00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ORBITA KULTURE
10:00
120 min
SPUTNJIK INTERVJU
17:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
21:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
07:00
30 min
ORBITA KULTURE
Svet nastao ispod Gogoljevog šinjela
16:00
120 min
MILJANOV KORNER
Realnost je da se Partizan i Zvezda bore za mesto u plej-inu
20:00
30 min
SPUTNJIK INTERVJU
„Rozanov“
20:30
30 min
MOJ POGLED NA RUSIJU
Autorska emisija Ljubinke Milinčić
21:30
30 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920, 26.08.2021
DRUŠTVO
Društvene teme, zanimljive priče, reportaže, događaji, festivali i kulturna dešavanja iz Srbije, i ostatka sveta

Iskustvo za pamćenje: U Žiči se oseća duhovna snaga ruskog i srpskog naroda

© Foto : Royal RussiaFreska cara Nikolaja drugog pronađena u crkvi svetog Save u manatsiru Žiča
Freska cara Nikolaja drugog pronađena u crkvi svetog Save u manatsiru Žiča - Sputnik Srbija, 1920, 19.08.2023
Pratite nas
Ovo studentsko putovanje je dragoceno, vidim taj narod, mesta, spomenike, posebno one koji su povezani sa Rusijom. Evo sada, ovde u Žiči, osećam neku posebnu vezu, osećam duhovnu snagu naših naroda. Na takvim mestima u meni se rađa neka nada u svetlu budućnost naših država, u prijateljstvo naroda. U ovom teškom periodu istorije, to je posebno važno.
Ovo za Sputnjik kaže Anastasija Makarova, studentkinja iz Rusije koja u Srbiji boravi u kampu Centra ruskog geografskog društva.
S njom smo razgovarali u Žiči, nakon što je saznala da se jedina freska cara Nikolaja Drugog Romanova u našoj zemlji nalazi u tom manastiru, da su vlasti 1945. naredile da se se prekrije, da je tajna njenog postojanja više od pola veka bila strogo čuvana među monahinjama.
„Moj otac, ruski novinar i istoričar Igor Makarov, pisao je na srpskom jeziku, on je bio Balkanista. Možda ste čuli za njegovu knjigu „Zabranjena istina o sarajevskom atentatu“, odlučila sam da nastavim njegovim putem, zato sada učim srpski, skoro godinu dana. Već sam bila u Srbiji sa ocem, ali ovo iskustvo mi još više znači“, kaže Anastasija koja studira međunarodne odnose na državnom univerzitetu u Sankt Peterburgu.
Centar ruskog geografskog društva u Srbiji, u saradnji sa Beogradskim univerzitetom, devetu godinu za redom u našoj zemlji je organizovao studentski kamp u kome zajedno uče mladi iz Srbije i Ruske Federacije. Studenti ovih dana obilaze važne tačke ruskog i sovjetskog nasleđa iz 19. i 20. veka, ali i prirodne lepote i kulturna dobra naše zemlje. Sputnjik im se pridružio na delu tog putovanja.
Ekspedicija je krenula iz Beograda, prva tačka na kojoj smo se zaustavili, Leštane, spomenik palim borcima jugoslovenske i crvene armije. Da bi se sačuvala uspomena na pale za slobodu, Centar je otkupio deo zemljišta na kome je i o njemu brine. Mladi pažljivo čitaju svako ime na ovom spomeniku, neko je branio svoju kuću, u ovom selu, daleko od svog, i nije se vratio, treba da se izgovori njegovo ime.
U specijalnom vozilu ove misije odmora nema, vozač i vođa ekspedicije, direktor Centra ruskog geografskog društva u Srbiji, profesor Geografskog fakulteta Miroljub Milinčić, neprestano priča o mestima koja povezuju istoriju Srba i Rusa, ali se osvrće i na svaku važnu geografsku tačku Srbije.

Ujedinjeni kroz zajedničku istoriju

Pitanja su dobrodošla, prevodioca nema, jer većina studenata koji su stigli iz Rusije ovog leta govori srpski jezik, iako im izučavanje jezika nije primarno.
Sofija Žujkova upravo je završila magistarske studije istorije na Moskovskom državnom univerzitetu Lomonosov, bavi se istorijom južnih Slovena, odnosno istorijom bivše Jugoslavije.
Specijalizirala sam istoriju Srbije 20. veka, znam da to sada možda i nije popularna tema, mislim na socijalističku Jugoslaviju, ali za mene je bila interesentna, jer je ta socijalistička baza ipak još jedna osnova našeg prepoznavanja, to nam je zajednička tačka, obe zemlje imaju to iskustvo, to je nešto što nas ujedinjuje, zvuči čudno, ali to je činjenica“, kaže Sofija.
© Sputnik / Senka MilošAnastasija Makarova ispred Ćele - kule u Nišu
Anastasija Makarova ispred Ćele - kule u Nišu - Sputnik Srbija, 1920, 18.08.2023
Anastasija Makarova ispred Ćele - kule u Nišu
Ona je četvrti put u Srbiji, ali do sada nije bila na jugu, zato, kaže, posebno uživa u prirodi, u prelepom krajoliku, planinama;
„Uživam i u posetama važnim istorijskim objektima, i onim posebnim, srpskim manastirima. Stvarno osetiš nešto duhovno tu. Volela bih ponovo na Kopanik, jer kad smo bili gore, bila je magla, ali i u manastir Svetog Romana. I tamo sam nešto osetila, možda i previše, ne znam zašto, ali tako je“, kaže mlada istoričarka.

Ana Karenjina u Gornjem Adrovcu

Put nas vodi kroz predivne pejzaže Nišavskog okruga, na uzvišenju, u selu Gornji Adrovac, u opštini Aleksinac, nalazi se još jedna važna tačka koju smo posetili.
Domaćini znaju, a Rusi su iznenađeni, Lav Tolstoj je u romanu Ana Karenjina inspiraciju za lik Vronskog našao u pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom. Crkva Svete Trojice je podignuta 1903. godine na mestu gde je u srpsko–turskom ratu kao dobrovoljac poginuo Rajevski.
Sveštenika nema, ali je crkva uvek otključana, neko je zapalio sveću. Odlazimo. Na grobu Rajevskog ostaje bela ruža.
Srpsko – turski rat važan je deo zajedničke istorije, pa nastavljamo po njegovom tragu, do gradskog parka Brđanka kod Aleksinca. Rusija je podržala odluku Milana Obrenovića da uđe u rat sa Turcima, pa su u toj zemlji pozivali i dobrovoljce za pomoć Srbiji. Jedan od prvih bio je general Mihail Černjajev koji je došao u maju 1876. godine, primio srpsko državljanstvo i postao srpski general.
© Sputnik / Senka MilošSofija Žujkova u crkva Rajevskog u Gornjem Adrovcu kod Aleksinca
Crkva Rajevskog u Gornjem Adrovcu kod Aleksinca, važan deo zajedničke istorije - Sputnik Srbija, 1920, 18.08.2023
Sofija Žujkova u crkva Rajevskog u Gornjem Adrovcu kod Aleksinca
„To je bila Moravska divizija, general Černjajev je zapravo postao ministar vojni, bio je glavnokomandujući srpske vojske. Kada su ratne operacije završene, zainteresovao se za sveslovensku ideju, formirao je pokret u Bugarskoj. Godine su prolazile, video je da nema nikakvog obleležja, vratio se u Srbiju, došao je i lično pomogao da se ovaj spomenik podigne, bila je velika svečanost, kralj Milan je poslao delegaciju“, objašnjava vođa ekspedicije, profesor Milinčić.
Nesvakidašnje veliki spomenik za Srbiju, visok 12 metara, na vrhu ukrašen krstovima od belog mermera, sa natpisima na srpskom i ruskom, snimljen je dronom, kako bi ga videle i kolege koje su ostale u Rusiji.

Šljiva i zagrljaj Srbije

Jedna od najstarijih institucija u Ruskoj Federaciji Rusko geografsko društvo, u kamp u Srbiji ove godine poslalo je i svog savetnika za međunarodnu saradnju, mladu Anastasiju Timofejevu, koja kaže da joj se posrećilo da i ona dođe, puna je utisaka.
„Posebno nas raduje kad ima takvih ljudi kao što su ovi u kampu u Srbiji. Ima ljudi koji se toliko interesuju za neku državu, da su spremni za sve. Preći ćemo hiljade kilometara, ali posebno je važno što idemo tragovima događaja u kojima su učestvovali naši sunardonici, Rusi. Zapravo, na ovom putovanju proučavamo i našu istoriju, upoznajemo našu zemlju van njenih granica“, kaže Timofejeva i dodaje da srpske studente uskoro očekuje nova, jedinstvena tura Rusijom.
© Sputnik / Senka MilošStudenti iz Rusije fascinirani su likom i delom Milunke Savić
Studenti iz Rusije fascinirani su likom i delom Milunke Savić - Sputnik Srbija, 1920, 18.08.2023
Studenti iz Rusije fascinirani su likom i delom Milunke Savić
Rina Katikova, devojka koja u ovogodišnjem kampu Centra ruskog geografskog društva uglavnom ćuti, upija znanje i fotografiše u Srbiju je stigla sa Politehničkog univerziteta u Sankt Petrburgu, gde studira na fakultetu za građevinarstvo. Pristala je da kaže nekoliko reči za Sputnjik, sudbina je, kaže, na njenu sreću, htela da ponovo dođe u Srbiji, po treći put.
„U Srbiji me najviše privlači priroda, ali i ljudi, njihova iskustva koja se prenose sa kolena na koleno, iskustva koja se prenose na nova pokolenja. Prirodno, želimo da iskoristimo iskustvo iz ove zemlje i da ga prenesemo u svoju“, kaže.
Mnoga će iskustva Rina i njene kolege poneti u Rusiju, spavali su podno planine jednog od najlepših nacionalnih parkova u Evropi, jeli u lokalnoj kafani najveće pljeskavice koje su videli u životu, smejali se pošalicama domaćina iz podkopaoničkih sela, pili njihovu domaću rakiju od šljive, prihvatili njihov zagrljaj. Videli da su im u Srbiji sva vrata otvorena, iskustvo koje su doživeli samo u ovoj zemlji.
© Foto : Sputnjiku ustupio Lazar MilinčićStudenti kod spomenika koji je podigao general Mihail Černjajev u gradskom parku Brđanka kod Aleksinca
Studenti kod spomenika koji je podigao general Mihail Černjajev u gradskom parku Brđanka kod Aleksinca - Sputnik Srbija, 1920, 18.08.2023
Studenti kod spomenika koji je podigao general Mihail Černjajev u gradskom parku Brđanka kod Aleksinca
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala