https://lat.sputnikportal.rs/20230827/srpska-sljiva--pada-nema-ni-za-slatko-a-za-kazan-1160428331.html
Srpska šljiva – pada! Nema ni za slatko, a za kazan…
Srpska šljiva – pada! Nema ni za slatko, a za kazan…
Sputnik Srbija
Berba šljive je u punom jeku, ali je već sada izvesno da će je biti 30 odsto manje. Negde je neće biti ni za slatko, sveža i suva će se namaći za izvoz, pa će u... 27.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-27T14:51+0200
2023-08-27T14:51+0200
2023-08-27T14:51+0200
ekonomija
ekonomija
srbija
šljiva
rod
srbija – ekonomija
privreda i poljoprivreda
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/08/0f/1128472796_0:253:1920:1333_1920x0_80_0_0_633394e4de95ea86dd33dfbb4233d5da.jpg
To za Sputnjik objašnjava direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović, koji ne sumnja da će proizvođači većom cenom pokušati da nadomeste slabiji rod. Otkupna je trenutno 30-35 dinara, a nadaju se dobroj ceni, a to, prema njihovoj računici znači da bi u otkupu na gajbicu isterali nekih 50 dinara za kilogram.Cena kilograma šljive je ovih dana na kvantašu bila 70 do 90 dinara, a na beogradskim pijacama duplo skuplja, od 130 do 150 dinara.Jevremović kaže da su ovogodišnjem znatno slabijem rodu kumovali pozni prolećni mrazevi, sneg u doba cvetanja, nepovoljno vremena u doba cvetanja i oplodnje, a potom i elementarne nepogode, grad. To je rezultiralo manjim rodom šljive u odnosu na prethodnu godinu koja je bila baš rodna.Ispod prosekaProsek godišnjeg roda šljive u nas je, po rečima našeg sagovornik, oko 350.000 tona.„Rekordne godine su 650.000 tona, što smo imali pre nekoliko godina, ali uglavnom se ti prinosi kreću između 350.000 i 400.000 tona. Verujem da će ove godine biti negde oko 300.000 tona. Moramo da sačekamo da se završi berba „čačanske rodne“, „stenleja“ i domaćih autohtonih sorti, kao što je „požegača“, koje kasnije sazrevaju. Onda ćemo imati potpune podatke koje količine su ove godine ostvarene u Srbiji“, ističe ovaj stručnjak za voćarstvo.Pogotovo, kako dodaje, što je situacija dosta heterogena, pa tako u regionu Čačka, u Zapadnoj Srbiji, u pojedinim selima ima zasada koji su jako dobro rodili, a u istom selu onih na kojima bukvalno nema nijedne šljive na drvetu. Od lokaliteta je dosta zavisilo da li je bio pogođen vremenskim neprilikama. Tako je, bilo mrazeva, koji su za razliku od nekih prethodnih godina, drugačije delovali. Obično od njih strada voće na nižim nadmorskim visinama, a ove godine smo, kako objašnjava, imali slučaj da je u višim predelima došlo do tih poznih prolećnih inverzionih mrazeva koji su napravili velike štete.Zapadna Srbija gore prošlaGeneralno, za zapadnu Srbiju možemo reći da je u odnosu na region Šumadije i centralne Srbije rod šljive manji, jer je tu veći broj zasada bio pogođen elementarnim nepogodama.„Verujem da će se manji rod odraziti na cenu, da će proizvođači većom cenom naplatiti svoje proizvode. Oko 80 procenata šljive u Srbiji se preradi u rakiju, tako da će najveća količina plodova tako i završiti. Dobar deo toga se izveze kao sveža, odnosno kao zamrznuta na inostrana tržišta i jedan deo se preradi u suvu šljivu“, napominje on.Na pitanje, hoće li manji rod značiti i manji izvoz, on kaže da je to moguće, ali da ipak veruje da su se prerađivači i izvoznici na vreme obezbedili kako bi ispunili ono što prema ugovorima moraju da realizuju na inostranom tržištu. Sigurno su nabavljali šljivu širom Srbije tražeći je kod proizvođača kod kojih je rodila.Koliko tradicija može da bude važna kad je u pitanju potrošnja šljive za rakiju, govori podatak da je ove godine srpska šljivovica stavljena na Uneskovu listu svetske nematerijalne kulturne baštine.Zato što je šljivovica tradicijaOn, međutim, ističe da ima prostora da inostrano tržište primi još više naše šljive.„Mislim da kada govorimo o svežoj šljivi perspektive ima jako puno, kao i kod suve šljive. Tu je možda veći problem obezbediti veće količine za izvoz na neka tržišta kao što je rusko koje ima zahteve za velikom količinom suve šljive, ali traži i konstantan kvalitet“, objašnjava naš sagovornik.Rakija u usponuSrbija prosečno godišnje proizvede oko 6.000 tona suve šljive koja je nekada bila jedan od naših izvoznih aduta. Krajem 19. veka samo u SAD smo izvozili 30.000 tona suvih šljiva.To bi, možda, za dogledno vreme mogla da postane srpska šljivovica. Proizvodnja rakije je, ističe Jevremović, u usponu u poslednje dve decenije. Proizvode se jako kvalitetne vrhunske rakije koje postižu visoku cenu i koje se iz godine u godinu sve više plasiraju na inostrana tržišta.Mislim da tu treba podići proizvodnju, jer su zahtevi tih inostranih kupaca kada probaju našu rakiju iz godine u godinu sve veći, ocenio je stručnjak za voćarstvo.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija, šljiva, rod, srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda, analize i mišljenja
ekonomija, srbija, šljiva, rod, srbija – ekonomija, privreda i poljoprivreda, analize i mišljenja
Srpska šljiva – pada! Nema ni za slatko, a za kazan…
Berba šljive je u punom jeku, ali je već sada izvesno da će je biti 30 odsto manje. Negde je neće biti ni za slatko, sveža i suva će se namaći za izvoz, pa će u slučaju bolje cene više ići u prodaju nego u rakijski kazan, gde inače obično završi 80 odsto roda.
To za Sputnjik objašnjava direktor Instituta za voćarstvo u Čačku Darko Jevremović, koji ne sumnja da će proizvođači većom cenom pokušati da nadomeste slabiji rod. Otkupna je trenutno 30-35 dinara, a nadaju se dobroj ceni, a to, prema njihovoj računici znači da bi u otkupu na gajbicu isterali nekih 50 dinara za kilogram.
Cena kilograma šljive je ovih dana na kvantašu bila 70 do 90 dinara, a na beogradskim pijacama duplo skuplja, od 130 do 150 dinara.
Jevremović kaže da su ovogodišnjem znatno slabijem rodu kumovali pozni prolećni mrazevi, sneg u doba cvetanja, nepovoljno vremena u doba cvetanja i oplodnje, a potom i elementarne nepogode, grad. To je rezultiralo manjim rodom šljive u odnosu na prethodnu godinu koja je bila baš rodna.
Prosek godišnjeg roda šljive u nas je, po rečima našeg sagovornik, oko 350.000 tona.
„Rekordne godine su 650.000 tona, što smo imali pre nekoliko godina, ali uglavnom se ti prinosi kreću između 350.000 i 400.000 tona. Verujem da će ove godine biti negde oko 300.000 tona. Moramo da sačekamo da se završi berba „čačanske rodne“, „stenleja“ i domaćih autohtonih sorti, kao što je „požegača“, koje kasnije sazrevaju. Onda ćemo imati potpune podatke koje količine su ove godine ostvarene u Srbiji“, ističe ovaj stručnjak za voćarstvo.
Pogotovo, kako dodaje, što je situacija dosta heterogena, pa tako u regionu Čačka, u Zapadnoj Srbiji, u pojedinim selima ima zasada koji su jako dobro rodili, a u istom selu onih na kojima bukvalno nema nijedne šljive na drvetu. Od lokaliteta je dosta zavisilo da li je bio pogođen vremenskim neprilikama. Tako je, bilo mrazeva, koji su za razliku od nekih prethodnih godina, drugačije delovali. Obično od njih strada voće na nižim nadmorskim visinama, a ove godine smo, kako objašnjava, imali slučaj da je u višim predelima došlo do tih poznih prolećnih inverzionih mrazeva koji su napravili velike štete.
Zapadna Srbija gore prošla
Generalno, za
zapadnu Srbiju možemo reći da je u odnosu na region Šumadije i centralne Srbije rod šljive manji, jer je tu veći broj zasada bio pogođen elementarnim nepogodama.
„Verujem da će se manji rod odraziti na cenu, da će proizvođači većom cenom naplatiti svoje proizvode.
Oko 80 procenata šljive u Srbiji se preradi u rakiju, tako da će najveća količina plodova tako i završiti. Dobar deo toga se izveze kao sveža, odnosno kao zamrznuta na inostrana tržišta i jedan deo se preradi u suvu šljivu“, napominje on.
Na pitanje, hoće li manji rod značiti i manji izvoz, on kaže da je to moguće, ali da ipak veruje da su se prerađivači i izvoznici na vreme obezbedili kako bi ispunili ono što prema ugovorima moraju da realizuju na inostranom tržištu. Sigurno su nabavljali šljivu širom Srbije tražeći je kod proizvođača kod kojih je rodila.
Koliko tradicija može da bude važna kad je u pitanju potrošnja šljive za rakiju, govori podatak da je ove godine srpska
šljivovica stavljena na Uneskovu listu svetske nematerijalne kulturne baštine.
Zato što je šljivovica tradicija
„Mi smo tradicionalni veliki proizvođači šljivovice i mislim da je ta tradicija razlog zašto najveći procenat ode u rakiju. Kada govorimo o izvozu sveže šljive Srbija se i pored tih nekih relativno malih količina koje se izvoze u odnosu na neka ranija vremena nalazi među 10 do 12 svetskih izvoznika, a kada govorimo o suvoj šljivi tu zauzimamo peto-šesto mesto u svetu. Na inostranom tržištu smo tako prisutni i pored manjih količina koje se proizvode u današnjoj Srbiji u odnosu na vreme iz perioda bivše Jugoslavije“, napominje Jevremović.
On, međutim, ističe da ima prostora da inostrano tržište primi još više naše šljive.
„Mislim da kada govorimo o svežoj šljivi perspektive ima jako puno, kao i kod suve šljive. Tu je možda veći problem obezbediti veće količine za izvoz na neka tržišta kao što je rusko koje ima zahteve za velikom količinom suve šljive, ali traži i konstantan kvalitet“, objašnjava naš sagovornik.
Srbija prosečno godišnje proizvede oko 6.000 tona suve šljive koja je nekada bila jedan od naših izvoznih aduta. Krajem 19. veka samo u SAD smo izvozili 30.000 tona suvih šljiva.
To bi, možda, za dogledno vreme mogla da postane srpska šljivovica. Proizvodnja rakije je, ističe Jevremović, u usponu u poslednje dve decenije. Proizvode se jako kvalitetne vrhunske rakije koje postižu visoku cenu i koje se iz godine u godinu sve više plasiraju na inostrana tržišta.
Mislim da tu treba podići proizvodnju, jer su zahtevi tih inostranih kupaca kada probaju našu rakiju iz godine u godinu sve veći, ocenio je stručnjak za voćarstvo.
