00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri
 - Sputnik Srbija, 1920
NAUKA I TEHNOLOGIJA

Naučnici veruju da su na korak do otkrića pete sile prirode

CC0 / pixabay / Mesta na kojim gravitacija ne postoji
Mesta na kojim gravitacija ne postoji - Sputnik Srbija, 1920, 13.08.2023
Pratite nas
Svetski naučnici približavaju se potencijalnoj identifikaciji nove sile nakon iznenadnog „titranja“ subatomske čestice.
Prema do sada poznatim činjenicama, u prirodi postoje četiri fundamentalne sile od kojih su tri elektromagnetna sila, te jake i slabe nuklearne sile - objašnjene standardnim modelom fizike čestica.
Međutim, do sada fizička saznanja i činjenice ne objašnjavaju četvrtu poznatu fundamentalnu silu, gravitaciju ili tamnu materiju - čudnu i misterioznu supstancu za koju se smatra da čini oko 27 posto svemira.
Sada su istraživači naveli da bi mogla da postoji još jedna, peta, fundamentalna sila prirode.

„Govorimo o petoj sili jer ne možemo nužno objasniti ponašanje, u ovim eksperimentima, sa četiri za koje znamo“, reči su Muteša Patela sa Imperial koledža u Londonu.

Podaci dolaze iz eksperimenata u Fermilabovom američkom akceleratoru čestica, koji je istraživao kako se subatomske čestice zvane mioni - slične elektronima, ali oko 200 puta teže - kreću u magnetnom polju.
Patel kaže da se mioni ponašaju pomalo kao „dečiji vrtljivi vrh“, rotirajući oko ose magnetnog polja. Međutim, kako se mioni kreću, oni se kolebaju. Učestalost tog kolebanja može se predvideti standardnim modelom.
Takođe, eksperimenti u Fermilabu nisu jedini koji sugerišu na mogućnost postojanja pete sile: rad na LHC-u je takođe doveo do zapanjujućih nalaza, iako s drugačijim tipom eksperimenta koji gleda na brzinu kojom se mioni i elektroni stvaraju kako se određene čestice raspadaju, piše „Gardijan“.
Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala