i geostrateški interese kolektivnog Zapada.
„Nisu definisani kriterijumi tako da i ovo o čemu govori Mišel više ima neku vrstu propagandnog karaktera o evropskoj perspektivi o kojoj slušamo već 20 godina, a ne o nečemu što bi trebalo da bude konkretna poruka i moguća buduća politika koja bi mogla da ostavi utisak da to zaista može da se očekuje u nekom narednom periodu“, ocena je našeg sagovornika.
On je skeptičan po pitanju budućih evrointegracija jer smatra da su prijemom Hrvatske neke velike države, pre svih Nemačka, zaokružile svoj interes. Pre toga, političkim prijemom Bugarske i Rumunije koje ni danas nisu dostigle kompenhaške kriterijume za članstvo u EU su, kako kaže, zaokruženi neki globalni interesi, pre svega Amerike.
Frustriranost zbog sporih evrointegracija je pokazao najveći broj učesnika bledskog foruma, među njima i premijerka Srbije Ana Brnabić.
Proces, kako je ocenila, traje dugo i ne nazire mu se kraj, a drugi razlog za manjak optimizma je što se stalno menjaju kriterijumi, odnosno ono što treba da bude urađeno da bi država napredovala ka EU.
Stalno se pomeraju stative tog gola u koji treba da zabijete loptu. I to je nešto što frustrira, slikovito je rekla Brnabićeva.
Milivojević smatra da se sada najbolje vidi do koje mere je Evropa podređena Americi koja je diktirala neke svoje interese globalnog karaktera, a Evropa tu bila tek izvršilac posla.
Suprotno Mišelu koji je ocenio da je uprkos posledicama rata u Ukrajini „EU postala uticajnija, samouverenija i realističnija“, nekadašnji naš diplomata smatra da je Evropa izgubila čak i onaj globalni značaj koji je imala na početku ovog veka.
Prilagođavanje geopolitičkim prilikama
Ni Gajić nije optimista i za Sputnjik kaže da izjave poput Mišelove treba smatrati prilagođavanjem čelnika EU novonastalim geopolitičkim prilikama.
„Ovo je jedna politička izjava i zapravo još jedan pokušaj da se te zemlje održe na putu pristupanja EU tako što im se obećava izvesna perspektiva. To sve, međutim, treba uzeti sa velikom rezervom jer je sada situacija neuporedivo gora nego ranije kada su, takođe, obećanja davana, a nisu bila ispunjena“, kaže on.
Gajić podseća da je 2018. godine tadašnji šef Evropske komisije Žan-Klod Junker poručivao zemljama Zapadnog Balkana da će do 2025. godine ući u EU, ali i na stav Makrona o proširenju.
On posebno ukazuje na to da se i Ukrajina kojoj je dat status kandidata za članstvo stavlja u taj isti red sa onima koji su dugo godina u tom položaju i bez obzira na to što je zemlja u ratu, što se raspada, gubi teritorije i pitanje je šta će od nje ostati u nekom periodu.
„Ali pošto EU njima nema više šta da ponudi u vojnom smislu onda je ta politička perspektiva jedina koju im može pružiti i na taj način ih motivisati da nastave da ratuju“, kaže naučni savetnik Instituta za evropske studije.
On je uveren da sam Brisel nije kreator ideje koju je plasirao Mišel.
„To je jedna prilično nategnuta teza, ali je očigledno da tu tezu neko gura. To su, pre svega, čelnici u vrhu Saveta Evrope, Evropske komisije, pojedini komesari i pre svega briselska birokratija koja je tesno povezana sa evroatlantskim strukturama, odnosno centrima moći sa one strane Atlantika“, uveren je Gajić.
