Konačno rešen problem malinara?
Pratite nas
Odluka da se PDV vraća gazdinstvima koja su proizvela malinu, a ne hladnjačarima kojima je predata, kao što je bio slučaj do sada, je odlična mera kojom je konačno počelo uređenje tržišta maline što je i bio jedan od glavnih zahteva malinara.
To za Sputnjik kaže predsednik Asocijacije proizvođača maline u Srbiji, Dobrivoje Radović, koji dodaje da se još ne zna hoće li se u ovoj godini krenuti sa povraćajem PDV-a malinarima, ali da je uredba već izmenjena na taj način.
Na dobitku država i proizvođači
Time su kako kaže, na dobitku i proizvođači i država, a na gubitku oni koji su mešetarili i lovili u mutnom na račun truda proizvođača, što je iz godine u godinu smanjivalo površine pod malinom, jednim od naših najvećih izvoznih aduta.
„To je odlična stvar zato što će se sa tim PDV-om kontrolisati kompletna količina maline. Kontrolisaće se koliko je maline, koja joj je cena i na osnovu cene će se dobijati osam posto PDV-a. Znači, ako je 200 dinara za kilogram, na to još ide osam posto od cene maline,“ kaže Radović.
On objašnjava da je do sada povraćaj PDV-a od osam odsto ministarstvo finansija usmeravalo hladnjačarima, odnosno otkupljivačima na osnovu otkupnog lista, a oni potom proizvođačima, što je ostavljalo veliki prostor za malverzacije.
Ako je prošle godine cena maline bila 500 dinara, a negde i 630 dinara, pojedini hladnjačari su malinarima vraćali PDV od osam odsto na cenu maline od 500, a ministarstvu prikazivali cenu od 630 dibnara. Tim pre su to mogli jer otkupni list koji su davali proizvođačima nije onaj koji ide za povraćaj PDV-a, koji je elektronski.
I država bila u minusu
„Mi znamo da je država uvek htela da se ujednači PDV, da onoliko koliko je bilo zahteva za povraćaj, odnosno konkurisalo za PDV, da se toliko i vrati. Uvek je, međutim, ministarstvo finansija preplatilo PDV, a to znači da je gledajući prema povraćaju PDV-a bila veća količina maline od one stvarno otkupljene. Kad sve saberete, s obzirom na količinu otkupljene maline država je da li pet ili 50 miliona, ali uvek bila u minusu“, objašnjava naš sagovornik.
On ukazuje da će nova mera biti od koristi i za uređenje tržišta maline.
Važno za kontrolu tržišta
„Taj PDV dosta znači i nama i državi jer ne može više da se proizvedena malina pomeša sa uvezenom malinom i miksuje. Sada će biti razdvojena uvezena malina, ako je bude, a mislim da je neće biti zato što se sada na tome mnogo drugačije radi nego pre. I to je odlična stvar, to je za pohvalu što je ministarstvo poljoprivrede prihvatilo naš predlog i prosledilo ga ministarstvu finanisija i s tim se kreće u realizaciju“, kaže čelnik Asocijajacije proizvođača maline.
On napominje da su različite inspekcijske službe i dalje na terenu i da nastavljaju da češljaju sve neregularnosti. Uređenje tržišta je tek počelo, što je težak i dugotrajan posao, ali je bitno da je prvi korak napravljen kaže ovaj malinar.
© Foto : Youtube/Berries Tutorial/PrintscreenBerba malina je završena osim u brdsko-planinskim predelima gde kasnije sazreva, a isplata je već počela po utvrđenoj dinamici
Berba malina je završena osim u brdsko-planinskim predelima gde kasnije sazreva, a isplata je već počela po utvrđenoj dinamici
© Foto : Youtube/Berries Tutorial/Printscreen
Ostalo je, kaže, još oko pet odsto nenaplaćenog prošlogodišnjeg roda koji su malinari predali hladnjačarima, a ovi im nisu isplatili, jer je u odnosu na dogovorenu akontnu cenu realna na evropskom tržištu bila manja zbog jeftine ukrajinske i poljske, pa su se našli u problemu. Zato im je država uskočila u pomoć sa moratorijumom na kredite i mogućnošću njihovog reprograma, kako bi proizvođači bili namireni.
Plaćanje dogovorenom dinamikom
Cena ovogodišnje maline koja je, kako kaže, odličnog kvaliteta, je od 130 do 240 dinara za kilogram i tu najveću nude samo četiri hladnjače. Tolika razlika u ceni je, smatra on, posledica dogovora većine hladnjačara, odnosno postojanja njihovog kartela i zato je jedan od zahteva malinara bila jedinstvena cena crvenog zlata.
Berba je završena i ostalo je samo da se ubere malina u brdsko-planinskim predelima s kojom se i krenulo 15 dana kasnije zbog kasnijeg zrenja. Isplata je počela i zasad ide po predviđenoj dinamici, odnosno prema dogovorenim terminima, kaže Radović.