Zašto Rusija fascinira Afriku: Jedini beli čovek koji nije donosio zlo, ubijanje, pljačku… /video/
22:37 03.08.2023 (Osveženo: 11:52 04.08.2023)
© Sputnik / Pavel Bednяkov
/ Pratite nas
Afričke države fascinira kod Rusije to što imaju posla sa istinskom imperijom ali i što su Rusi za njih jedini beli narod iza kog stoji velika država ali koji se nije ponašao kao ostali. A njihovo jedino iskustvo s belim čovekom jeste da je to onaj koji je donosio zlo, nevolju, ubijanje i pljačku.
Afrika je istovremeno kontinent mogućnosti, a zemlje koje budu imale dovoljno resursa i pameti moći će tamo da ostvare dobit na osnovu obostrane zainteresovanosti, kaže profesor FPN Časlav Koprivica objašnjavajući zašto je saradnja s Afrikom sve privlačnija za Rusiju ali i obrnuto.
Takav trend demonstriran je na drugom samitu Rusija-Afrika održanom 27-28. jula u Sankt Peterburgu uz učešće delegacija 49 od 54 afričke države, od čega je 17 bilo predstavljeno na najvišem nivou.
Učesnici samita su nakon toga bili i gosti predsednika Vladimira Putina na proslavi Dana ruske mornarice u severnoj ruskoj prestonici. Kao rezultat skupa usvojena je deklaracija sa 74 tačaka kojom su zacrtani dalji pravci saradnje dve strane.
Moćna država koja neće izrabljivati Afriku
Rusija, ističe Koprivica, obećava Africi drugačiju politiku koja neće biti politika moći (machtpolitik) u nemačkom ili angloameričkom stilu, politiku u kojoj jedna moćna država više neće raditi na svoju ekonomsku štetu kao što je radio SSSR ali će s druge strane imati obzira prema tim državama i neće ih izrabljivati.
Profesor posebno ukazuje da su se afričke države odazvale na samit uprkos pritiscima kojima su bile izložene sa Zapada da ne dođu u Rusiju, a takvu praksu poredi sa već poznatim manirom zapadnih centara moći na Balkanu koji godinama ucenjuju druge zemlje da priznaju samoproglašeno Kosovo.
„Nema nikakve sumnje da je kolektivni Zapad angažovao slične resurse za istu stvar s tim što ih se ovo njih više tiče i više ih tangira nego priznavanje tzv. Kosova“, konstatuje Koprivica.
S druge strane, napominje, Rusija je Samitom želela da demonstrira da nije izolovana, što je simbolički momenat, kao i da ukaže na mogućnost realne saradnje s afričkim zemljama.
Treća stvar je, dodaje, da se time šalje poruka da svet više nije onakakv kakav je dosad bio - u tom svetu u budućnosti gde su parametri temeljno promenjeni afričke zemlje očekuju da u novoj konstelaciji treba da imaju dobre odnose sa svim relevantnim igračima.
Ipak, napominje Koprivica, za Rusiju je ključno u ovom trenutku da dobije rat protiv NATO koji se vodi u Ukrajini da bi u novoj svetskoj arhitekturi ovakvi događaji mogli biti reprezentativni za neko buduće stanje.
Nekadašnji dopisnik srpskih medija iz Afrike Dragan Milosavljević ukazuje da je, uprkos već uobičajenim ciničnim kampanjama Zapada protiv Rusije, samit u Sankt Peterburgu dobio značajno mesto u zapadnim medijima uz mnoštvo podataka, naročito kad je reč o vojnom aspektu saradnje Rusije i afričkih zemalja.
Zaostavština SSSR
Nije slučajno, navodi Milosavljević, što je predsednik Ugande Joveri Museveni rekao da je njegova zemlja zahvaljujući ruskom oružju ostrvo mira, a njegov ministar spoljnih poslova našao za potrebno da, objašnjavajući zapadnim novinarima privrženost Ugande Rusiji, primetio da je Zapad kroz istoriju kolonizovao i pljačkao Afriku, što Rusija nikad nije činila.
Milosavljević podseća i na zaostavštinu SSSR u Africi koji je dao ogroman doprinos da dekolonizovani kontinent uvede u civilizacijske tokove, što se potpuno razlikovalo od ponašanja Zapada.
„U Africi je ukupno bilo 607 pokušaja državnih udara od kojih je preko 50 uspelo i svi su bili posledica stranog mešanja, delovanja obaveštajnih službi pre svega CIA, MI6 i francuske obaveštajne službe... U Africi je zapravo trasiran put za ružičaste revolucije kroz tzv. revolucije u kasarni koje su dovodile proameričke ili profrancuske režime, a oni su se uvek odvijali kao vid borbe za demokratiju što je inače endemska bolest Amerike da širi svoj vid demokratije u svetu. Tako je i sada pritisak na afričke zemlje (da ne idu na samit u Rusiju) bio samo ponavljanje stare prakse“, smatra ovaj novinar.
A samit je, kako kaže, bio ozbiljna priča koja će imati nastavak u samitu BRIKS u avgustu u Južnoafričkoj Republici.
Bogata resursima
Kad je reč o ekonomskoj dimenziji skupa, Milosavljević ističe da je Rusija otpisala oko 23 milijarde duga afričkim zemljama, te da će više njih dobiti rusku besplatnu pomoć u žitu. Afrika dotle može da ponudi Rusiji ogromno tržište i bogate resurse.
„Afrika poseduje 65 odsto obradivih površina na celom globusu, 80 posto svetskih rezervi kobalta, 90 posto rezervi nikla i 45 posto uranijuma. Zatim postoje dijamanti, pa 45 posto zaliha zlata - to je neverovatno bogatstvo koje je stotinama godina Zapad eksploatisao. Kad se govori o uspešnosti Zapada uvek se gubi iz vida u kojoj meri su oni mogli da zahvataju u takva bogatstva stotinama godina... Ali to više neće moći“, uveren je Milosavljević.
Kad je reč o afričkom mirovnom predlogu za ukrajinsku krizu, o čemu se takođe razgovaralo na samitu, a koji podrazumeva prekid vatre, profesor Koprivica primećuje da ne postoji spremnost na to, pre svega od strane Vašingtona i Londona, jer se Kijev tu ne pita mnogo.
„Ovaj rat može da bude završen samo na relaciji Vašington – Moskva pošto je Vašington i inicijator ovog sukoba. Predlozi svih drugih aktera mogu da izgledaju kao izjave dobronamernosti ali u krajnjem slučaju jedino što ima izgleda da okonča ovaj rat jeste neka vrsta dogovora između SAD i Rusije a to za sada nije na vidiku“, sa žaljenjem konstatuje Koprivica.
