Poslednja nemačka ofanziva: Osam decenija od Kurske bitke
22:18 23.08.2023 (Osveženo: 08:49 24.08.2023)
© Sputnik / Rяzanov
/ Pratite nas
Dva miliona ljudi, sedam hiljada tenkova, četiri hiljade aviona i 50 dana pakla - danas se obeležava 80 godina od poraza nacističkih trupa u Kurskoj bici, najvećoj tenkovskoj bici u istoriji ratovanja koja je bila i prekretnica Drugog svetskog rata.
O značaju bitke za Sputnjik su govorili Mihail Mjahkov, predsednik Ruskog vojno-istorijskog društva, i Oleg Ajrapetov, profesor na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov.
Hitler je postavio cilj svojoj vojsci da opkole grupu sovjetskih jedinica, poraze ih i posle toga direktno napadnu u smeru Moskve i Kavkaza. To jest, želeo je da dobije revanš za bitku kod Staljingrada. Posle pobede, Hitler je planirao da završi rat na način povoljan za nacističku Nemačku. Faktički, nacistički režim, koji je već bio ustanovljen u Evropi, trajao bi još dugo.
Berlin zaigrao na sve ili ništa
Za široku ofanzivu Berlin je angažovao najbolje generale Vermahta i najsposobnije trupe. Ukupno je poslato više od 900.000 ljudi, oko 10.000 oruđa i minobacača, do 2700 tenkova i jurišnog oruđa i nekih 2050 aviona. Tu su bili najnoviji teški tenkovi „Tigar“, srednji „Panteri“ i u manjem broj samohotke „Ferdinand“. Nemci su računali da će novom tehnikom uspeti da unište sovjetske tenkove sa velikog rastojanja i uz podršku lovaca „Foke-Vulf-190A“ i jurišnih aviona „Henkel-190A“.
Bitka kod Kurska – napad formacija pete gardijske tenkovske armije na teritoriji Prohorovke
© Sputnik / Ivan Šagin
/ Nemačka komanda je išla na sve ili ništa, bacivši na kurski pravac 70 posto tenkovskih snaga, 30 odsto motorizovanih i 20 odsto pešadijskih divizija, kao i više od 65 odsto borbenih aviona koji su delovali na sovjetsko-nemačkom frontu.
Međutim, sovjetska vojska, koja je razumela namere protivnika, uspela je da se odbrani, pređe u kontraofanzivu i porazi Nemce.
Propala Hitlerova strategija
U Kurskoj bici bilo je uništeno 30 nemačkih divizija. Samim tim, cela strategija Hitlera pretvorila se u prah. Kako je kasnije pisao nemački komandant Guderijan, posle Kurske bitke na Istočnom frontu nemačka vojska više nije imala mira: Istočni front se pomerao na Zapad, a ruska kontraofanziva, započeta tokom Kurske bitke, završila se u maju 1945. godine zauzimanjem Berlina.
„Ovo je poslednji put da je Vermaht mogao sebi da priušti strateške ofanzive velikih razmera na Istočnom frontu. Nemačka propaganda je stalno tvrdila da su svi neuspesi na Istočnom frontu samo zbog vremenskih uslova. Nemci su govorili da Rusi napreduju zimi, a Nemci leti“, objašnjava za Sputnjik profesor Ajrapetov.
Posle Kurska, poraz Nemačke i njenih saveznika postao je sasvim očigledan, poklopio se i sa izlaskom iz rata fašističke Italije. Odnosno, tada je nacistička koalicija počela da se raspada.
Ubijeni nemački vojnik tokom tenkovske bitke kod Kurska 1943.
© Sputnik / Alexander Kapustyanskiy
/ Imaju li u Evropi udžbenike istorije
Na pitanje da li je Zapad išta naučio iz svog iskustva u Drugom svetskom ratu, Mihail Mjahkov ističe da Evropa faktički nije naučila ništa, dok je izgubila milione ljudi u različitim državama koji su bili ubijeni, mučeni u logorima, streljani, vešani.
„Danas, mi vidimo posledice evropskog gledanja kroz prste na ukrajinski režim, dok ga je naoružavala i ugovarala da napadne Rusiju“, kaže Mijahkov.
Na isto pitanje istoričar Oleg Ajrapetov odgovara da je Evropa i te kako naučila mnogo tokom Drugog svetskog rata.
„Trenutno vode rat iskorišćavajući Ukrajince kao topovsko meso, ne mešajući se direktno. Oni su naučili da ako se direktno umešaju danas, prosto rečeno, biće nemoguće izbeći ozbiljne posledice, ne samo za Evropu, već i za ceo svet. Oni balansiraju između običnog i nuklearnog rata. Zadatak Evrope nije se promenio ni tokom Napoleona, ni Hitlera, ni sada. Kako je bilo, tako je i ostalo“, smatra Ajrapetov.
Glavni cilj Zapada i tada i sada je, kako kaže, krah Rusije, jer tada ne samo da bi imali moć nad celim evropskim kontinentom, nego bi imali moć nad većim delom Evro-Azije, kojim bi oni upravljali desetinama godina.
„Čak i sam Hitler je rekao da kad su im Anglosaksonci, odnosno Engleska i Amerika postali neprijatelji, to je bila greška. Naprotiv, trebalo je da ih podrže u pohodu na Rusiju. Tako, zapravo, danas pokušavaju da preigraju istoriju i zaokruže ono što nije završeno 1945. godine. Međutim, verujem da im se, kao ni tada, a ni danas, planovi neće ostvariti. Oni će se srušiti“, veruje Mjahkov.
Na pitanje ima li sličnosti između Kurske bitke i onog što se danas zbiva u Ukrajini, Mjahkov kaže da su tokom i pre Kurske bitke ispred sovjetskih položaja stvorena ogromna minska polja koja nisu dozvoljavala neprijatelju da se probije napred čak ni tenkovima, hvaljenim „Panterima“ i „Tigrovima“. Razneli su ih minama, nakon čega su tenkovi predstavljali lak plen za sovjetsku artiljeriju i avijaciju.
„Možemo reći i da, kako tada u Kurskoj bici, tako i danas, naš neprijatelj radi ogromnom snagom. Tada se cela Evropa ujedinila pod nacističkim kukastim krstom i čak su i neutralne zemlje radile za Hitlera, kao što su Švedska i Švajcarska, koje su pomagale nacističkim trupama. Dok danas zapravo NATO i kolektivni Zapad snabdevaju, naoružavaju i hrane Ukrajinu. E, pa kao i tada, 1943. godine, tako i danas ništa im ne vredi. Moć tada Crvene armije, a danas moć ruskih trupa, melje neprijateljsku silu“, ocenio je Mjahkov.
