https://lat.sputnikportal.rs/20230812/kijev-u-problemu-amerikanci-nece-da-za-predsednicke-izbore-gledaju-rat-na-ekranima-video-1159794459.html
Kijev u problemu: Amerikanci neće da za predsedničke izbore gledaju rat na ekranima /video/
Kijev u problemu: Amerikanci neće da za predsedničke izbore gledaju rat na ekranima /video/
Sputnik Srbija
Podrška Zapada Kijevu nije ni bezrezervna ni beskonačna, a trajaće samo dotle dok ne postane preskupa sa unutarpolitičkog stanovišta. 12.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-12T22:32+0200
2023-08-12T22:32+0200
2024-04-29T16:01+0200
rusija
rusija – politika
sad
od četvrtka do četvrtka
analize i mišljenja
ukrajina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/07/1e/1159311651_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_579119e43a89c70c004604796a46e4dd.jpg
Gotovo je izvesno, kaže politički konsultant Vladimir Dobrosavljević, da SAD kao vodeća sila u tom bloku neće želeti da dočekaju predsedničke izbore sledeće godine sa slikama rata na televizijskim ekranima, jer je tradicija američkih političara da im spoljna politika ne bude dominantna tema izborne kampanje.Dobrosavljević ovako komentariše sve učestalije ocene u zapadnim medijima, uključujući Si-En-En kao vodeće glasilo zvaničnog Vašingtona, da Ukrajinci nisu ispunili očekivanja, ali i s druge strane rastuće nezadovoljstvo Kijeva prema Zapadu zbog, kako smatra, nedovoljne vojne pomoći.„Zvanični Kijev i ljudi vezani za njega ne sagledavaju objektivno situaciju iz razloga sopstvenih interesa. Činjenica je da bi Ukrajina teško izdržala i ovoliko da nije bilo zdušne pomoći zapadnih saveznika. S druge strane, ovo nije klasični rat, ovo je de fakto rat iscrpljivanja, a Rusija je daleko spreminija, ima daleko više kapaciteta od Ukrajine“, ocenjuje ekspert.Pomoć Ukrajini postaje sve skuplja za Zapad - unutarpolitičkiNe treba zaboraviti, ističe on, da pored Kijeva i Moskve postoji i treća zainteresovana strana, a to su zapadni saveznici, koji sve vreme pokušavaju da imaju jednu vrstu kontrolisanog regionalnog rata koji bi iscrpljivao ekonomski Moskvu, što se nije dogodilo - pokazalo se da sankcije i sam rat nisu naškodili Rusiji u meri u kojoj su oni želeli.On zato, imajući u vidu približavanje američkih predsedničkih izbora 2024, očekuje da u drugoj polovini ove godine počne, kako kaže, prvo opipavanje pulsa za koliko-toliko održivo primirje, a da će onda u nekom trenutku doći i do početka širih pregovora, ne smo između Moskve i Kijeva nego između Moskve i zapadnih saveznika.U prilog ovoj tezi Dobrosavljević navodi i ocenu poznatog američkog stručnjaka, Džona Miršajmera sa Čikaškog univerziteta, koji predviđa da će Rusija ostvariti pobedu, ne trijumfalističku, ali u svakom slučaju neće imati manje od onoga što sada kontroliše.Ukrajinaca ispod 30 milionaSamim tim, kako kaže, otpadaju maksimalistički ciljevi Kijeva i Zapada. Kao razloge navodi činjenicu da je u ključnom aspektu ovog rata, artiljeriji, odnos između Rusije i Ukrajine jedan prema deset.Takođe, važan je i demografski aspekt: Ukrajina je u poslednjim popisu imala 38 miliona stanovnika, a po podacima koje navodi Miršajmer, preko osam miliona Ukrajinaca je napustilo zemlju što znači da to sada ima ispod 30 miliona stanovnika.Resursi Ukrajine zato nisu takvi da ona može da izdrži dugi rat, a i američki profesor smatra da će Zapad podržavati Ukrajinu onoliko dugo koliko to njemu ne bude preskupo. Onog trenutka kad to postane previše skupo zbog unutarpolitičke dinamike, ekonomije tog trenutka će se tražiti neko rešenje i izlaz.Dobrosavljević skreće pažnju i na predstojeći samit BRIKS-a kao i na činjenicu da je još 23 zemalja zainteresovano za članstvo u tom bloku.„Pred našim očima se stvara nova arhitektura sveta i u toj arhitekturi svako traži svoje mesto, svi oni u novoj konstelaciji odnosa žele da pokažu da su u kapacitetu da utiču na stvari od globalnog značaja“, uveren je ekspert.
https://lat.sputnikportal.rs/20230714/mediji-amerika-zamalo-kaznila-zelenskog-zbog-kritikovanja-nato-a-1158534648.html
sad
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Tanja Trikić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
rusija – politika, sad, od četvrtka do četvrtka, analize i mišljenja, ukrajina
rusija – politika, sad, od četvrtka do četvrtka, analize i mišljenja, ukrajina
Kijev u problemu: Amerikanci neće da za predsedničke izbore gledaju rat na ekranima /video/
22:32 12.08.2023 (Osveženo: 16:01 29.04.2024) Podrška Zapada Kijevu nije ni bezrezervna ni beskonačna, a trajaće samo dotle dok ne postane preskupa sa unutarpolitičkog stanovišta.
Gotovo je izvesno, kaže politički konsultant Vladimir Dobrosavljević, da SAD kao vodeća sila u tom bloku neće želeti da dočekaju predsedničke izbore sledeće godine sa slikama rata na televizijskim ekranima, jer je tradicija američkih političara da im spoljna politika ne bude dominantna tema izborne kampanje.
Dobrosavljević ovako komentariše sve učestalije ocene u zapadnim medijima, uključujući Si-En-En kao vodeće glasilo zvaničnog Vašingtona, da Ukrajinci nisu ispunili očekivanja, ali i s druge strane rastuće nezadovoljstvo Kijeva prema Zapadu zbog, kako smatra, nedovoljne vojne pomoći.
„Zvanični Kijev i ljudi vezani za njega ne sagledavaju objektivno situaciju iz razloga sopstvenih interesa. Činjenica je da bi Ukrajina teško izdržala i ovoliko da nije bilo zdušne pomoći zapadnih saveznika. S druge strane, ovo nije klasični rat, ovo je de fakto rat iscrpljivanja, a Rusija je daleko spreminija, ima daleko više kapaciteta od Ukrajine“, ocenjuje ekspert.
Pomoć Ukrajini postaje sve skuplja za Zapad - unutarpolitički
Ne treba zaboraviti, ističe on, da pored
Kijeva i
Moskve postoji i treća zainteresovana strana, a to su zapadni saveznici, koji sve vreme pokušavaju da imaju jednu vrstu kontrolisanog regionalnog rata koji bi iscrpljivao ekonomski Moskvu, što se nije dogodilo - pokazalo se da
sankcije i sam rat nisu naškodili Rusiji u meri u kojoj su oni želeli.
„Za tu treću stranu u ovom ratu, zapadne saveznike, ovaj rat postaje sve skuplji“, ocenjuje Dobrosavljević.
On zato, imajući u vidu približavanje američkih predsedničkih izbora 2024, očekuje da u drugoj polovini ove godine počne, kako kaže, prvo opipavanje pulsa za koliko-toliko održivo primirje, a da će onda u nekom trenutku doći i do početka širih pregovora, ne smo između Moskve i Kijeva nego između Moskve i zapadnih saveznika.
U prilog ovoj tezi Dobrosavljević navodi i ocenu poznatog američkog stručnjaka, Džona Miršajmera sa Čikaškog univerziteta, koji predviđa da će Rusija ostvariti pobedu, ne trijumfalističku, ali u svakom slučaju neće imati manje od onoga što sada kontroliše.
Ukrajinaca ispod 30 miliona
Samim tim, kako kaže, otpadaju maksimalistički ciljevi Kijeva i Zapada. Kao razloge navodi činjenicu da je u ključnom aspektu ovog rata, artiljeriji, odnos između Rusije i Ukrajine jedan prema deset.
Takođe, važan je i demografski aspekt: Ukrajina je u poslednjim popisu imala 38 miliona stanovnika, a po podacima koje navodi Miršajmer, preko osam miliona Ukrajinaca je napustilo zemlju što znači da to sada ima ispod 30 miliona stanovnika.
Resursi Ukrajine zato nisu takvi da ona može da izdrži dugi rat, a i američki profesor smatra da će Zapad podržavati Ukrajinu onoliko dugo koliko to njemu ne bude preskupo. Onog trenutka kad to postane previše skupo zbog unutarpolitičke dinamike, ekonomije tog trenutka će se tražiti neko rešenje i izlaz.
Dobrosavljević skreće pažnju i na
predstojeći samit BRIKS-a kao i na činjenicu da je još 23 zemalja zainteresovano za članstvo u tom bloku.
„Pred našim očima se stvara nova arhitektura sveta i u toj arhitekturi svako traži svoje mesto, svi oni u novoj konstelaciji odnosa žele da pokažu da su u kapacitetu da utiču na stvari od globalnog značaja“, uveren je ekspert.
