https://lat.sputnikportal.rs/20230813/ruski-naucnici-pretvaraju-kozu-u-neurone-u-cilju-proucavanja-alchajmerove-bolesti-1159784908.html
Ruski naučnici pretvaraju kožu u neurone u cilju proučavanja Alchajmerove bolesti
Ruski naučnici pretvaraju kožu u neurone u cilju proučavanja Alchajmerove bolesti
Sputnik Srbija
Naučnici Politehničkog univerziteta u Sankt-Peterburgu zajedno sa kolegama iz Centra za tehnologiju ćelija Instituta za citologiju Ruske akademije nauka (RAN)... 13.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-13T21:55+0200
2023-08-13T21:55+0200
2023-08-13T21:55+0200
rusija
rusija
nauka i tehnologija
magazin
ćelije
alchajmerova bolest
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/01/1f/1150249132_249:0:1671:800_1920x0_80_0_0_8701bd905326e1f95e8568f9d4ed98a1.jpg
Prema njihovim rečima, ovo će pojednostaviti proučavanje i pripremu novih strategija lečenja Alchajmerove, Hantigtonove bolesti i drugih neurodegenerativnih oboljenja.Rezultati naučnog rada objavljeni su u časopisu International Journal of Molecular Sciences.Oni ističu da ovaj pristup omogućava izgradnju personalizovanih modela, zasnovanih na ćelijskom materijalu konkretnih pacijenata.Direktno reprogramiranje je nova metoda u kojoj se odmah iz fibroblasta mogu dobiti odrasli neuroni ubacivanjem posebnih struktura iz DNK i malih molekula. Ali, problem je u niskoj efikasnosti, samo od tri do 15 procenata ćelija preživi posle takve transformacije.Stručnjaci sa univerziteta u Sankt Peterburgu i Centra za ćelijske tehnologije ostvarili su opstanak ćelija u procentu od 80 odsto.Prema autorovim rečima, metod koji su predložili omogućava dobijanje velikih populacija neurona sa jednakim proteinskim sastavom. To će znatno smanjiti grešku pri građenju personalizovanih modela i olakšati interpretaciju istraživanja neureodegenerativnih bolesti.Istraživači naglašavaju da su već razradili primenu nove metode za proučavanje Hantingtonove bolesti, a sada stvaraju ćelijske modele za lečenje Alchajmerove bolesti.„Naš pristup je uspešno testiran na zdravim ćelijama. Nastavljamo istraživanja uz korišćenje fibroblasta stvarnih pacijenata radi procene efikasnosti lekova, koji su već prošli testiranja na životinjskim modelima“, zaključila je Kraskovska.
https://lat.sputnikportal.rs/20230808/naucnici-s-kembridza-otkrili-gojazni-ljudi-imaju-drugaciji-oblik-mozga-1159624877.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, nauka i tehnologija, magazin, ćelije, alchajmerova bolest
rusija, nauka i tehnologija, magazin, ćelije, alchajmerova bolest
Ruski naučnici pretvaraju kožu u neurone u cilju proučavanja Alchajmerove bolesti
Naučnici Politehničkog univerziteta u Sankt-Peterburgu zajedno sa kolegama iz Centra za tehnologiju ćelija Instituta za citologiju Ruske akademije nauka (RAN) usavršili su metod dobijanja ljudskih neurona iz ćelija kože.
Prema njihovim rečima, ovo će pojednostaviti proučavanje i pripremu novih strategija lečenja Alchajmerove, Hantigtonove bolesti i drugih neurodegenerativnih oboljenja.
Rezultati naučnog rada objavljeni su u časopisu
International Journal of Molecular Sciences.
„Modeliranje neuropatologija na neuronima, dobijenim iz drugih ćelija pomoću ćelijskog reprogramiranja je ključ razvoja strategija za lečenje neurodegenerativnih bolesti“, objasnili su naučnici.
Oni ističu da ovaj pristup omogućava izgradnju personalizovanih modela, zasnovanih na ćelijskom materijalu konkretnih pacijenata.
Direktno reprogramiranje je nova metoda u kojoj se odmah iz fibroblasta mogu dobiti odrasli neuroni ubacivanjem posebnih struktura iz DNK i malih molekula. Ali, problem je u niskoj efikasnosti, samo od tri do 15 procenata ćelija preživi posle takve transformacije.
Stručnjaci sa univerziteta u Sankt Peterburgu i Centra za ćelijske tehnologije ostvarili su opstanak ćelija u procentu od 80 odsto.
„Za razliku od neurona, fibroblasti su deljive ćelije i u trenutku transformacije mogu se nalaziti na raznim etapama ćelijskog ciklusa, što značajno utiče na uspešnost procedure. Naša glavna ideja je sinhronizacija ćelijskih ciklusa u početnom materijalu dodavanjem posebne materije, rapamicina. Takođe, optimizovali smo brojne druge aspekte u ovoj tehnologiji“, objasnila je mlađi naučni saradnik laboratorije za molekularnu neurodegeneraciju na Institutu za biomedicinske sisteme i biotehnologije univerziteta u Sankt Peterburgu Nina Kraskovska.
Prema autorovim rečima, metod koji su predložili omogućava dobijanje velikih populacija neurona sa jednakim proteinskim sastavom. To će znatno smanjiti grešku pri građenju personalizovanih modela i olakšati interpretaciju istraživanja neureodegenerativnih bolesti.
Istraživači naglašavaju da su već razradili primenu nove metode za proučavanje Hantingtonove bolesti, a sada stvaraju ćelijske modele za lečenje Alchajmerove bolesti.
„Naš pristup je uspešno testiran na zdravim ćelijama. Nastavljamo istraživanja uz korišćenje fibroblasta stvarnih pacijenata radi procene efikasnosti lekova, koji su već prošli testiranja na životinjskim modelima“, zaključila je Kraskovska.
