Zadaci organizacije
Na početku video-obraćanja učesnicima poslovnog foruma BRIKS, Putin je istakao da zemlje organizacije danas moraju da rešavaju složene zadatke. Reč je o obezbeđivanju ekonomskog oporavka nakon pandemije virusa korona, poboljšanju blagostanja građana, modernizaciji industrije, izgradnji efikasnih transportnih i logističkih lanaca.
„Svi ovi teški, složeni zadaci moraju da se rešavaju u uslovima sve dublje nestabilnosti na tržištu akcija, valuta, energenata i hrane, u uslovima značajnog inflatornog pritiska izazvanog, između ostalog, neodgovornim delovanjem određenih zemalja koje su štampale ogromne količine novca kako bi ublažile štetu izazvanu pandemijom, što izaziva gomilanje privatnog i javnog duga“, rekao je Putin.
Trgovina i investicije
Ruski lider je naglasio da članice BRIKS sarađuju na principima ravnopravnosti i partnerske podrške. Kako je rekao, u protekloj deceniji međusobna ulaganja zemalja organizacije porasla su šest puta. Njihova ulaganja u globalnu ekonomiju u celini su se udvostručila, a njihov ukupan izvoz dostigao je 20 odsto globalnih pokazatelja, rekao je Putin.
On je dodao da je trgovinski promet Rusije sa zemljama organizacije premašio 230 milijardi dolara. Pritom, u aktuelnim uslovima Moskva namerava da preusmeri transportno-logističke tokove ka pouzdanim partnerima, uključujući zemlje BRIKS.
Putin je istakao da je logično to što je jedan od prioriteta saradnje „petorke“ u celini jačanje međusobne povezanosti, stvaranje novih održivih transportnih pravaca. Među vodećim ruskim projektima Putin je naveo Severni morski put i novi međunarodni transportni koridor „Sever-Jug“.
Odustajanje od dolara
Predsednik Rusije takođe je poručio da je proces dedolarizacije u obračunima među zemljama BRIKS nepovratan.
„Objektivan, nepovratan proces dedolarizacije naših privrednih veza uzima maha, ulažu se napori da se razrade efikasni mehanizmi međusobnih transakcija i monetarne i finansijske kontrole. Kao rezultat toga, udeo dolara u izvozno-uvoznim operacijama u okviru BRIKS se smanjuje – prošle godine je iznosio svega 28,7 odsto“, rekao je ruski lider.
Uslov za povratak prehrambenom sporazumu
Putin je takođe kazao da Rusiju namerno ometaju u isporukama žita i đubriva, licemerno je optužujući za poteškoće na svetskim tržištima.
On je istakao da je izvoz ruskog žita u Afriku 2022. godine iznosio 11,5 miliona tona, a u prvih šest meseci ove godine – skoro deset miliona tona.
„To je postignuto uprkos nezakonitim sankcijama koje su uvedene protiv nas, a koje ozbiljno otežavaju izvoz ruske hrane, komplikuju transportnu logistiku, osiguranje i bankarske transakcije. Rusiji namerno stvaraju prepreke u isporukama žita i đubriva u inostranstvo i pritom nas licemerno optužuju za aktuelnu kriznu situaciju na svetskom tržištu. To se jasno manifestovalo prilikom realizacije takozvanog prehrambenog sporazuma koji je sklopljen uz učešće Sekretarijata UN i koji je prvobitno bio usmeren na osiguravanje globalne prehrambene bezbednosti, smanjenje pretnji od gladi i pomoć najsiromašnijim zemljama“, kazao je ruski lider.
Govoreći o prehrambenom sporazumu, Putin je rekao da nijedan uslov koji se odnosio na ukidanje sankcija za ruski izvoz žita i đubriva na svetska tržišta nije bio realizovan, te da su obaveze prema Rusiji u tom pogledu ignorisane.
On je poručio da je Rusija spremna da se vrati prehrambenom sporazumu ukoliko se zaista ispune obaveze prema ruskoj strani.