https://lat.sputnikportal.rs/20230809/za-pet-dana-sve-je-bilo-gotovo-srpska-novinarka-medju-prvima-usla-u-razruseni-chinvali--1159669899.html
Za pet dana sve je bilo gotovo! Srpska novinarka među prvima ušla u razrušeni Chinvali
Za pet dana sve je bilo gotovo! Srpska novinarka među prvima ušla u razrušeni Chinvali
Sputnik Srbija
Na današnji dan, pre 15 godina, iz gruzijskog gradića Gori, rodnog mesta Josifa Staljina, gruzijske rakete „grad“ poletele su na Chinvali, glavni grad Južne... 09.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-09T12:58+0200
2023-08-09T12:58+0200
2023-08-09T12:58+0200
rusija
rusija – politika
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/09/1159669755_0:177:3017:1874_1920x0_80_0_0_edb058f03de4935c2ba70978941de992.jpg
Chinvali je razrušen, četiri posto od ukupno 70.000 stanovnika male, tada nepriznate države je izginulo. Gruzijska vojska pucala je i na mirotvorce koji su, nakon krvavog Južnoosetinskog rata 1991.-1992. za odvajanje od Gruzije, godine čuvali krhki mir u samoproglašenoj republici. Rusija je intervenisala i nakon 5 dana rata potpisan je mir, a 26. avgusta Ruska duma je priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.Bili smo u prvoj grupi stranih novinara koji je posetio ovaj grad i imali priliku da vidimo posledice strašnog ratovanja, ali i da osetimo radost koju su, takoreći svi stanovnici ovog grada, pokazivali zbog, kako su govorili – ostvarenog sna.Prenosimo iz Politike reportažu Ljubinke Milinčić iz posleratnog Chinvalija:Putem Vladikavkaz – Chinvali danima ne prestaju da se kreću kolone. Iz Rusije teretnjaci s tablicama na kojima piše „ljudi”, a iz Južne Osetije automobili sa oznakama Crvenog krsta. Pored puta tenkovi, haubice, vojna vozila...Južna Osetija okružena je sa svih strana brdima koja pripadaju Gruziji. Na jednom od njih nalazi se Staljinovo rodno mesto Gori, u kome je do petodnevnog rata bila gruzijska vojna baza opremljena savremenim oružjem, što sovjetskim prepravljenim po NATO standardima, što novim koje su dobijali od zemalja članica alijanse, odakle su 8. avgusta raketni sistemi „grad” lansirali zapaljive rakete na glavni grad Južne Osetije.Dok razgledamo ruševine koje su do pre samo nekoliko dana bile nečije kuće, iz obližnje škole, jedne od četiri koje su bile manje oštećene (bilo ih je ukupno osam) pa su uspeli da ih osposobe da na vreme otpočnu sa radom, čuje se muzika. Devojčica s velikim mašnama na dugim pletenicama peva pesmu „Mala zemlja”, a prvaci s belim keceljicama pljeskaju u taktu. Dečak od desetak godina nosi crvenu majicu na kojoj piše „Slobodna Osetija”.U ovom ratu razrušen je Chinvali, poginulo je oko četiri odsto stanovništva tog malog naroda, ali se stiče utisak da su sve snage mobilisane da se izgradi porušeno, da se život nastavi. Muzika iz školskog dvorišta simbol je te velike želje, a deca koja su se iz izbeglištva vratila garancija da će tako i biti...– Da ste samo videli kako je ovde bilo 26. avgusta kada nas je Rusija priznala – priča nam građevinski inženjer Demo Tutajev. – Svu noć se pevalo, veselilo, pucalo u vazduh...Ruski demineri su već očistili ruševine od neeksplodiranih projektila, na polusrušenoj zgradi vlade vise zelene mreže, znak da se priprema za popravku, umesto porušene kapije na ogradi jedne kuće okačeno ćebe. Na susednoj, koja je nekim čudom ostala skoro neoštećena, dve zastave – Južne Osetije i ruska. Radoznali novinari zaviruju u dvorište gde ih čeka prava felinijevska slika – dve žene oko kazana vrele vode čerupaju kokoške. Kamere Amerikanaca i Nemaca su istog trenutka uperene prema njima, a one su požurile da za goste pripreme čaj.– Mi smo gostoljubiv i miran narod, a gotovo dve decenije nismo imali mirnog sna. Iz susedne Gruzije je svakog trenutka mogao da doleti metak – priča Cila Gerkaulova. – To se vrlo često i dešavalo. Od centra našeg grada do granice je samo kilometar.Ona objašnjava da se situacija polako stabilizuje, stigla je humanitarna pomoć, organizovana je ishrana, svi dobijaju besplatno hleb i najosnovnije namirnice... Ljudi svakog dana idu na posao i, mada najveći broj firmi ne radi, pomažu da se raščiste ruševine kako bi što pre počela izgradnja novih domova za beskućnike.– Rusija je obećala da će poslati građevinski materijal, a mi ćemo sve izgraditi, važno je samo da ne bude rata – kaže Gerkaulova.Ispred zgrade vlade grupu stranih novinara dočekuje predsednik nove države Eduard Kokojti. Pokušava da objasni šta se dogodilo:– U 11 sati i 45 minuta komandant gruzijskih mirovnih snaga obavestio nas je da Rusija prekida primirje, u 12 su počele da lete zapaljivi projektili sistema „grad”...– Zašto su porušena gruzijska sela u okolini Chinvalija – prekida ga novinar nemačkog radija.– Zato što se iz tih sela pucalo na civile – odgovara Kokojti.– A zašto su kuće sravnjene sa zemljom – insistira njegov engleski kolega. Drugi pita da li Gruzini mogu da se vrate, treći komentariše da kuće nisu mogle biti srušene tako iz vazduha, mora da su je tu bilo i „ručnog rada” komšija, Osetina... Hoće li Južna Osetija ući u sastav Rusije?Kokojtiju, očigledno, nije prvi put da odgovara na takva pitanja.– Sela su porušena u borbi – odgovara mirno – bila su puna gruzijskih specijalaca koji su se suprotstavljali vojsci dok je tuda prolazila da odbrani Chinvali. A vidite li šta su uradili s Chinvalijem – prelazi predsednik u kontranapad. – Mi ne nameravamo nikome da se izvinjavamo. I svima koji nisu ratovali protiv nas garantujemo da se mogu vratiti, još ćemo im i pomoći da ponovo izgrade kuće. Ali samo njima, mi svakoga znamo, po imenu i prezimenu, i znamo kako se ponašao – dodaje Kokojti, nastavljajući da objašnjava da Južna Osetija nije počela rat.– A da li ćemo ući u sastav Rusije – mislim da je danas rano da se o tome govori. Kad dođe vreme, odlučiće narod. Uostalom, pitajte ljude. Oni će vam reći.Pitali smo. „Samo sa Rusijom i nikako drugačije”, odgovaraju svi, bez izuzetka.Hoće li Rusi postaviti vojne baze na teritoriji Južne Osetije – novo je pitanje za predsednika.– Mi ćemo ih pozvati, a od njih zavisi. U svakom slučaju, sklopićemo vojni savez i u Južnoj Osetiji će ostati mirotvorci. Samo tako možemo biti sigurni da se neće ponoviti ono što se već dva puta dogodilo.Kokojti poziva strane novinare da napišu šta su videli i da prenesu narodima Evrope i SAD da mali narod od 70.000 ljudi nije mogao ni da pomisli da napadne veliku Gruziju.Irina Gaglojeva, pres-sekretar predsednika Kokojtija, objašnjava nam da je za poslednjih 18 godina s lica zemlje nestalo 118 južnoosetinskih sela.Život kakav smo mi vodili za sve ovo vreme, pod sankcijama, sa stalnim strahom da će ponovo zapucati, ne želim ni Gruzinima – kaže Gaglojeva, a na pitanje može li tako mala zemlja da opstane samostalno, odgovara da može. Očekuje da u zemlju stignu investicije, jer je činjenica da ju je Rusija priznala, garantuje stabilnost. Južna Osetija ima rude olova i cinka, nedavno su Norvežani pronašli i naftu, tako da ekonomija može da se razvija.Samo da ne bude rata...
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
rusija – politika, rusija
rusija – politika, rusija
Za pet dana sve je bilo gotovo! Srpska novinarka među prvima ušla u razrušeni Chinvali
Na današnji dan, pre 15 godina, iz gruzijskog gradića Gori, rodnog mesta Josifa Staljina, gruzijske rakete „grad“ poletele su na Chinvali, glavni grad Južne Osetije.
Chinvali je razrušen, četiri posto od ukupno 70.000 stanovnika male, tada nepriznate države je izginulo. Gruzijska vojska pucala je i na mirotvorce koji su, nakon krvavog Južnoosetinskog rata 1991.-1992. za odvajanje od Gruzije, godine čuvali krhki mir u samoproglašenoj republici. Rusija je intervenisala i nakon 5 dana rata potpisan je mir, a 26. avgusta Ruska duma je priznala nezavisnost Južne Osetije i Abhazije.
Bili smo u prvoj grupi stranih novinara koji je posetio ovaj grad i imali priliku da vidimo posledice strašnog ratovanja, ali i da osetimo radost koju su, takoreći svi stanovnici ovog grada, pokazivali zbog, kako su govorili – ostvarenog sna.
Prenosimo iz Politike reportažu
Ljubinke Milinčić iz posleratnog Chinvalija:
Putem Vladikavkaz – Chinvali danima ne prestaju da se kreću kolone. Iz Rusije teretnjaci s tablicama na kojima piše „ljudi”, a iz Južne Osetije automobili sa oznakama Crvenog krsta. Pored puta tenkovi, haubice, vojna vozila...
Južna Osetija okružena je sa svih strana brdima koja pripadaju Gruziji. Na jednom od njih nalazi se Staljinovo rodno mesto Gori, u kome je do petodnevnog rata bila gruzijska vojna baza opremljena savremenim oružjem, što sovjetskim prepravljenim po NATO standardima, što novim koje su dobijali od zemalja članica alijanse, odakle su 8. avgusta raketni sistemi „grad” lansirali zapaljive rakete na glavni grad Južne Osetije.
Dok razgledamo ruševine koje su do pre samo nekoliko dana bile nečije kuće, iz obližnje škole, jedne od četiri koje su bile manje oštećene (bilo ih je ukupno osam) pa su uspeli da ih osposobe da na vreme otpočnu sa radom, čuje se muzika. Devojčica s velikim mašnama na dugim pletenicama peva pesmu „Mala zemlja”, a prvaci s belim keceljicama pljeskaju u taktu. Dečak od desetak godina nosi crvenu majicu na kojoj piše „Slobodna Osetija”.
U ovom ratu razrušen je Chinvali, poginulo je oko četiri odsto stanovništva tog malog naroda, ali se stiče utisak da su sve snage mobilisane da se izgradi porušeno, da se život nastavi. Muzika iz školskog dvorišta simbol je te velike želje, a deca koja su se iz izbeglištva vratila garancija da će tako i biti...
– Da ste samo videli kako je ovde bilo 26. avgusta kada nas je Rusija priznala – priča nam građevinski inženjer Demo Tutajev. – Svu noć se pevalo, veselilo, pucalo u vazduh...
Ruski demineri su već očistili ruševine od neeksplodiranih projektila, na polusrušenoj zgradi vlade vise zelene mreže, znak da se priprema za popravku, umesto porušene kapije na ogradi jedne kuće okačeno ćebe. Na susednoj, koja je nekim čudom ostala skoro neoštećena, dve zastave – Južne Osetije i ruska. Radoznali novinari zaviruju u dvorište gde ih čeka prava felinijevska slika – dve žene oko kazana vrele vode čerupaju kokoške. Kamere Amerikanaca i Nemaca su istog trenutka uperene prema njima, a one su požurile da za goste pripreme čaj.
– Mi smo gostoljubiv i miran narod, a gotovo dve decenije nismo imali mirnog sna. Iz susedne Gruzije je svakog trenutka mogao da doleti metak – priča Cila Gerkaulova. – To se vrlo često i dešavalo. Od centra našeg grada do granice je samo kilometar.
Ona objašnjava da se situacija polako stabilizuje, stigla je humanitarna pomoć, organizovana je ishrana, svi dobijaju besplatno hleb i najosnovnije namirnice... Ljudi svakog dana idu na posao i, mada najveći broj firmi ne radi, pomažu da se raščiste ruševine kako bi što pre počela izgradnja novih domova za beskućnike.
– Rusija je obećala da će poslati građevinski materijal, a mi ćemo sve izgraditi, važno je samo da ne bude rata – kaže Gerkaulova.
Ispred zgrade vlade grupu stranih novinara dočekuje predsednik nove države Eduard Kokojti. Pokušava da objasni šta se dogodilo:
– U 11 sati i 45 minuta komandant gruzijskih mirovnih snaga obavestio nas je da Rusija prekida primirje, u 12 su počele da lete zapaljivi projektili sistema „grad”...
– Zašto su porušena gruzijska sela u okolini Chinvalija – prekida ga novinar nemačkog radija.
– Zato što se iz tih sela pucalo na civile – odgovara Kokojti.
– A zašto su kuće sravnjene sa zemljom – insistira njegov engleski kolega. Drugi pita da li Gruzini mogu da se vrate, treći komentariše da kuće nisu mogle biti srušene tako iz vazduha, mora da su je tu bilo i „ručnog rada” komšija, Osetina... Hoće li Južna Osetija ući u sastav Rusije?
Kokojtiju, očigledno, nije prvi put da odgovara na takva pitanja.
– Sela su porušena u borbi – odgovara mirno – bila su puna gruzijskih specijalaca koji su se suprotstavljali vojsci dok je tuda prolazila da odbrani Chinvali. A vidite li šta su uradili s Chinvalijem – prelazi predsednik u kontranapad. – Mi ne nameravamo nikome da se izvinjavamo. I svima koji nisu ratovali protiv nas garantujemo da se mogu vratiti, još ćemo im i pomoći da ponovo izgrade kuće. Ali samo njima, mi svakoga znamo, po imenu i prezimenu, i znamo kako se ponašao – dodaje Kokojti, nastavljajući da objašnjava da Južna Osetija nije počela rat.
– A da li ćemo ući u sastav Rusije – mislim da je danas rano da se o tome govori. Kad dođe vreme, odlučiće narod. Uostalom, pitajte ljude. Oni će vam reći.
Pitali smo. „Samo sa Rusijom i nikako drugačije”, odgovaraju svi, bez izuzetka.
Hoće li Rusi postaviti vojne baze na teritoriji Južne Osetije – novo je pitanje za predsednika.
– Mi ćemo ih pozvati, a od njih zavisi. U svakom slučaju, sklopićemo vojni savez i u Južnoj Osetiji će ostati mirotvorci. Samo tako možemo biti sigurni da se neće ponoviti ono što se već dva puta dogodilo.
Kokojti poziva strane novinare da napišu šta su videli i da prenesu narodima Evrope i SAD da mali narod od 70.000 ljudi nije mogao ni da pomisli da napadne veliku Gruziju.
Irina Gaglojeva, pres-sekretar predsednika Kokojtija, objašnjava nam da je za poslednjih 18 godina s lica zemlje nestalo 118 južnoosetinskih sela.
Život kakav smo mi vodili za sve ovo vreme, pod sankcijama, sa stalnim strahom da će ponovo zapucati, ne želim ni Gruzinima – kaže Gaglojeva, a na pitanje može li tako mala zemlja da opstane samostalno, odgovara da može. Očekuje da u zemlju stignu investicije, jer je činjenica da ju je Rusija priznala, garantuje stabilnost. Južna Osetija ima rude olova i cinka, nedavno su Norvežani pronašli i naftu, tako da ekonomija može da se razvija.
