Srbija među prvim zemljama koje razvijaju veštačku inteligenciju
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Dobro je što imamo ambiciju da sisteme veštačke inteligencije kakvi već postoje inkorporiramo u društvo. Imamo kvalitetan kadar, a sada i strategiju koja uprav taj segment stvalja u fokus države, što bi trebalo da omogući njihovo angažovanje u našim kompanijama i institutima.
To za Sputnjik kaže profesor Fakulteta organizacionih nauka (FON), dr Miloš Jovanović, sa katedre za organizaciju poslovnih sistema povodom najava o tome da će u u Srbiji u centru pažnje ubuduće biti nekoliko oblasti iz IT sektora, odnosno veštačke inteligencije (AI).
Ambicozna strategija
Premijerka Ana Brnabić je saopštila da je pre mesec dana već izdata prva dozvola za treći stepen autonomne vožnje, odnosno za vozilo kojim će upravljati veštačka inteligencija u prisustvu vozača.
Tu je takođe izgradnja kampusa BIO4 u kome će raditi 5000 naučnika, studenata i profesora i nastavak izgradnje naučno-tehnoločkih parkova u Nišu, Čačku i Kruševcu. U Kragujevcu koji ima data centar, najbezbedniji na svetu, počeće izgradnja inovacionog distrikta, a za potrebe razvoja veštačke inteligencije Srbija će kupiti još jedan superkompjuter, 10 puta jači od onog koji već imamo, navela je Brnabićeva.
Stručnjak za veštačku inteligenciju, Jovanović kaže da je ona možda ne tako vidljivo, ali već prisutna u našoj svakodnevici, da je ta automatizacija već zamenila čoveka u pojedinim oblastima. Tako ona služi da na osnovu velikog broja podataka, na primer, selektuje ko je rizičan za dobijanje kredita, ili selektuje kandidate pogodne za neki posao, ili kod lečenja pomaže lekaru u uspostavljanju dijagnoze, ali i meteorolozima kod vremenske prognoze.
Srbija ima kvalitet
On ističe da na našim fakultetima zaista imamo dosta programa koji uključuju pravljenje takvih sistema i u oblastima finansija, mašinstva, elektrotehnike, poslovanja...
„Srbija tu stvarno ima neke svoje kvalitete, pre svega u ljudima. Mi na IT polju, a i u tom podskupu IT-a koji se zove veštačka inteligencija ima kvalitetan kadar. Posebno visokim obrazovanjem izbacuje ljude koji su sposobni da razvijaju takve sisteme. Problem je, međutim, što u Srbiji nema puno mesta, odnosno firmi u kojim takav ljudski kapital može da se iskoristi i zato vrlo često svi ti ljudi rade za inostrane firme praveći takve sisteme njima“, napominje naš sagovornik.
Time, kaže, dokazujemo našu kompetentnost na tržištu rada, pogotovo što je reč o firmama koje jako dobro posluju i teško im je parirati.
Kada bi se našao način da se taj kadar angažuje u takvim institucijama ali srpskim, onda bi bilo više koristi za nas, pa, kako smatra, instituti koji postoje ili tek treba da se formiraju bi svakako bili vetar u leđa tome.
Ima li pilota u automobilu
On ističe da se celo to polje veštačke inteligencije brzo razvija. Na pitanje koliko smo zaista blizu toga od te prve izdate dozvole za autonomno vozilo o čemu je govorila premijerka Ana Brnabić to nađe i širu primenu, on kaže da se do pre 10 godina verovalo da to tehnički nije izvodljivo, da je jako kompleksan problem. A za to je bilo razloga, jer ima dosta faktora koji utiču na to da bi mašina mogla sama da vozi, od nepredvidivog ponašanja ljudi u saobraćaju, situacijama koje nikada ne mogu biti precizno predviđene, do neobeleženih puteva.
Stvari su se, razvojem veštačke inteligencije, u međuvremenu promenile i prvi sistemi autonomne vožnje su već razvijeni, ukazuje Jovanović, ističući da u tome prednjači kompanija „Tesla“.
„Ta vozila već postoje i ta dozvola koja je izdata je dozvola za neki od tih automobila koji ima tu mogućnost. Verujem da se radi o „Tesli“, jer je ta kompanija do sada najviše dogurala sa tim. Vi kada sad kupite „Teslu“ koji košta 40-50 hiljada dolara, on ima sistem koji sam može da vozi. Ti sistemi su ugrađeni u atomobilima koje ljudi koriste“, ističe profesor FON-a.
Pionirski poduhvat
On, međutim, ukazuje na problem što to, iako je tehnološki omogućeno nije dovoljno istestirano, pa zato smatra da je naše izdavanje prve dozvole za vozilo bez vozača, pre mesec dana, možda malo preuranjeno. Svakako je pionirski poduhvat, pa ćemo videti, dodaje naš sagovornik.
Već su proizvedeni i leteći automobili kojim umesto vozača upravlja veštačka inteligencija
© Foto : jutjub/ Terrafugia Inc
„Kada je dozvola izdata izdata je za nešto što je tehnološki izvodljivo. Tu sada postoje nivoi autimatizacije i taj treći nivo drži vas na traci, vodi vas i upravlja vozilom. Ali vozač mora biti tu jer kada AI dođe u situaciju kada ne zna da se snađe ona kaže čoveku-preuzmi kontrolu, ja ne mogu dalje“, slikovito objašnjava naš sagovornik.
On, međutim, smatra da za četvrti i peti nivo kao društvo još nismo spremni, verovatno još više od decenije.
„Potpuna automatuzacija podrazumeva i neke društvene kategorije, poput odgovornosti, na primer. Šta ako se desi neka nesreća, ko je odgovoran ako nije bilo vozača. Da li onaj ko je pravio softver, ko je pravio automobil, onaj ko je kupio auto pa mu veruje, ili neko četvrti koji je dozvolio da se tako nešto vozi“, ukazuje Jovanović.
Lepo i za pohvalu
Pošto je odgovornost uvek vezana za ljude teško je uvesti potpunu autiomatizaciju i to po njegovom mišljenju, neće biti razrešeno barem u narednih 15 – 20 godina.
„Lepo je što mi prepoznajemo da te tehnologije koje već postoje treba da se inkorporirajku u društvo, čak iako možda nismo previše spremni i da imamo taj pristup da smo tu vodeći. To jeste pohvalno, pre nego da budemo poslednji koji će ih uvoditi“, kaže stručnjak za veštačku inteligenciju, ali i smatra da ne treba prebrzo hrliti.
Potrebne i pare
Na pitanje imamo li mi dovoljno naučnika i stručnih ljudi koji će raditi u tim institutima i tehnološkim parkovim, a s obzirom na to da će samo BIO4 „usisati“ 5.000 takvih, on kaže da trenutno manjka taj kadar u industriji, da se firme bore da ga nađu, a u istraživanjima ih je još manje.
Stručnjaci zajedno sa Institutom „Dedinje“ rade i na upotrebi veštačke inteligencije u analizi EKG snimaka
© Foto : Sputnjiku ustupio Institut za veštačku inteligenciju Srbije
„U principu, mi imamo ljude koji bi mogli time da se bave na tim pozicijama koje se otvaraju, pitanje je da li smo dovoljno konkurentni jer su oni na tržištu potrebni i viđeni kao vredan resurs svima u svetu, a radom na daljinu je sada lako da naši ljudi budu angažovani. Tu je najveći izazov kako ih angažovati da rade u našem institutu pre nego u stranim kompanijama“, kaže on.
Tu bi se moglo računati na prekvalifikaciju ljudi iz mašinskog inženjerstva i drugih tehničkih nauka koji bi mogli da se bave istraživanjem u oblasti AI, a možda bi mogli da računamo i na neke koji se time bave u inostranstvu. Ali, kako ističe, sve zavisi od novca, jer je tu reč o jako kompetentnom tržištu.Sada postoji ta strategija vlade koja je označena kao prirotet, pa ćemo videti, kaže Jovanović.
