Propao sporazum o priznanju krivice Hantera Bajdena: Otežana zaštita „prvog oca i sina“ Amerike
Pratite nas
Bez obzira što je propao sporazum o priznanju krivice Hantera Bajdena kojim bi prvi sin Amerike izbegao višegodišnju robiju, duboka država će učiniti sve da zaštiti i njega i njegovog oca, mada pod znatno otežanim okolnostima, smatra Srđa Trifković.
Specijalni savetnik Ministarstva pravde SAD imenovan je da nadgleda federalnu istragu protiv sina američkog predsednika Džozefa Bajdena Hantera, povećavajući ulog u krivičnom predmetu koji preti da zakomplikuje kampanju za reizbor predsednika.
Propao sporazum o priznanju krivice Hantera Bajdena
Državni tužilac Merik Garland imenovao je za specijalnog savetnika Dejvida Vajsa, američkog tužioca okruga Delaver kog je postavio još Donald Tramp i koji je do sada vodio krivičnu istragu protiv Hantera Bajdena, dajući mu veću nezavisnost da se bavi politički osetljivim slučajem.
Imenovanje dolazi posle dogovora o priznanju krivice koji je Hanter Bajden prvobitno postigao sa saveznim tužiocima prošlog meseca u Delaveru kako bi izbegao zatvorsku kaznu zbog optužbi za utaju poreza i posedovanje oružja. Federalni tužioci naveli su u sudskom podnesku da su dalji pregovori između vlade i Hantera Bajdena „u ćorsokaku“, navodi „Fajnenšel tajms“.
Otežana zaštita prvog sina Amerike
Predmet o Hanteru Bajdenu bio je u rukama glavnog pravobranioca koji je politički imenovan i sve ukazuje da je iz Ministarstva pravde vršen pritisak da sa njim sklopi zakulisni sporazum kojim bi mu bila oproštena i utaja poreza, i laganje pod zakletvom, i nelegalno posredovanje oružja, kaže za Sputnjik dr Srđa Trifković, spoljnopolitički urednik američkog časopisa „Hronikls“.
Sve to bi kumulativno moglo da vodi ka višegodišnjoj robiji ali je sudija kome je taj sporazum između tužioca i odbrane podnesen samo na verifikaciju, počeo da ispituje pozadinu celog slučaja. A onda je to izbilo u javnost i postalo je savršeno jasno da je iz političkih razloga državni aparat SAD pokušao da zaštiti predsednikovog sina od kriminalne odgovornosti za koju bi bilo koji obični građanin skupo platio – i robijom i materijalnim obeštećenjem.
U sadašnjoj situaciji kad se status tužioca unapredi u specijalnog istražitelja, bitno je da li on ima političku motivaciju da svoju istragu usmeri ovim ili onim pravcem. Međutim, Trifković misli da tužilac, a sada novoimenovani istražitelj, naginje demokratama i da će na neki način biti pokušan, doduše pod znatno otežanim okolnostima, put ka nekom sporazumu koji bi u svakom slučaju zaštitio predsednika u godini izbora.
„Sve je očiglednije da su demokrate počele da nastupaju vrlo defanzivno ističući da sam predsednik nije primio ni dolara od bilo koga, bilo od firme 'Burizma' ili od drugih istočnoevropskih partnera njegovog sina. Međutim, isto tako je činjenica da je Hanter Bajden najmanje u 20 navrata, prema svedočenju njegovog poslovnog partnera, uključivao svom ocu telefonski poziv na spikerfon da bi ga svi čuli, što je očigledno bio oblik prodaje brenda, odnosno prodaje sopstvenog imena kao osobe od uticaja, što je uostalom jedino objašnjenje za milione dolara koje je primio od ukrajinske energetske firme 'Burizma' i iz drugih izvora.“
Trampov tužilac nije njegov saveznik
Bez obzira što je tužioca postavio Tramp, pul potencijalnih imenovanja u SAD, kvalifikovanih kandidata za pozicije sudija i državnih tužilaca je ograničen, objašnjava Trifković i dodaje da činjenica da je nekog državnog službenika imenovao Tramp ne znači nužno da mu je on i politički saveznik.
Kao što smo videli tokom Trampovog četvorogodišnjeg mandata, on je u sopstvenom kabinetu i u najužem krugu imao političke neprijatelje kao što su bili savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton i potpredsednik Majk Pens koji se izjasnio protiv njegove kandidature.
Optužnice protiv Trampa očigledno političke
Na pitanje koja je optužnica pravno utemeljenija, protiv Donalda Trampa ili protiv Hantera Bajdena, Trifković odgovara da je ironično što se najteža optužba protiv Trampa, a to je da je bio svestan da su izbori izgubljeni a da je svejedno podstrekivao nemire, zasniva na njegovom mentalnom procesu.
Sa pravnog stanovišta to je ne samo slaba nego i neodrživa optužnica iz koje proizilaze i ostale povezane sa njom, a izrazito su političke prirode, smatra Trifković.
„Neujednačenost pristupa i vrednovanja potencijalnih postupaka očigledna je karakteristika ova dva slučaja, gde je u slučaju Hantera Bajdena bio pokušaj da se sve minimalizuje, zataška i završi nekakvim sporazumom tužioca i odbrane kakav nikad ne bi bio na raspolaganju običnom građaninu. Dok se za Trampa na silu izvlače elementi optužnica, kao što je očigledno u slučaju izbora bilo sasvim legitimno dovesti u pitanje njihovu regularnost. Ali to je onda proglašeno za evidentnu laž da bi Tramp podstakao svoje pristalice na nemire, premda je bio upoznat da su izbori izgubljeni na regularan način.“
Karte podeljene u Bajdenovu korist
Na pitanje da li bi ovi slučajevi mogli dovesti do toga da oba kandidata ostanu bez kandidature, Trifković odgovara da je to daleko veća opasnost koja preti Trampu jer su „karte podeljene u Bajdenovu korist“.
U tom kontekstu celo zamešateljstvo oko različitih sudskih tužbi protiv Trampa svodi se na pokušaj da se spreči njegova kandidatura, jer se smatra da bi drugi kandidat republikanaca Ron Desantis bio daleko lakši protivnik s kojim bi se demokrate nosile.
Bez obzira na proces protiv njegovog sina Hantera, Džozef Bajden će ostati „netaknut do izbora“, jer će se združena, ne tako duboka država, odnosno Demokratska stranka, medijska mašina i društvene platforme udružiti da tako bude, prognozira Trifković.
Kompletna američka medijska i informativna scena je u istom taboru sa onim elementima državne administracije i sudskog aparata koji su upravo namereni da zaštite predsednika čak i ako se klupko sa Hanterovim vezama sa „Burizmom“ i drugim elementima bude odmotavalo.
Bajdenova slaba tačka
I dalje, međutim, postoji jedna slaba tačka u tome, a to je poznati pritisak koji je Bajden kao potpredsednik u vreme drugog mandata Baraka Obame vršio na ukrajinske vlasti da smene tadašnjeg državnog tužioca koji je pokrenuo istragu o „Burizmu“, ističe Trifković.
„To jeste jedan element koji bi u nekom normalnom svetu, normalnoj zemlji što Amerika nije, značio i te kako značajnu istragu o konfliktu interesa. Jer nema sumnje da takav pritisak da se smeni neki državni funkcioner u nekoj dalekoj zemlji u ovom slučaju nije mogao da bude motivisan čisto političkim interesima SAD već da je bio u vezi sa činjenicom da je rukovodstvo 'Burizme' zatražilo od Hantera Bajdena da preko svog oca interveniše da se taj nezgodni čovek ukloni sa položaja“, zaključio je Trifković.
