Providna strategija: Zašto Kfor jača baš kontingent albanskih snaga
19:21 16.08.2023 (Osveženo: 13:05 17.08.2023)
© Sputnik / Teodor Anastasijević
Pratite nas
Vest da će u narednim danima na KiM biti pojačano kretanje Kfora zbog uobičajene procedure primopredaje kontingenata bila bi zaista uobičajena da se ne radi o jačanju albanskih snaga u okviru Kfora. Jer na ovaj način Kfor kompenzuje povlačenje Kurtijevih specijalaca i šalje poruku da neće biti neutralan u tenzijama između Srba i prištinskog režima.
Jačanje albanskog kontingenta u okviru Kfora najavio je 12. avgusta ministar odbrane Albanije Niko Peleši, prema čijim rečima ovaj čin povećava doprinos Albanije NATO-u, kao i da time „potvrđuju svoju ulogu izvoznika globalnog mira i bezbednosti“.
Sada, Kfor najavljuje pojačano kretanje trupa i vozila, kao i vežbe u cilju testiranja i održavanja operativnih sposobnosti „kako bi se obezbedio isti nivo obučenosti i spremnosti svih jedinica koje dolaze na teren“.
Providna strategija jačanja Kurtijevog režima
Prema rečima naučnog saradnika Instituta za evropske studije Aleksandra Gajića, reč je o providnoj strategiji da se u okviru redovne popune kontingenata na sever Kosova i Metohije ubaci albanska vojska zato što se zapadne sile i politički i vojno svrstavaju na stranu kosovskih Albanaca.
Gajić podseća na tenzije koje postoje između srpskog civilnog stanovništva na severu Kosova i Metohije i takozvanih Kosovskih bezbednosnih snaga, koje se u četiri srpske opštine nalaze nelegalno.
„Sada ih ojačavaju, jer se plaše i otpora Srba na severu, kao i eventualnog pokušaja Srbije da pomogne svoje sunarodnike zbog pritisaka i terora koji Kurtijev režim nameće. Zapravo na taj način se šalje poruka da Kfor neće biti nepristrasan u ovoj priči i da neće biti vojna snaga koja će demotivisati strane između kojih postoje tenzije“, smatra naš sagovornik.
Ispostavlja se tako da će Srbi sa severa imati i specijalne snage ROSU, kao i pripadnike Kfora, koji će činiti pripadnici albanske vojske, dodaje Gajić.
Prema njegovim rečima, oni će formalno govoriti da su na Kosovu i Metohiji kako bi održavali mir, ali će u političkom i vojnobezbednosnom smislu podržavati Kurtijevu stranu.
Umesto albanskih policajaca, Srbi dobili albanske vojnike
Takođe se ispostavlja da je jačanjem albanskog kontingenta Kfora kompenzovano povlačenje dvadesetpet odsto policajaca sa severa Kosova i Metohije, navodi Gajić i podseća da je početkom juna pojačanje dobio i turski kontingent u okviru Kfora.
Turska je regionalna sila koja je priznala samoproglašenu kosovsku nezavisnost, objašnjava on. Prema njegovim rečima, bez obzira na relativno pozitivan uticaj koji Turska ima na srpsku ekonomiju, njeno prisustvo na Kosovu i Metohiji sračunato je na to da de fakto održe i ojačaju stanje koje je uspostavljeno 1999.godine.
„Oni to stanje tumače kao nepovratno i kao vid podrške nezavisnosti, a bezbednost na tom prostoru tumače kao podršku takozvanoj suverenoj državi Kosovo, a ne da se radi o teritoriji koja se nalazi pod mandatom UN, čiji je status određen Rezolucijom 1244 kao deo Srbije i o čijem se statusu može pregovarati“, kaže Gajić.
Srbi u sve težoj situaciji
Prema Gajićevom mišljenju, Srbi na severu KiM nalaze se u sve težoj situaciji – dolazak novog albanskog kontingenta znači da i Aljbin Kurti i Zapad koji ga podržava i sponzoriše podižu ulog i jačaju pozicije ne bi li pojačali pritisak na Srbiju.
„Sada je pitanje procene da li treba taktizirati i uzdržavati se i do kog momenta ti ljudi mogu da izdrže pritisak i probleme koje im Kurtijev režim namerno nameće ili da krenu da pružaju jači otpor, što opet Kurti želi jer želi da iskoristi svaku incidentnu situaciju kao povod za obračun i da pokuša da protera Srbe i da se Srbija uvuče u konflikt gde će na njegovoj strani biti NATO i Kfor. A očigledno da u tom smislu NATO i šalje albanski kontingent“, objašnjava naš sagovornik.
Srbi će sigurno nastaviti pasivni otpor i demonstracije ispred institucija u četiri severne opštine, međutim, problem je jačanje vojnog prisustva koje je prema Srbima neprijateljsko, dodaje Gajić. Samim time se očekuje sve jači politički pritisak i pitanje je koliko dugo samoorganizovani Srbi mogu takav pritisak da izdrže.
Pod ovakvim uslovima, kada u okviru Kfora jačaju kontingenti koji u najmanju ruku neće biti neutralni, prema Gajićevom mišljenju, neće biti moguće ni održavanje izbora u četiri severne kosovskometohijske opštine. Kako kaže, radi se o uceni po principu „izađite na izbore ili će vam se dogoditi nešto još gore“, što je neprihvatljivo.
Jedina alternativa za Srbe je, uveren je naš sagovornik, organizovan otpor dok se ne stvore uslovi za izbore koji bi za srpsku stranu bili povoljniji, a to znači da bezbednost stanovništva bude bolja.
„To je i razlog zbog koga su prethodni izbori bili bojkotovani. Ali, sada ne mogu da izađu na izbore ako će bezbednost biti još manja jer su razlozi zbog kojih su prethodni izbori bojkotovani još izraženiji i veći“, zaključuje Gajić.
