Šta je Srbija izbegla, a šta prihvatila u Atini
19:12 22.08.2023 (Osveženo: 19:21 22.08.2023)
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
To što je na inicijativu Srbije iz deklaracije iz Atine izbačen deo o sankcijama Rusiji, znak je da naša zemlja ni pod kojim uslovima neće odustati od svojih državnih i nacionalnih interesa, odnosno od svojih spoljnopolitičkih principa koji podrazumevaju i neuvođenje sankcija Rusiji. Bila je to poruka i za Vašington i za Brisel.
Ovako Zoran Milivojević, nekadašnji diplomata i spoljnopolitički analitičar tumači stav Srbije da u deklaraciji (u dominantnom delu antiruskoj) koja je usvojena na nakon neformalnog susreta predstavnika EU i zemalja Zapadnog Balkana, Ukrajine i Moldavije, ipak ne bude poziva za uvođenje sankcija Rusiji.
Neformalnu večeru povodom dvadesetogodišnjice usvajanja Solunske deklaracije, za lidere regiona priredio je premijer Grčke Kirijakos Micotakis, a u završnoj deklaraciji trebalo je da se okupljeni usaglase o pozivanju na uvođenje sankcija protiv Rusije.
Uprkos tome što je trebalo da u prvom planu bude ono što se kolokvijalno naziva „evropska budućnost“ balkanskih država koje još nisu postale članice EU, nametnuta tema ipak je bio odnos prema Rusiji i njenoj specijalnoj operaciji u Ukrajini i ona je provejavala sve vreme skupa. Tome je sasvim sigurno doprinelo i prisustvo Vladimira Zelenskog i predsednice Moldavije Maje Sandu.
Ipak, Srbija kao da je svojim stavom u određenoj meri pomrsila konce evrobirokratama i osnovni zadatak, da u deklaraciju ubace poziv na uvođenje sankcija Rusiji, nije postao deo završne deklaracije.
Srbija se svojih interesa neće odricati ni pod pritiskom
Prema Milivojevićevim rečima, protivljenje da se u deklaraciju uključi odredba o sankcijama Rusiji, poruka je da se Srbija neće odricati svojih nacionalnih interesa ni pod pritiskom.
Za političkog analitičara Stevicu Deđanskog, stav Srbije ima značaj i na spoljnopolitičkom i na unutrašnjem planu.
„Prema spoljnom planu pokazuje da Srbija ipak, uprkos pritiscima i tome što je mala, brine o svojim interesima na način kako ona misli da je najbolje, a moramo da priznamo da u današnjem svetu baš i nema mnogo takvih primera i da to uopšte nije jednostavno. Ko god priča da ima laka rešenja, taj priča bez osnova. Dakle, sa te strane, pokazalo se da Srbija ima principijelni stav“, kaže Deđanski.
Sa druge strane, ovakav stav pokazuje da Srbija nije kao ostale zemlje i da neće tek tako, pod pritiscima, pretnjama, ucenama ili nuđenjem određenih privilegija da menja svoje nacionalne interese, dodaje on.
Na unutrašnjem planu, ovakav srpski stav pokazuje onima koji tvrde da će Srbija popustiti pod pritiscima i da je pitanje dana kada će Beograd uvesti sankcije Rusiji da su pogrešili, tvrdi Deđanski.
Deklaracija kao oružje u borbi za Kosovo i Metohiju
Ipak, naša zemlja saglasila se sa ostatkom teksta deklaracije, u kome se poziva na poštovanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine u njenim međunarodno priznatim granicama.
To je ono što je principijelan stav Beograda koji je izražen i u Ujedinjenim nacijama i koji je fundamentalan kada je reč o odbrani srpskih državnih i nacionalnih interesa kada je reč o Kosovu i Metohiji, objašnjava Milivojević.
„Time je poslata jasna poruka Srbije da se i u odnosu na nju drugi jasno ponašaju. Nadalje, to je jasna poruka da od tog principa, od međunarodnog prava neće odustati u narednom periodu. Pominjanje tog principa u svakom slučaju i stav Srbije u budućnosti jačaće njenu poziciju. Činjenica da je on u Atini prihvaćen daje prostora Srbiji da i u narednom periodu, u slučaju Kosova i Metohije, insistira na tom principu, na međunarodnom pravu i na Rezoluciji 1244“, kaže on.
Činjenica da je princip teritorijalne nepovredivosti međunarodno priznatih granica ugrađen u deklaraciju iz Atine, politički obavezuje one koji su iza tog principa stali i prema Srbiji i KiM, dodaje Milivojević.
„Srbija je iza njega stala upravo zbog toga što i u svom slučaju insistira na njegovoj odbrani. Prema tome, deklaracija ima politički karakter i političku snagu i politički obavezuje potpisnike. Što se Srbije tiče, to je potvrda njenog ranijeg stava i prilika da se u budućnosti, kada je reč o kosovskometohijskom pitanju može pozivati na ovu deklaraciju“, smatra on.
Srbija mora da se drži svojih interesa i ona ne može da prizna otcepljenje bilo koje teritorije u bilo kom delu sveta, makar smatrala da je ono opravdano, ističe Deđanski.
Prema njegovom mišljenju, slaganjem Srbije sa tekstom deklaracije u kome se govori o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine, brani se stav da je Kosovo i Metohija bespravno otcepljeno od Srbije.
„Mislim da to zapadne zemlje posebno nervira, jer se mi „krijemo“ iza međunarodnog prava, a njih ono trenutno nervira. Sa druge strane, to pomaže našim prijateljima u svetu, kojih je više od osamdeset odsto i zbog naših principijelnih stavova nas i podržavaju prilikom glasanja kada su u pitanju, na primer, Unesko, Interpol, i u Savetu bezbednosti. U tom kontekstu gledan i na podršku teritorijalnoj celovitosti Ukrajine“, ističe Deđanski.
U tekstu deklaracije izražava se „nepokolebljiva podrška nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, zasnovanih na vrednostima demokratije i vladavine prava“.
Takođe je, kako se navodi u saopštenju grčke vlade, podvučena potreba za obnovljenim i ponovo fokusiranim procesom proširenja koji je opipljiv i kredibilan, bez prečica do uspostavljenih uslova.
Sastanak je održan u atinskoj vili Maksimos i na njemu je, kako je saopšteno, bilo reči o proširenju i evropskoj budućnosti regiona, kao i o energetskoj bezbednosti na Balkanu i u jugoistočnoj Evropi.
Večeri su, pored srpskog predsednika Aleksandra Vučića, prisustvovali i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, kao i predsednik Crne Gore Jakov Milatović, premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačeski, predsednica Saveta ministara BiH Borjana Krišto.
Skupu su prisustvovali i lideri zemalja regiona koje su članice EU - premijeri Bugarske, Hrvatske i Rumunije Nikolaj Denkov, Andrej Plenković i Jon-Marsel Čolaku, dok su predsednica Slovenije i predsednik Albanije sprečeni da dođu. Prisustvovao je i premijer takozvanog Kosova Aljbin Kurti.
Neformalna večera za lidere regiona u Atini bila je tema emisije "Svet sa Sputnjikom".
