https://lat.sputnikportal.rs/20230811/zasto-americki-i-zapadni-mediji-izbegavaju-da-osude-veze-ukrajine-sa-neonacizmom-1159761213.html
Zašto američki i zapadni mediji izbegavaju da osude veze Ukrajine sa neonacizmom
Zašto američki i zapadni mediji izbegavaju da osude veze Ukrajine sa neonacizmom
Sputnik Srbija
Nedavni članak u Njujork tajmsu, koji pominje upotrebu nacističkih simbola na uniformama ukrajinskih oružanih snaga, pokrenuo je pitanje zašto zapadni zvaničnici... 11.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-11T22:16+0200
2023-08-11T22:16+0200
2023-08-11T22:16+0200
rusija
rusija
ukrajina
analize i mišljenja
sputnjik objašnjava
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/19/59/195962_0:182:2894:1810_1920x0_80_0_0_98f543570beee5001cfd2438c854d6dd.jpg
„Ukrajinska vlada i saveznici iz NATO-a objavili su, a zatim diskretno izbrisali sa svojih društvenih medija tri naizgled bezazlene fotografije: jedna prikazuje vojnika kako stoji sa grupom drugih boraca, druga prikazuje vojnika kako se odmara u rovu, a treća prikazuje pripadnika hitne pomoći kako pozira ispred kamiona. Na svakoj fotografiji, uniforme Ukrajinaca pokazivale su ambleme sa simbolima koji su stekli slavu u nacističkoj Nemačkoj i od tada su postali deo simbolike grupa koje promovišu mržnju...“Tako počinje nedavni članak Njujork tajmsa o „komplikovanom odnosu” ukrajinske vojske sa neonacističkim grupama. Ova veza se može pratiti do samog vrha kijevskog režima i Moskva je već dugi niz godina osuđuje, a sam predsednik Vladimir Putin ističe da Ukrajina, kroz ruke neonacista, čini zločine nad ruskim stanovništvom na svojoj teritoriji.Vredi napomenuti, pre nego što je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini sa ciljem, između ostalog, njene denacifikacije, zapadni mediji su uveliko pratili ono što je Rojtersova kolumna objavljena u 2018. godini nazvala „problemom neonacista u Ukrajini“.Ideologija krajnje desnice„Kijev se suočava sa rastućim problemom (...): aktivisti krajnje desnice koji su spremni da zastraše, pa čak i da upotrebe nasilje da bi unapredili svoje ciljeve, često to čine uz prećutnu saglasnost agencija za sprovođenje zakona. Demonstracije 28. januara u Kijevu, na kojima se 600 članova takozvane ‘Narodne družine’, novoformirane ultranacionalističke grupe, zavetuju da će upotrebiti silu za uspostavljanje reda, ilustruju ovu pretnju“, upozorila je agencija u svom članku.Slično, Bi-Bi-Si je u članku o porastu neonacističkih osećanja u Ukrajini pitao: „Da li u Ukrajini postoji ideologija krajnje desnice? Da. Ukrajinski zvaničnici i strani saveznici poput SAD i evropskih zemalja često poriču važnu ulogu neonacističkih i ekstremno desnih pokreta u unutrašnjoj politici Ukrajine, ali takve grupe postoje“.U istoj istrazi, britanski mediji povezuju pripadnike bataljona Azov (terorističke organizacije zabranjene u Rusiji) — neonacističke jedinice koja je deo Nacionalne garde — sa bivšim ministrom unutrašnjih poslova Arsenom Avakovom, koji je imenovao Vadima Trojana za člana neonacističke organizacije, prvi zamenik načelnika Nacionalne policije.2018. godine, kada je američki Kongres odobrio paket pomoći od 620,7 miliona dolara za obuku ukrajinske vojske, koju je finansirao nakon puča protiv predsednika Viktora Janukoviča, u propise je uvedena odredba da se „obezbeđena sredstva ne mogu koristiti za nabavku oružja , obuku ili drugu pomoć bataljonu Azov.„Nadmoć belih ljudi i neonacizam su neprihvatljivi i za njih nije mesto u našem svetu“, rekao je tadašnji član Demokratske partije Kalifornije Ro Hana. „Veoma sam zadovoljan što nedavni zakon sprečava Sjedinjene Države da pružaju oružje i pomoć u obuci neonacističkom bataljonu Azov koji se bori u Ukrajini“. A kada je krajem 2018. regionalna zakonodavna skupština Lavova (Zapadna Ukrajina) proglasila 2019. „godinom Stjepana Bandere”, poklopivši je sa 110. godišnjicom rođenja nacističkog saradnika, izraelski ambasador u Ukrajini oštro je osudio ovu odluku, nazivajući je „veličanjem onih koji su direktno umešani u užasne antisemitske zločine“.„Ukrajina ne sme da zaboravi zločine počinjene nad ukrajinskim Jevrejima, i ni u kom slučaju ih ne slavi, odajući počast onima koji su ih počinili“, rekao je tada izraelski diplomata.Nezgodna istina2023. godine, uprkos pogoršanju situacije sa neonacizmom u Ukrajini, kada već šef kijevskog režima Vladimir Zelenski objavljuje fotografije vojnika koji podržavaju naciste na svojim društvenim mrežama, zapadne zemlje i njihovi novinari odlučili su da skrenu pogled ne pokrivajući ovaj odvratni aspekt delovanja vojno-političke elite države.„Ambivalentnost“ kijevskog režima u odnosu na njegove veze sa neonacističkim grupama, navodi Njujork tajms u svom materijalu, „dovela je diplomate, zapadne novinare i grupe za ljudska prava u nelagodnu situaciju. Čak i jevrejske organizacije i one koji se bore protiv manifestacija mržnje (...) ćute“.U članku se dalje napominje da zapadnjaci biraju da ćute kako ne bi priznali pravo Rusije, što zauzvrat naglašava licemerje Sjedinjenih Država i njihovih saveznika u izbegavanju osude ukrajinskog nacizma kako njihov proki rat ne bi izgubio međunarodnu podršku.Sandra Kaneti, profesor Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM), stručnjak za međunarodne odnose, kaže za Sputnjik da su SAD odlučile da bezuslovno podrže Ukrajinu, pa se stoga od njih ne mogu očekivati nikakve sumnje u kijevski režim, čak i nakon otkrića Njujork tajmsa.Bajdenova administracija ne može da opravda finansiranje i podršku nacističkim grupama, objašnjava Kaneti, jer su Sjedinjene Američke Države u svojoj slici sveta zemlja koja svima drugima donosi liberalnu demokratiju, zemlja koja se bori za slobodu i zato mora da uklapa činjenice pod svoju retoriku.Cenzura od strane SAD i njenih saveznikaKako bi nastavili da zataškavaju činjenice i iskrivljuju stvarnost, Bela kuća i njeni međunarodni partneri preduzimaju brojne antikonstitucione radnje da cenzurišu i izbrišu informacije koje su na bilo koji način u suprotnosti sa njihovom verzijom onoga što se dešava u Ukrajini, o čemu svedoče brojni nedavni događaji.Podsetimo se da je samo prošlog meseca, federalni okružni sudija u Luizijani zabranio zvaničnicima administracije Džoa Bajdena da komuniciraju sa digitalnim platformama, pronašavši, kako se navodi u njegovoj presudi, „snažne dokaze velikog obima” — kampanje za uklanjanje poruka koje su nezgodne za Bajdenovu administraciju, uključujući račune podrške ruskoj specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini. Pored toga, pravosudni komitet Predstavničkog doma saopštio je prošlog meseca da je američki Federalni istražni biro (FBI) pomogao ukrajinskoj službi bezbednosti (SBU) da cenzuriše proruske naloge na društvenim mrežama tokom prošle godine. U avgustu 2022, američki televizijski kanal CBS bio je primoran da ukloni sa interneta dokumentarni film „Naoružavanje Ukrajine” (Arming Ukraine), u kojem se tvrdilo da 70% oružja koje je američka vlada poslala u Kijev ne stiže na odredište i da može da završi na crnom tržištu.Sličan stav nedavno je izneo i nemački političar i novinar ARD Kristof Horstel, koji je rekao da je Bela kuća zabranila evropskim medijima da pišu o nacistima u Ukrajini. „Imali smo u 2014. velike članke o nacistima u Ukrajini, ali danas su nestali. Ovo je, naravno, skandalozan slučaj“, rekao je novinar u intervjuu za Jutjub kanal Flavio von Vitzleben. On takođe smatra da je to zbog „odgovarajućeg naloga” zvaničnika SAD. Prema njegovim rečima, takvi nalozi „nisu napisani na papiru“, već se daju isključivo telefonom ili lično.Uprkos očiglednoj cenzuri, Aribel Kontreras, međunarodna analitičarka i koordinatorka programa za proučavanje globalnog poslovanja na Iberoameričkom univerzitetu (Ibero) u Meksik, kaže za Sputnjik da je važno nastaviti da pozivaju vlade i medije da izveštavaju i osuđuju veze kijevskog režima sa neonacizmom.„Iako će uvek biti ljudi koji imaju ekstremističke i mizantropske stavove, kao što vidimo u SAD sa Kju Kluks Klanom koji još uvek postoji, neophodno je isticati te ideologije i osuđivati ih, jer su neprihvatljive i nemaju izgovora“, zaključuje ekspert.
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija, ukrajina, analize i mišljenja, sputnjik objašnjava
rusija, ukrajina, analize i mišljenja, sputnjik objašnjava
Zašto američki i zapadni mediji izbegavaju da osude veze Ukrajine sa neonacizmom
Nedavni članak u Njujork tajmsu, koji pominje upotrebu nacističkih simbola na uniformama ukrajinskih oružanih snaga, pokrenuo je pitanje zašto zapadni zvaničnici i mediji ne osuđuju veze kijevskog režima sa neonacističkim grupama. Sputnjik se obratio stručnjacima da analiziraju ovo pitanje.
„Ukrajinska vlada i saveznici iz NATO-a objavili su, a zatim diskretno izbrisali sa svojih društvenih medija tri naizgled bezazlene fotografije: jedna prikazuje vojnika kako stoji sa grupom drugih boraca, druga prikazuje vojnika kako se odmara u rovu, a treća prikazuje pripadnika hitne pomoći kako pozira ispred kamiona. Na svakoj fotografiji, uniforme Ukrajinaca pokazivale su ambleme sa simbolima koji su stekli slavu u nacističkoj Nemačkoj i od tada su postali deo simbolike grupa koje promovišu mržnju...“
Tako počinje nedavni članak Njujork tajmsa o „komplikovanom odnosu” ukrajinske vojske sa neonacističkim grupama. Ova veza se može pratiti do samog vrha kijevskog režima i Moskva je već dugi niz godina osuđuje, a sam predsednik Vladimir Putin ističe da Ukrajina, kroz ruke neonacista, čini zločine nad ruskim stanovništvom na svojoj teritoriji.
Vredi napomenuti, pre nego što je
Rusija pokrenula
specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini sa ciljem, između ostalog, njene denacifikacije, zapadni mediji su uveliko pratili ono što je Rojtersova kolumna objavljena u 2018. godini nazvala „problemom neonacista u Ukrajini“.
Ideologija krajnje desnice
„Kijev se suočava sa rastućim problemom (...): aktivisti krajnje desnice koji su spremni da zastraše, pa čak i da upotrebe nasilje da bi unapredili svoje ciljeve, često to čine uz prećutnu saglasnost agencija za sprovođenje zakona. Demonstracije 28. januara u Kijevu, na kojima se 600 članova takozvane ‘Narodne družine’, novoformirane ultranacionalističke grupe, zavetuju da će upotrebiti silu za uspostavljanje reda, ilustruju ovu pretnju“, upozorila je agencija u svom članku.
Slično, Bi-Bi-Si je u članku o porastu neonacističkih osećanja u Ukrajini pitao: „Da li u Ukrajini postoji ideologija krajnje desnice? Da. Ukrajinski zvaničnici i strani saveznici poput SAD i evropskih zemalja često poriču važnu ulogu neonacističkih i ekstremno desnih pokreta u unutrašnjoj politici Ukrajine, ali takve grupe postoje“.
U istoj istrazi, britanski mediji povezuju pripadnike bataljona Azov (terorističke organizacije zabranjene u Rusiji) — neonacističke jedinice koja je deo Nacionalne garde — sa bivšim ministrom unutrašnjih poslova Arsenom Avakovom, koji je imenovao Vadima Trojana za člana neonacističke organizacije, prvi zamenik načelnika Nacionalne policije.
2018. godine, kada je američki Kongres odobrio paket pomoći od 620,7 miliona dolara za obuku ukrajinske vojske, koju je finansirao nakon puča protiv predsednika Viktora Janukoviča, u propise je uvedena odredba da se „obezbeđena sredstva ne mogu koristiti za nabavku oružja , obuku ili drugu pomoć bataljonu Azov.
„Nadmoć belih ljudi i neonacizam su neprihvatljivi i za njih nije mesto u našem svetu“, rekao je tadašnji član Demokratske partije Kalifornije Ro Hana. „Veoma sam zadovoljan što nedavni zakon sprečava Sjedinjene Države da pružaju oružje i pomoć u obuci neonacističkom bataljonu Azov koji se bori u Ukrajini“. A kada je krajem 2018. regionalna zakonodavna skupština Lavova (Zapadna Ukrajina) proglasila 2019. „godinom Stjepana Bandere”, poklopivši je sa 110. godišnjicom rođenja nacističkog saradnika, izraelski ambasador u Ukrajini oštro je osudio ovu odluku, nazivajući je „veličanjem onih koji su direktno umešani u užasne antisemitske zločine“.
„Ukrajina ne sme da zaboravi zločine počinjene nad ukrajinskim Jevrejima, i ni u kom slučaju ih ne slavi, odajući počast onima koji su ih počinili“, rekao je tada izraelski diplomata.
2023. godine, uprkos pogoršanju situacije sa neonacizmom u Ukrajini, kada već šef kijevskog režima Vladimir Zelenski objavljuje fotografije vojnika koji podržavaju naciste na svojim društvenim mrežama, zapadne zemlje i njihovi novinari odlučili su da skrenu pogled ne pokrivajući ovaj odvratni aspekt delovanja vojno-političke elite države.
„Ambivalentnost“ kijevskog režima u odnosu na njegove veze sa neonacističkim grupama, navodi Njujork tajms u svom materijalu, „dovela je diplomate, zapadne novinare i grupe za ljudska prava u nelagodnu situaciju. Čak i jevrejske organizacije i one koji se bore protiv manifestacija mržnje (...) ćute“.
U članku se dalje napominje da zapadnjaci biraju da ćute kako ne bi priznali pravo Rusije, što zauzvrat naglašava licemerje Sjedinjenih Država i njihovih saveznika u izbegavanju osude ukrajinskog nacizma kako njihov proki rat ne bi izgubio međunarodnu podršku.
Sandra Kaneti, profesor Nacionalnog autonomnog univerziteta Meksika (UNAM), stručnjak za međunarodne odnose, kaže za Sputnjik da su SAD odlučile da bezuslovno podrže Ukrajinu, pa se stoga od njih ne mogu očekivati nikakve sumnje u kijevski režim, čak i nakon otkrića Njujork tajmsa.
„SAD ne mogu da objasne zašto podržavaju zemlju koja ima toliko velikih i dobro integrisanih ekstremističkih grupa; kako će ubediti svoje stanovništvo da treba da nastave da finansiraju i naoružavaju vladu koja veliča nacizam“, pita se stručnjak.
Bajdenova administracija ne može da opravda finansiranje i podršku nacističkim grupama, objašnjava Kaneti, jer su Sjedinjene Američke Države u svojoj slici sveta zemlja koja svima drugima donosi liberalnu demokratiju, zemlja koja se bori za slobodu i zato mora da uklapa činjenice pod svoju retoriku.
Cenzura od strane SAD i njenih saveznika
Kako bi nastavili da zataškavaju činjenice i iskrivljuju stvarnost, Bela kuća i njeni međunarodni partneri preduzimaju brojne antikonstitucione radnje da cenzurišu i izbrišu informacije koje su na bilo koji način u suprotnosti sa njihovom verzijom onoga što se dešava u Ukrajini, o čemu svedoče brojni nedavni događaji.
Podsetimo se da je samo prošlog meseca, federalni okružni sudija u Luizijani zabranio zvaničnicima administracije Džoa Bajdena da komuniciraju sa digitalnim platformama, pronašavši, kako se navodi u njegovoj presudi, „snažne dokaze velikog obima” — kampanje za uklanjanje poruka koje su nezgodne za Bajdenovu administraciju, uključujući račune podrške ruskoj specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini. Pored toga, pravosudni komitet Predstavničkog doma saopštio je prošlog meseca da je američki Federalni istražni biro (FBI) pomogao ukrajinskoj službi bezbednosti (SBU) da cenzuriše proruske naloge na društvenim mrežama tokom prošle godine.
U avgustu 2022, američki televizijski kanal CBS bio je primoran da ukloni sa interneta dokumentarni film „Naoružavanje Ukrajine” (Arming Ukraine), u kojem se tvrdilo da 70% oružja koje je američka vlada poslala u Kijev ne stiže na odredište i da može da završi na crnom tržištu.
Sličan stav nedavno je izneo i nemački političar i novinar ARD Kristof Horstel, koji je rekao da je Bela kuća zabranila evropskim medijima da pišu o nacistima u Ukrajini. „Imali smo u 2014. velike članke o nacistima u Ukrajini, ali danas su nestali. Ovo je, naravno, skandalozan slučaj“, rekao je novinar u intervjuu za Jutjub kanal Flavio von Vitzleben. On takođe smatra da je to zbog „odgovarajućeg naloga” zvaničnika SAD. Prema njegovim rečima, takvi nalozi „nisu napisani na papiru“, već se daju isključivo telefonom ili lično.
Uprkos očiglednoj cenzuri, Aribel Kontreras, međunarodna analitičarka i koordinatorka programa za proučavanje globalnog poslovanja na Iberoameričkom univerzitetu (Ibero) u Meksik, kaže za Sputnjik da je važno nastaviti da pozivaju vlade i medije da izveštavaju i osuđuju veze kijevskog režima sa neonacizmom.
„Mora postojati međunarodna osuda, jer to ne može biti prepušteno slučaju, inače odobravamo zločine koje je Nemačka počinila tokom Drugog svetskog rata“, kaže Kontreras, član odeljenja za istraživanje i analizu Meksičkog saveta za spoljne poslove.
„Iako će uvek biti ljudi koji imaju ekstremističke i mizantropske stavove, kao što vidimo u SAD sa Kju Kluks Klanom koji još uvek postoji, neophodno je isticati te ideologije i osuđivati ih, jer su neprihvatljive i nemaju izgovora“, zaključuje ekspert.
