https://lat.sputnikportal.rs/20230812/puc-u-nigeru-kako-su-amerika-i-francuska-izgubile-svog-najvaznijeg-partnera-u-africi-video-1160897863.html
Puč u Nigeru: Kako su Amerika i Francuska izgubile svog najvažnijeg partnera u Africi /video/
Puč u Nigeru: Kako su Amerika i Francuska izgubile svog najvažnijeg partnera u Africi /video/
Sputnik Srbija
Dok je bila jedna od retkih iz Afrike da nije bila na drugom Samitu Rusija-Afrika u Sankt Peterburgu, vlada u Nigeru oborena je u vojnom udaru pod komandom... 12.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-12T18:58+0200
2023-08-12T18:58+0200
2023-09-06T16:13+0200
svet
svet
svet – politika
politika
niger
nikola vrzić
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
komentari i analitika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/08/1159621859_0:0:2985:1679_1920x0_80_0_0_ab81a3c2d6b5eefe1d7c7e326bac6868.jpg
Njihov ultimatum – da se na vlast vrati svrgnuti predsednik Muhamed Bazum – istekao je u nedelju u ponoć. A u ponedeljak je desant na Niger izvršila Viktorija Nuland, zamenica američkog državnog sekretara koja je ozloglašena čak i u samom Stejt departmentu.Ironija je, naravno, očigledna: glavna promoterka puča u Ukrajini sad pokušava da osujeti puč u Nigeru; naime, nije dopuštena organizacija puča ako puč nije organizovao Vašington.(Geo)strateški značajAli već i ovaj groteskni detalj u vidu Nulandove uverljivo pokazuje koliki (geo)strateški značaj najednom ima ova siromašna zemlja u srcu Zapadne Afrike: vojni udari u Nigeru su izvršeni i 1996, 1999, 2010. i 2021. godine, pa nikada do sada jedan ovako značajan predstavnik režima u Vašingtonu nije našao za shodno da odlazi tamo, i to usred haosa izazvanog vojnim udarom.Štaviše, kada je reč o posetama Nigeru koje svedoče o njegovom značaju, putovao je tamo početkom jula i šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj – Niger je nazvao ”čvrstim i pouzdanim partnerom, kako politički tako i u smislu bezbednosti” – a u poseti svojim nekadašnjim kolonijalnim gospodarima u Francuskoj je istovremeno boravio ministar spoljnih poslova Nigera Hasumi Masadu. Njegova domaćica, šefica francuske diplomatije Katrin Kolona, poput Borelja je, vrlo samouvereno, pohvalila partnerstvo s vlastima u Nigeru.Obaveštajni fijaskoFijasko, kako politički tako i obaveštajni, više je nego očigledan. Te stoga i ne mogu da čude vesti da je predsednik Francuske Emanuel Makron optužio Generalni direktorat za spoljnu bezbednost (DGSE), svoju spoljnu obaveštajnu službu, ekvivalent američke CIA, da je nesposobna jer nije videla da se ”bilo šta sprema” u Nigeru. Dok je zauzvrat u ”Figaro” iz te službe puštena informacija da je nekoliko sati pre puča Makron upozoren šta se sprema, ali je odbio da postupi u skladu s tim upozorenjem. Što bi značilo da je nesposoban, zapravo, Makron.Ali ne samo on. Žestoko su osramoćeni i CIA i ostale američke obaveštajno-bezbednosne strukture, jer, nisu u Nigeru prisutni samo francuski vojnici – njih više od hiljadu koji bi morali da napuste zemlju nakon što su nove vlasti poništile pet sporazuma o vojnoj saradnji – već su tamo i američke snage u četiri vojne baze, među kojima i Vazduhoplovna baza 201, centar za upravljanje dronovima u koji je uloženo vrtoglavih 110 miliona dolara, i povrh toga još 20 do 30 miliona godišnje za njeno održavanje. A i mimo toga je Niger glavni korisnik američke vojne pomoći u regionu Sahela, oko pola milijarde dolara u poslednjih 10 godina, i eto još jedne ironije ovog geopolitičkog momenta.Zapadne vojne snage su, inače, u Nigeru i okolini, tamo gde još nisu proterane, prisutne pod izgovorom borbe protiv terorizma. S tim u vezi, istraživački portal ”Intersept” ukazuje na krajnje neugodan podatak: kada je Amerika počela da pruža antiterorističku pomoć Nigeru, u periodu nakon napada na Njujork 11. septembra 2001, u čitavoj Africi zabeleženo je tek 9 terorističkih napada 2002. i 2003. zajedno. Prošle godine, samo u Nigeru, Burkini Faso i Maliju: 2.737 napada. Uporedo je, naravno, porastao i broj angažovanih američkih vojnika i njihovih baza; ili su totalno nesposobni, ili se protiv terorizma bore tako što ga podstiču, kako bi imali izgovor za okupaciju ovog dela Afrike…Zastave RusijeMotiva za to im, uostalom, ne manjka – od uranijuma iz Nigera koji zadovoljava oko četvrtine evropskih potreba do planiranog Transsaharskog gasovoda iz Nigerije koji, preko Nigera i Alžira, treba da dođe do evropskih potrošača ne bi li nadomestio sav onaj gas koji im više ne dolazi iz Rusije.Čitav svet primetio je zastave Rusije u rukama naroda koji je pozdravio uklanjanje predsednika s podrškom SAD i EU. I to govori o kvalitetu te pomoći koju pružaju.Evropska unija je sad, piše madridski dnevnik ”Pais” pozivajući se svoje diplomatske izvore, ”ekstremno zabrinuta zbog puča u Nigeru koga smatraju poslednjim partnerom Zapada u regionu Sahela… Raste strah da će se Niger pridružiti zemljama iz regiona kojima upravljaju vojne hunte, poput Malija i Burkine Faso, uz direktnu ili indirektnu podršku Kremlja.”Uzgred budi rečeno: nasuprot pomenutim državama iz ”pojasa vojnih udara” u Zapadnoj Africi, sasvim direktnu podršku Zapada već decenijama ima predsednik Nigerije Bola Tinubu, koji je svoje ogromno bogatstvo, kako pokazuju sudska dokumenta koja objavljuje portal ”Grejzon”, počeo da stiče pranjem novca od trgovine heroinom u Americi. Time je, izgleda, i stekao ugled kakvim je zaslužio potonju američku podršku…Elem, piše dalje ”Pais” uz napomenu da nema dokaza o ruskoj umešanosti, ”Brisel strahuje da će se Rusija okoristiti vojnim udarom kako bi raširila svoje pipke u regionu i povećala uticaj u Sahelu”.Na istovetnu opasnost je, u pismu ”Vašington postu”, valjda da bi dodatno isprovocirao američku reakciju, upozorio i dosadašnji predsednik: ”Čitav centralni deo Sahela mogao bi da potpadne pod ruski uticaj.”Pa je zato Viktorija Nuland brže-bolje i doletela u Niger. Tamo je, kako je rekla, imala ”izuzetno iskren i povremeno prilično težak razgovor”. Sa svrgnutim Bazumom nije se sastala, nije joj dozvoljeno.Kako će Amerika i njeni saveznici reagovati na puč u Nigeru? Preti li Africi rat širih razmera? I zašto se ”crni kontinent” sve više nalazi u centru pažnje širom sveta?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili diplomata Zoran Milivojević i naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Danilo Babić.
niger
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, politika, niger, nikola vrzić, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, komentari i analitika
svet, svet – politika, politika, niger, nikola vrzić, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, komentari i analitika
Puč u Nigeru: Kako su Amerika i Francuska izgubile svog najvažnijeg partnera u Africi /video/
18:58 12.08.2023 (Osveženo: 16:13 06.09.2023) Dok je bila jedna od retkih iz Afrike da nije bila na drugom Samitu Rusija-Afrika u Sankt Peterburgu, vlada u Nigeru oborena je u vojnom udaru pod komandom generala Abdurahmana Tijanija. Nova vlast hoće da prekine bezbednosne aranžmane s Francuskom i SAD, a članice regionalnog ekonomskog saveza Ekovas pučistima su pripretile vojnom intervencijom.
Njihov ultimatum – da se na vlast vrati svrgnuti predsednik Muhamed Bazum – istekao je u nedelju u ponoć. A u ponedeljak je desant na Niger izvršila Viktorija Nuland, zamenica američkog državnog sekretara koja je ozloglašena čak i u samom Stejt departmentu.
Ironija je, naravno, očigledna: glavna promoterka puča u Ukrajini sad pokušava da osujeti puč u Nigeru; naime, nije dopuštena organizacija puča ako puč nije organizovao Vašington.
Ali već i ovaj groteskni detalj u vidu Nulandove uverljivo pokazuje koliki (geo)strateški značaj najednom ima ova siromašna zemlja u srcu Zapadne Afrike: vojni udari u Nigeru su izvršeni i 1996, 1999, 2010. i 2021. godine, pa nikada do sada jedan ovako značajan predstavnik režima u Vašingtonu nije našao za shodno da odlazi tamo, i to usred haosa izazvanog vojnim udarom.
Štaviše, kada je reč o posetama Nigeru koje svedoče o njegovom značaju, putovao je tamo početkom jula i šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj – Niger je nazvao ”čvrstim i pouzdanim partnerom, kako politički tako i u smislu bezbednosti” – a u poseti svojim nekadašnjim kolonijalnim gospodarima u Francuskoj je istovremeno boravio ministar spoljnih poslova Nigera Hasumi Masadu. Njegova domaćica, šefica francuske diplomatije Katrin Kolona, poput Borelja je, vrlo samouvereno, pohvalila partnerstvo s vlastima u Nigeru.
Fijasko, kako politički tako i obaveštajni, više je nego očigledan. Te stoga i ne mogu da čude vesti da je predsednik Francuske Emanuel Makron optužio Generalni direktorat za spoljnu bezbednost (DGSE), svoju spoljnu obaveštajnu službu, ekvivalent američke CIA, da je nesposobna jer nije videla da se ”bilo šta sprema” u Nigeru. Dok je zauzvrat u ”Figaro” iz te službe puštena informacija da je nekoliko sati pre puča Makron upozoren šta se sprema, ali je odbio da postupi u skladu s tim upozorenjem. Što bi značilo da je nesposoban, zapravo, Makron.
Ali ne samo on. Žestoko su osramoćeni i CIA i ostale američke obaveštajno-bezbednosne strukture, jer, nisu u Nigeru prisutni samo francuski vojnici – njih više od hiljadu koji bi morali da napuste zemlju nakon što su nove vlasti poništile pet sporazuma o vojnoj saradnji – već su tamo i američke snage u četiri vojne baze, među kojima i Vazduhoplovna baza 201, centar za upravljanje dronovima u koji je uloženo vrtoglavih 110 miliona dolara, i povrh toga još 20 do 30 miliona godišnje za njeno održavanje. A i mimo toga je Niger glavni korisnik američke vojne pomoći u regionu Sahela, oko pola milijarde dolara u poslednjih 10 godina, i eto još jedne ironije ovog geopolitičkog momenta.
Zapadne vojne snage su, inače, u Nigeru i okolini, tamo gde još nisu proterane, prisutne pod izgovorom borbe protiv terorizma. S tim u vezi, istraživački portal ”Intersept” ukazuje na krajnje neugodan podatak: kada je Amerika počela da pruža antiterorističku pomoć Nigeru, u periodu nakon napada na Njujork 11. septembra 2001, u čitavoj Africi zabeleženo je tek 9 terorističkih napada 2002. i 2003. zajedno. Prošle godine, samo u Nigeru, Burkini Faso i Maliju: 2.737 napada. Uporedo je, naravno, porastao i broj angažovanih američkih vojnika i njihovih baza; ili su totalno nesposobni, ili se protiv terorizma bore tako što ga podstiču, kako bi imali izgovor za okupaciju ovog dela Afrike…
Motiva za to im, uostalom, ne manjka – od uranijuma iz Nigera koji zadovoljava oko četvrtine evropskih potreba do planiranog Transsaharskog gasovoda iz Nigerije koji, preko Nigera i Alžira, treba da dođe do evropskih potrošača ne bi li nadomestio sav onaj gas koji im više ne dolazi iz Rusije.
Čitav svet primetio je zastave Rusije u rukama naroda koji je pozdravio uklanjanje predsednika s podrškom SAD i EU. I to govori o kvalitetu te pomoći koju pružaju.
Evropska unija je sad, piše madridski dnevnik ”Pais” pozivajući se svoje diplomatske izvore, ”ekstremno zabrinuta zbog puča u Nigeru koga smatraju poslednjim partnerom Zapada u regionu Sahela… Raste strah da će se Niger pridružiti zemljama iz regiona kojima upravljaju vojne hunte, poput Malija i Burkine Faso, uz direktnu ili indirektnu podršku Kremlja.”
Uzgred budi rečeno: nasuprot pomenutim državama iz ”pojasa vojnih udara” u Zapadnoj Africi, sasvim direktnu podršku Zapada već decenijama ima predsednik Nigerije Bola Tinubu, koji je svoje ogromno bogatstvo, kako pokazuju sudska dokumenta koja objavljuje portal ”Grejzon”, počeo da stiče pranjem novca od trgovine heroinom u Americi. Time je, izgleda, i stekao ugled kakvim je zaslužio potonju američku podršku…
Elem, piše dalje ”Pais” uz napomenu da nema dokaza o ruskoj umešanosti, ”Brisel strahuje da će se Rusija okoristiti vojnim udarom kako bi raširila svoje pipke u regionu i povećala uticaj u Sahelu”.
Na istovetnu opasnost je, u pismu ”Vašington postu”, valjda da bi dodatno isprovocirao američku reakciju, upozorio i dosadašnji predsednik: ”Čitav centralni deo Sahela mogao bi da potpadne pod ruski uticaj.”
Pa je zato Viktorija Nuland brže-bolje i doletela u Niger. Tamo je, kako je rekla, imala ”izuzetno iskren i povremeno prilično težak razgovor”. Sa svrgnutim Bazumom nije se sastala, nije joj dozvoljeno.
Kako će Amerika i njeni saveznici reagovati na puč u Nigeru? Preti li Africi rat širih razmera? I zašto se ”crni kontinent” sve više nalazi u centru pažnje širom sveta?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili diplomata Zoran Milivojević i naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Danilo Babić.
