https://lat.sputnikportal.rs/20230819/najnoviji-dokazi-govore-u-prilog-vanzemaljskog-zivota-na-marsu-1160120804.html
Najnoviji dokazi govore u prilog vanzemaljskog života na Marsu
Najnoviji dokazi govore u prilog vanzemaljskog života na Marsu
Sputnik Srbija
Život na Marsu tema je koja intrigira naučnike i javnost decenijama. Najnovije istraživanje pokazalo je da je na Zemlji susednoj planeti postojao mehanizam važan... 19.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-19T13:59+0200
2023-08-19T13:59+0200
2023-08-19T13:59+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
mars
vanzemaljski život
nasa
istraživanje
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/08/1149137688_0:90:2880:1710_1920x0_80_0_0_11c67628111f3f7f86bbc25508eb640b.jpg
Na „Crvenoj“ planeti ranije su pronađene neke hemikalije koje su mogle da imaju ključnu ulogu u nastanku života. Misija „Mars Sajens Laboratori“ NASA rovera „Kjuriosi“, koji je sleteo na Mars 2012. godine, pronašla je tragove organskih materijala u uzorcima tla i stena.Oni su uključivali veze sastavljene od ugljenika, vodonika i drugih elemenata koji često ulaze u sastav organskih jedinjenja, ali nisu bili dovoljni da se jednoznačno potvrdi prisustvo bioloških molekula. Istraživanja su takođe pokazala da je „Crvena“ planeta imala vodu, odnosno reke, jezera i mora.Novi deo slagalice – sezonske promeneMeđutim, novo istraživanje, predstavljeno u časopisu „Nejčr“, otišlo je korak dalje - pokazalo je da je na susednoj planeti postojao mehanizam vrlo važan za nastanak i razvoj života - ciklus smenjivanja vlažnih i sušnih perioda.Naime, NASA-ina misija „Kjuriositi“ Rover pronašla je pravilne napukline u drevnom marsovskom blatu koje su nastale tokom dugih ciklusa smenjivanja vlažnih i sušnih uslova. One imaju karakterističan heksagonalni oblik, što ukazuje na to da su se navedeni ciklusi u tom području, nazvanom Pontours, ponavljali tokom dužeg perioda.Ovo otkriće vrlo je uzbudljivo jer pruža prvi jasan dokaz o postojanju smene vlažno-suvih razdoblja nalik na godišnja doba na ranom Marsu. „Ove posebne pukotine od blata nastaju kada se vlažno-suvi uslovi ponavljaju - možda sezonski“, rekao je glavni autor rada Vilijam Rejpin iz francuskog Instituta „De Recherche en Astrophysique et Planétologie“.U skladu s jednom od teorija o nastanku života na ZemljiNaučnici nisu sigurni kako je život započeo na Zemlji, ali prema jednoj od teorija, upravo su takvi ciklusi na kopnu pomogli u stvaranju složenih hemijskih građevnih blokova neophodnih za mikrobni život.Rover „Kjuriositi“ postupno se penje sedimentnim slojevima planine Šarp, visoke oko 5 kilometara, koja se nalazi u krateru Gale. Na tom putu 2021. godine otkrio je pukotine u blatu nakon bušenja uzoraka iz kamena koji se nalazi u prelaznoj zoni između sloja bogatog glinom i višeg sloja obogaćenog slanim mineralima sulfatima. Dok se glinasti minerali obično formiraju u vodi, sulfati se obično formiraju kada voda presuši. Minerali prisutni u različitim područjima kratera Gale odražavaju različita razdoblja u njegovoj istoriji.Autori studije u uvodu navode da Mars ima dobro očuvane sedimentne zapise stare milijardama godina zato što već dugo nema tektonskih aktivnosti kakve postoje na Zemlji.Ciklusi su mogli da pogoduju hemijskoj evoluciji koja je vodila do životaNadalje, autori ističu da je evaporitan bazen Gale, budući da smene mokro-suvih razdoblja mogu da stimulišu prebiotičku polimerizaciju, mogao biti posebno pogodan za hemijsku evoluciju koja je mogla dovesti do nastanka i razvoja života.Slični uslovi pogoduju razvoju RNA i DNAOkruženje podložno ciklusima vlage i suvoće smatra se pogodnim, a možda čak i neophodnim za tzv. prebiotička hemijska evolucija koja je prethodila evoluciji života.Autori navode da se zbog isušivanja aktivnost vode smanjuje, a povećava koncentracija rastvorljivih komponenti u preostaloj tečnosti, što promoviše povećanje brzine reakcije, posebno kod reakcija višeg reda.„Na primer, reakcije koje stvaraju nukleotide iz njihovih sastavnih nukleobaza (riboza i fosfata) stvaraju vodu i stoga im pogoduju niske aktivnosti vode. No, najvažnije je da reakcije polimerizacije potrebne za razvoj od nukleotida do RNA ili DNA i od aminokiselina do proteina, zahtevaju dehidracione korake za koje je pokazano da ih olakšavaju mokro-suvi ciklusi. Takođe, dioktahedralni smektitni minerali, to jest nabubreli glinoviti minerali, slični onima u krateru Gale i rasprostranjeni po Marsu u okruženjima koja se tumače kao staništa, oni su u stanju da čvrsto adsorbuju nukleotide izmenom katjona na bazalnim površinama i stoga se smatra da favorizuju koncentraciju i polimerizaciju organskih jedinjenja. U odgovarajućim uslovima životne sredine Darvinove poslovične „tople male lokve“ mogle su da podstaknu reakcije za polimerizaciju makromolekula i, uz kontinuirane cikluse vlage i suvoće, povećaju verovatnoću hemijske evolucije ka nastanku života“, tumači se u studiji.Kako su nastali hektagoni?Istražena prelazna zona pruža zapis o razdoblju u kojem su dugi, suvi periodi postali prevladavajući pa su se jezera i reke koje su nekada ispunjavale krater počele povlačiti. Kako se blato isušuje, ono se skuplja i puca u napukline u obliku slova T, što je „Kjuriositi“ još ranije otkrio na lokaciji nazvanoj Old Souker, skupini pukotina u blatu niže na planini Šarp. Ti spojevi dokaz su da se blato iz Old Soukera formiralo i isušilo jednom.Potvrde da je ciklus dugo trajaoNo, ponavljajuća izlaganja vodi i suši koja su stvorila blato Pontoursa uzrokovala su da se napukline u obliku slova T omekšaju te poprime oblik slova Y, da bi naposletku formirale heksagonalni uzorak.Heksagonalne napukline u prelaznoj zoni nastavile su da se formiraju čak i nakon što je povrh njih položen novi sediment, što ukazuje na to da su vlažno-suvtoi uslovi nastavili da se ponavljaju kom dugog perioda. Kjuriositijev precizni laserski instrument ChemCam potvrdio je da duž rubova pukotina postoji tvrda kora sulfata, što nije previše iznenađujuće s obzirom na blizinu sulfatne regije.Još nema definitivnih dokazaOvo otkriće pruža nove dokaze koji zastupaju teoriju da je Mars mogao biti pogodan za život mikroba.Iako još uvek nema definitivnog dokaza o postojanju života na Marsu, nova otkrića pružaju uzbudljive nove tragove koji bi mogli pomoći u rešavanju te zagonetke.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, mars, vanzemaljski život, nasa, istraživanje
nauka i tehnologija, mars, vanzemaljski život, nasa, istraživanje
Najnoviji dokazi govore u prilog vanzemaljskog života na Marsu
Život na Marsu tema je koja intrigira naučnike i javnost decenijama. Najnovije istraživanje pokazalo je da je na Zemlji susednoj planeti postojao mehanizam važan za nastanak i razvoj života- ciklus smenjivanja vlažnih i sušnih perioda, što bi moglo da govori u prilog vanzemaljskog života na „Crvenoj“ planeti.
Na „Crvenoj“ planeti ranije su pronađene neke hemikalije koje su mogle da imaju ključnu ulogu u nastanku života. Misija „Mars Sajens Laboratori“ NASA rovera „Kjuriosi“, koji je sleteo na Mars 2012. godine, pronašla je tragove organskih materijala u uzorcima tla i stena.
Oni su uključivali veze sastavljene od ugljenika, vodonika i drugih elemenata koji često ulaze u sastav organskih jedinjenja, ali nisu bili dovoljni da se jednoznačno potvrdi prisustvo bioloških molekula. Istraživanja su takođe pokazala da je „Crvena“ planeta imala vodu, odnosno reke, jezera i mora.
Novi deo slagalice – sezonske promene
Međutim, novo istraživanje,
predstavljeno u časopisu „Nejčr“, otišlo je korak dalje - pokazalo je da je na susednoj planeti postojao mehanizam vrlo važan za nastanak i razvoj života - ciklus smenjivanja vlažnih i sušnih perioda.
Naime, NASA-ina misija „Kjuriositi“ Rover pronašla je pravilne napukline u drevnom marsovskom blatu koje su nastale tokom dugih ciklusa smenjivanja vlažnih i sušnih uslova. One imaju karakterističan heksagonalni oblik, što ukazuje na to da su se navedeni ciklusi u tom području, nazvanom Pontours, ponavljali tokom dužeg perioda.
Ovo otkriće vrlo je uzbudljivo jer pruža prvi jasan dokaz o postojanju smene vlažno-suvih razdoblja nalik na godišnja doba na ranom Marsu. „Ove posebne pukotine od blata nastaju kada se vlažno-suvi uslovi ponavljaju - možda sezonski“, rekao je glavni autor rada Vilijam Rejpin iz francuskog Instituta „De Recherche en Astrophysique et Planétologie“.
U skladu s jednom od teorija o nastanku života na Zemlji
Naučnici nisu sigurni kako je život započeo na Zemlji, ali prema jednoj od teorija, upravo su takvi ciklusi na kopnu pomogli u stvaranju složenih hemijskih građevnih blokova neophodnih za mikrobni život.
Rover „Kjuriositi“ postupno se penje sedimentnim slojevima planine Šarp, visoke oko 5 kilometara, koja se nalazi u krateru Gale. Na tom putu 2021. godine otkrio je pukotine u blatu nakon bušenja uzoraka iz kamena koji se nalazi u prelaznoj zoni između sloja bogatog glinom i višeg sloja obogaćenog slanim mineralima sulfatima. Dok se glinasti minerali obično formiraju u vodi, sulfati se obično formiraju kada voda presuši. Minerali prisutni u različitim područjima kratera Gale odražavaju različita razdoblja u njegovoj istoriji.
Autori studije u uvodu navode da Mars ima dobro očuvane sedimentne zapise stare milijardama godina zato što već dugo nema tektonskih aktivnosti kakve postoje na Zemlji.
Ciklusi su mogli da pogoduju hemijskoj evoluciji koja je vodila do života
Nadalje, autori ističu da je evaporitan bazen Gale, budući da smene mokro-suvih razdoblja mogu da stimulišu prebiotičku polimerizaciju, mogao biti posebno pogodan za hemijsku evoluciju koja je mogla dovesti do nastanka i razvoja života.
„Zabeleženi poligonalni obrasci fizički su i vremenski povezani s prelazom od smektitnih glina do slojeva koji sadrže sulfate, što je globalno rasprostranjena mineralna tranzicija. Ovo ukazuje na to da se u prelazu razdoblja Noaha u Hesper (pre 3.8 - 3.6 milijardi godina) možda održao klimatski režim sličan Zemljinom, kao i površinska okruženja pogodna za prebiotičku evoluciju“, pišu autori.
Slični uslovi pogoduju razvoju RNA i DNA
Okruženje podložno ciklusima vlage i suvoće smatra se pogodnim, a možda čak i neophodnim za tzv. prebiotička hemijska evolucija koja je prethodila evoluciji života.
Autori navode da se zbog isušivanja aktivnost vode smanjuje, a povećava koncentracija rastvorljivih komponenti u preostaloj tečnosti, što promoviše povećanje brzine reakcije, posebno kod reakcija višeg reda.
„Na primer, reakcije koje stvaraju nukleotide iz njihovih sastavnih nukleobaza (riboza i fosfata) stvaraju vodu i stoga im pogoduju niske aktivnosti vode. No, najvažnije je da reakcije polimerizacije potrebne za razvoj od nukleotida do RNA ili DNA i od aminokiselina do proteina, zahtevaju dehidracione korake za koje je pokazano da ih olakšavaju mokro-suvi ciklusi. Takođe, dioktahedralni smektitni minerali, to jest nabubreli glinoviti minerali, slični onima u krateru Gale i rasprostranjeni po Marsu u okruženjima koja se tumače kao staništa, oni su u stanju da čvrsto adsorbuju nukleotide izmenom katjona na bazalnim površinama i stoga se smatra da favorizuju koncentraciju i polimerizaciju organskih jedinjenja. U odgovarajućim uslovima životne sredine Darvinove poslovične „tople male lokve“ mogle su da podstaknu reakcije za polimerizaciju makromolekula i, uz kontinuirane cikluse vlage i suvoće, povećaju verovatnoću hemijske evolucije ka nastanku života“, tumači se u studiji.
Kako su nastali hektagoni?
Istražena prelazna zona pruža zapis o razdoblju u kojem su dugi, suvi periodi postali prevladavajući pa su se jezera i reke koje su nekada ispunjavale krater počele povlačiti. Kako se blato isušuje, ono se skuplja i puca u napukline u obliku slova T, što je „Kjuriositi“ još ranije otkrio na lokaciji nazvanoj Old Souker, skupini pukotina u blatu niže na planini Šarp. Ti spojevi dokaz su da se blato iz Old Soukera formiralo i isušilo jednom.
Potvrde da je ciklus dugo trajao
No, ponavljajuća izlaganja vodi i suši koja su stvorila blato Pontoursa uzrokovala su da se napukline u obliku slova T omekšaju te poprime oblik slova Y, da bi naposletku formirale heksagonalni uzorak.
Heksagonalne napukline u prelaznoj zoni nastavile su da se formiraju čak i nakon što je povrh njih položen novi sediment, što ukazuje na to da su vlažno-suvtoi uslovi nastavili da se ponavljaju kom dugog perioda. Kjuriositijev precizni laserski instrument ChemCam potvrdio je da duž rubova pukotina postoji tvrda kora sulfata, što nije previše iznenađujuće s obzirom na blizinu sulfatne regije.
Još nema definitivnih dokaza
Ovo otkriće pruža nove dokaze koji zastupaju teoriju da je Mars mogao biti pogodan za život mikroba.
Iako još uvek nema definitivnog dokaza o postojanju života na Marsu, nova otkrića pružaju uzbudljive nove tragove koji bi mogli pomoći u rešavanju te zagonetke.
