Kurti promovisao Veliku Albaniju, a sebe za vođu svih Albanaca na planeti
Pratite nas
S obzirom na to kako se ponašao, šta je govorio i kako je predstavljen prilikom posete Tetovu, čini se da bi Aljbin Kurti bio najzadovoljniji kada bi bio proglašen za vođu svih Albanaca u Univerzumu. To je samo još jedan dokaz da je pokušaj otimanja KiM od Srbije samo jedna kockica u zidu „Velike Albanije“.
Ovako nastup Aljbina Kurtija u Tetovu, gde ga je gradonačelnik tog makedonskog grada Bilal Kasami predstavio kao „specijalnog premijera Tetova“ i „premijera svih Albanaca“ komentariše profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, istoričar dr Miloš Ković.
Na Kurtijev nastup regaovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekavši da se radi o skandalu nad skandalima i da je u Tetovu promovisana ideja Velike Albanije.
Ako do sad nismo bili, sada smo sa Kurtijem načisto – i to je dobro za Srbe
Ako nema planetarne, Kurti sasvim sigurno ima balkanske ambicije, dodaje Ković, a njegov nastup u Tetovu pokazuje da se radi o uvodu u suštinsku i dubinsku destabilizaciju Jugoistočne Evrope.
„To znači da nije reč samo o konfliktu Srbije sa albanskim političkim elitama, nego je reč o ugrožavanju bezbednosti i postojanja Severne Makedonije, potom Crne Gore, a onda i Grčke. Svako ko vidi mapu „Velike Albanije“, a videli smo da se zastava „Velike Albanije“ našla iza Kurtijevih leđa u Tetovu, videće i kakve su Kurtijeve ambicije – da Aljbin Kurti i njegovo Samoopredeljenje ne kriju da im je cilj stvaranje „Velike Albanije““, kaže naš sagovornik.
Stvaranje „Velike Albanije“ cilj je albanskih političkih vođa i u Prištini, i u Tirani, i u Skoplju, ali u tom pokretu postoje umerenije i radikalnije struje. U tom smislu, radikalizam Aljbina Kurtija je dobar po interese Srbije i srpskog naroda, dodaje Ković.
Jer sada je jasno, crno na belo, šta su Kurtijevi politički ciljevi. Taj njegov radikalizam smeta, ne samo albanskom premijeru Ediju Rami, već i pojedinim albanskim vođama u Skoplju. Ipak, smatra Ković, Beograd ne bi trebalo da se uzda u međualbanske podele.
„Najvažnije je da mi, ovde, ali i naši susedi u Podgorici, Skoplju i Atini, budu načisto sa tim šta se sprema. I zato su ovakve poruke za nas, ma kako loše izgledale, vrlo dobre jer oduzimaju poslednje iluzije onima koji i dalje veruju da bi predaja KiM ili podela KiM mogla da vodi bilo kakvom miru“, objašnjava on.
Prema njegovim rečima, predaja KiM ili nekog njegovog dela, bio bi samo prvi ustupak i prvi korak u nastojanju da se destabilizuje Balkansko poluostrvo.
Ma koliko se ne slagali, Albanci su uvek jedinstveni prema Srbima
Govoreći o sličnostima i razlikama unutar velikoalbanskog nacionalnog pokreta, Ković napominje da među različitim akterima velikoalbanske politike postoje razlike, ali da je njihovo jedinstvo, kako kaže, suštinsko i dubinsko.
„U odnosu prema spoljnom svetu i u odnosu prema onima koje albanski šovinisti percipiraju kao neprijatelje, na primer prema Srbima, oni nastupaju jedinstveno“, konstatuje Ković.
Svaka unutrašnja podela među šovinistima u Prištini, Tirani ili Skoplju je dobra, međutim, ona se briše kada se nađu licem u lice sa onima koje smatraju neprijateljima, dodaje on.
Kurti računa na pomoć Zapada
Ambicije Aljbina Kurtija su svealbanske, a ono što je ključno je da računa na podršku međunarodne zajednice.
„Mi vidimo radikalan albanski šovinizam na delu, iza koga stoji kolektivni Zapad. Zamislite šta bi desilo kada bi predsednik Republike Srbije slikao ispred mape Velike Srbije. Ili predsednik Republike Srpske. Dakle, imamo otvorenu i jasnu podršku političkog Zapada radikalnom albanskom šovinizmu, koji ne podrazumeva samo iscrtavanje novih granica, nego i etničko čišćenje ili, da budem precizniji, genocid nad onima moji ne pripadaju albanskom narodu. U tom smislu, Kurti računa na spoljnu podršku“, decidan je Ković.
To da ima podršku vidi se po tome, što sve osude Kurtijevih poteza ostaju na verbalnom planu. U suštini, podrška velikoalbanskom šovinizmu ne prestaje, takođe ne prestaju ni pritisci na srpski narod.
Osude su, prema Kovićevom mišljenju sračunate na to da su pojedini Kurtijevi potezi ili izjave preuranjeni. Takođe, njegovim zapadnim saveznicima i mentorima može da zasmeta njegova previše radikalna retorika.
„Ali suštinski, od agresije na srpski narod 1999, a i pre toga, podrška albanskom šovinizmu, crtanju novih granica na Balkanu, destabilizaciji koja bi svakako vodila u nove ratne sukobe, ne prestaje“, navodi Ković.
Tako ispada da su Aljbin Kurti i njegova politika tempirana bomba koja danas destabilizuje Srbiju i Severnu Makedoniju, a sutra će to isto raditi sa Crnom Gorom i Grčkom.
Zato je Kurtijev nastup u Tetovu, kako Ković kaže, važna poruka za državnike u Atini, Skoplju, Beogradu i Podgorici da razmisle o tome šta im je činiti da politika Aljbina Kurtija i albanskih šovinista mora da vodi zbližavanju Crne Gore, Grčke, Severne Makedonije i Srbije u budućnosti i planiranju otpora destabilizaciji Balkana, misli on.
Kurtijev nastup u Skoplju je za Kovića povampirenje fašističkih duhova iz II svetskog rata, jer radi se o teritorijama koje su bile deo profašističke Velike Albanije ili pod okupacijom profašističke Bugarske, zato nije slučajno što je Kurti pozvao na zbližavanje Skoplja sa tzv. Kosovom, Bugarskom i Albanijom.
„Upravo je reč o revizionističkom odnosu prema prošlosti i povampirenju duhova iz 1941. i zato nije ni slučajno što je Ulica Druge makedonske udarne brigade preimenovana u Ulicu Adema Demaćija“, zaključuje Ković.
Preimenovanje Ulice Druge makedonske udarne brigade u Ulicu Adema Demaćija u skopskoj opštini Čair bio je i povod za Kurtijevu posetu. Demaći važi za političkog oca, ne samo Kurtija, već i njegovog Samoopredeljenja.
Tokom posete, Kurti je izneo niz političkih poruka, kao što je ta da Severna Makedonija treba da se zbliži sa Bugarskom, Albanijom i njegovim režimom u Prištini, a da bude što dalje od Srbije.
Sa druge strane, Kurtijeva poseta kao da je izazvala strah kod vladajuće političke elite makedonskih Albanaca, s obzirom na gibanja na albanskoj političkoj sceni u Severnoj Makedoniji. Lideri opozicionih partija etničkih Albanaca u Severnoj Makedoniji – pokret Besa, Alternativa, kao i frakcije odvojene od vladajuće Demokratske unije za integraciju (DUI) intenziviraju saradnju, a Kurti se sastao isključivo sa liderima ovih grupa, predsednikom opštine Čair Visarom Ganiuom, koji se odvojio od DUI i gradonačelnikom Tetova Bilalom Kasamijem, koji je lider Bese.
Na Kurtijevu posetu reagovao je makedonski šef diplomatije i jedan od lidera DUI, Bujar Osmani, koji je Kurtijevu posetu okarakterisao kao privatnu i u kontekstu međupartijske komunikacije.
