https://lat.sputnikportal.rs/20230819/prestiz-i-resursi-zasto-je-vazna-ruska-misija-na-mesec-video-1160117728.html
Prestiž i resursi: Zašto je važna ruska misija na Mesec /video/
Prestiž i resursi: Zašto je važna ruska misija na Mesec /video/
Sputnik Srbija
Najnovija misija na Zemljin satelit, Luna 25 Rusiji donosi prestiž i otvara vrata za istraživanje Meseca i njegovih resursa, a u perspektivi za letove sa posadom... 19.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-19T22:43+0200
2023-08-19T22:43+0200
2023-08-20T07:06+0200
rusija
rusija
rusija – društvo
analize i mišljenja
svet sa sputnjikom
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/0c/1159806376_0:1:3639:2048_1920x0_80_0_0_bede4045affee07735bb60bf97ebb65b.jpg
Stanica Luna 25 lansirana je 11. avgusta sa kosmodroma Vostočni, a u orbitu Meseca ušla je 16. avgusta, dok se njeno sletanje u blizini mesečevog južnog pola, u krater Boguslavski, očekuje 21. avgusta, objašnjava profesor Mašinskog fakulteta Časlav Mitrović.To je, kako kaže, prva lunarna sonda koju je ruska svemirska agencija Roskosmos poslala na Mesec, ako se ne uzimaju u obzir one koje su poslali Sovjeti.„Ona treba da prikupi podatke kako bi kasnije moglo da se istražuje i dođe do toga da na Mesec može bezbedno da sleti bilo koja posada, odnosno da se u perspektivi napravi svemirski grad na tom južnom delu. To je tamna strana meseca, a ona je za nas interesantna jer odatle imamo lakši prodor u otvoreni svemir“, ističe Mitrović.Bogati resursiOn napominje da je nekadašnja trka u kosmosu, koja se vodila između dve vodeće sile – SAD i SSSR imala politički karakter, a da je sada to „trka ekonomija“, pri čemu je jedina stvar koja je zajednička i ranije i sada – prestiž, opet pre svega ekonomski.Profesor Mitrović podseća da Mesec raspolaže brojnim prirodnim resursima koji, kako kaže, mogu biti iskorišćeni u budućnosti što bi omogućilo život na Zemljinom satelitu, ali i umanjilo troškove i rizik daljih istraživanja svemira uopšte.On precizira da je Mesec bogat mineralima i metalima, to su između ostalog, vodonik, silicijum, gvožđe, magnezijum, kalcijum, aluminijum, mangan i titanijum, što je, napominje, sve ono što počinje da kod nas na planeti ponestaje i oko tih elemenata počinju da se dešavaju raznorazni sukobi.Astrofizičar i publicista Vladimir Kršljanin ističe da je Luna 25 projekat čija je realizacija započeta još 1997. godine i iz mnogih razloga usporen ali da taj zaostatak u kosmičkim istraživanjima Rusija sada ubrzano nadoknađuje. Jedan od razloga za to je i potreba efikasne saradnje u kosmičkim istraživanjima sa Kinom, koja u tome, prema njegovoj oceni, napreduje „koracima od sedam milja“.„Kina je i inicijator projekta međunarodne stanice na Mesecu za koji je i Srbija pozvana da učestvuje. Uloga Rusije u tome će biti velika - ona treba da pokaže da je jednako kompetentna kao Kina ako ne i više za takve projekte. Zato su pored Lune 25, razrađeni detalji i projekata Luna 26 i Luna 27. S druge strane, sfera istraživanja kosmosa je ona gde nikad nije bilo potpunog prekida saradnje između Rusije i SAD“, navodi Kršljanin.Traganje za većom količinom vodeOn objašnjava da je jedan od ciljeva misije Luna 25 traganje za većom količinom vode na Mesecu, što je važno za organizovanje eventualnog dugotrajnog čovekovog prisustva na tom terenu.Na pitanje šta bi donelo u praksi uspostavljanje stanice na Mesecu, profesor Mitrović navodi čitav niz pluseva: ta baza bi pomogla čovečanstvu da otkrije da li je na Mesecu ikad postojao život, pomogla bi dalju ljudsku aktivnost u putovanju na Mars, bila bi korisna za astronomiju, pomogla bi u istraživanju istorije univerzuma.Pored toga, kako kaže, velika je mogućnost iskorišćavanja solarne energije na Mesecu a izotop helijuma - helijum 3 za koji se pretpostavlja da ga tamo ima mogao bi da se koristi kao gorivo budućnosti.Pozitivna konkurencijaU osvrtu na istorijat kosmičkih istraživanja Vladimir Kršljanin konstatuje da Amerika jeste velesila u toj sferi, ali da istaknutu ulogu igraju pored Rusije i Kina i Indija.„Među njima postoji određena konkurencija ali ona je pozitivna, oni jedne druge podstiču više nego što pokušavaju da pobede u nečemu. Zapravo ulazimo u drugačiji pristup svetu, integralno čovečanstvo. Kinezi su skloni da ti tako posmatraju, dok Rusi govore o multipolarnom svetu. To je ta faza koja je već počela i koja je neposredno pred nama - integralno čovečanstvo u kome će svi sarađivati za zajedničko dobro. A gotovo da nema sfere ljudske delatnosti koja se može porediti sa istraživanjem kosmosa. Od nas se kao od razumnih bića očekuje da ćemo biti samosvest savremenog sveta i da kao civilizacija doživimo kosmičku ekspanziju“, zaključuje Kršljanin.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
rusija, rusija – društvo, analize i mišljenja, svet sa sputnjikom
rusija, rusija – društvo, analize i mišljenja, svet sa sputnjikom
Prestiž i resursi: Zašto je važna ruska misija na Mesec /video/
22:43 19.08.2023 (Osveženo: 07:06 20.08.2023) Najnovija misija na Zemljin satelit, Luna 25 Rusiji donosi prestiž i otvara vrata za istraživanje Meseca i njegovih resursa, a u perspektivi za letove sa posadom i izgradnju stalne lunarne stanice.
Stanica Luna 25 lansirana je 11. avgusta sa kosmodroma Vostočni, a u orbitu Meseca ušla je 16. avgusta, dok se njeno sletanje u blizini mesečevog južnog pola, u krater Boguslavski, očekuje 21. avgusta, objašnjava profesor Mašinskog fakulteta Časlav Mitrović.
To je, kako kaže, prva lunarna sonda koju je ruska svemirska agencija Roskosmos poslala na Mesec, ako se ne uzimaju u obzir one koje su poslali Sovjeti.
„Ona treba da prikupi podatke kako bi kasnije moglo da se istražuje i dođe do toga da na Mesec može bezbedno da sleti bilo koja posada, odnosno da se u perspektivi napravi svemirski grad na tom južnom delu. To je tamna strana meseca, a ona je za nas interesantna jer odatle imamo lakši prodor u otvoreni svemir“, ističe Mitrović.
On napominje da je nekadašnja trka u kosmosu, koja se vodila između dve vodeće sile – SAD i SSSR imala politički karakter, a da je sada to „trka ekonomija“, pri čemu je jedina stvar koja je zajednička i ranije i sada – prestiž, opet pre svega ekonomski.
Profesor Mitrović podseća da Mesec raspolaže brojnim prirodnim resursima koji, kako kaže, mogu biti iskorišćeni u budućnosti što bi omogućilo život na Zemljinom satelitu, ali i umanjilo troškove i rizik daljih istraživanja svemira uopšte.
On precizira da je Mesec bogat mineralima i metalima, to su između ostalog, vodonik, silicijum, gvožđe, magnezijum, kalcijum, aluminijum, mangan i titanijum, što je, napominje, sve ono što počinje da kod nas na planeti ponestaje i oko tih elemenata počinju da se dešavaju raznorazni sukobi.
Astrofizičar i publicista Vladimir Kršljanin ističe da je Luna 25 projekat čija je realizacija započeta još 1997. godine i iz mnogih razloga usporen ali da taj zaostatak u kosmičkim istraživanjima Rusija sada ubrzano nadoknađuje. Jedan od razloga za to je i potreba efikasne saradnje u kosmičkim istraživanjima sa Kinom, koja u tome, prema njegovoj oceni, napreduje „koracima od sedam milja“.
„Kina je i inicijator projekta međunarodne stanice na Mesecu za koji je i Srbija pozvana da učestvuje. Uloga Rusije u tome će biti velika - ona treba da pokaže da je jednako kompetentna kao Kina ako ne i više za takve projekte. Zato su pored Lune 25, razrađeni detalji i projekata Luna 26 i Luna 27. S druge strane, sfera istraživanja kosmosa je ona gde nikad nije bilo potpunog prekida saradnje između Rusije i SAD“, navodi Kršljanin.
Traganje za većom količinom vode
On objašnjava da je jedan od ciljeva misije Luna 25 traganje za većom količinom vode na Mesecu, što je važno za organizovanje eventualnog dugotrajnog čovekovog prisustva na tom terenu.
„Mesto sletanja Lune 25 izabrano je upravo kao region gde je najverovatnije postojanje vode ali je to i tehnološkom smislu izazov jer je u blizini pola najteže sleteti. Većina letelica koje su se spuštale na Mesec spuštale su se u blizini ekvatora. Takođe, Luna 25 će kopati do dva metra dubine i radiće još mnogo drugih eksperimenata vezanih za mesečevo tle.“
Na pitanje šta bi donelo u praksi uspostavljanje stanice na Mesecu, profesor Mitrović navodi čitav niz pluseva: ta baza bi pomogla čovečanstvu da otkrije da li je na Mesecu ikad postojao život, pomogla bi dalju ljudsku aktivnost u putovanju na Mars, bila bi korisna za astronomiju, pomogla bi u istraživanju istorije univerzuma.
Pored toga, kako kaže, velika je mogućnost iskorišćavanja solarne energije na Mesecu a izotop helijuma - helijum 3 za koji se pretpostavlja da ga tamo ima mogao bi da se koristi kao gorivo budućnosti.
U osvrtu na istorijat kosmičkih istraživanja Vladimir Kršljanin konstatuje da Amerika jeste velesila u toj sferi, ali da istaknutu ulogu igraju pored Rusije i Kina i Indija.
„Među njima postoji određena konkurencija ali ona je pozitivna, oni jedne druge podstiču više nego što pokušavaju da pobede u nečemu. Zapravo ulazimo u drugačiji pristup svetu, integralno čovečanstvo. Kinezi su skloni da ti tako posmatraju, dok Rusi govore o multipolarnom svetu. To je ta faza koja je već počela i koja je neposredno pred nama - integralno čovečanstvo u kome će svi sarađivati za zajedničko dobro. A gotovo da nema sfere ljudske delatnosti koja se može porediti sa istraživanjem kosmosa. Od nas se kao od razumnih bića očekuje da ćemo biti samosvest savremenog sveta i da kao civilizacija doživimo kosmičku ekspanziju“, zaključuje Kršljanin.
