https://lat.sputnikportal.rs/20230803/sta-pise-pise-u-izvestaju-eu-o-ljudskim-pravima-u-srbiji-situacija-ne-severu-kim-ostala-izazovna-1159443271.html
Šta piše piše u izveštaju EU o ljudskim pravima u Srbiji — situacija ne severu KiM ostala izazovna
Šta piše piše u izveštaju EU o ljudskim pravima u Srbiji — situacija ne severu KiM ostala izazovna
Sputnik Srbija
Evropska unija objavila je Izveštaj o ljudskim pravima za 2022. godinu u kom se navodi da je zakonodavni i institucionalni okvir Srbije za očuvanje osnovnih... 03.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-03T08:53+0200
2023-08-03T08:53+0200
2023-08-03T08:53+0200
srbija
srbija
srbija – politika
kosovo i metohija (kim)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/18/1137653846_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_e36cb15d380c6251ace45ad9c7f65744.jpg
U izveštaju se napominje da je Srbija usvojila nove strategije za inkluziju i borbu protiv diskriminacije Roma, kao i akcione planove za rodnu ravnopravnost.„U tom pogledu Srbija treba da ojača institucije za ljudska prava izdvajanjem neophodnih finansijskih i ljudskih resursa, i uspostavljanjem procedura koje će obezbediti poštovanje presuda Evropskog suda za ljudska prava, kao i njegovih privremenih mera“, piše u izveštaju, objavljenom na sajtu Evropske službe za spoljne poslove.Dodaje se da su u nekoliko slučajeva napada i pretnji medijskim profesionalcima, policija i tužilaštvo brzo reagovali, ali da je potrebno dodatno ojačati u praksi sveukupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja, pošto, kako se ocenjuje, slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost.Od ključnog značaja je da se, kako stoji u izveštaju, preostale i nove preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava i tela Saveta Evrope u potpunosti implementiraju, u transparentnom procesu, mnogo pre bilo kakvih novih izbora i uz uključivanje i konsultacije stručnog civilnog društva organizacije.Na Kosovu korupcija i organizovan kriminalKada je reč o tzv. Kosovu, u izveštaju piše da situacija na severu i dalje izazovna, posebno u smislu korupcije, organizovanog kriminala i uslova za slobodu izražavanja, uključujući i napade na medijske radnike.Pomenuto je i „masovno istupanje“ Srba sa KiM iz javnih institucija, a potom i postavljanje barikada koje je, kako se ocenjuje, negativno uticalo na bezbednosnu situaciju i vladavinu prava na severu gde pravosudni sistem i policija rade sa veoma smanjenim kapacitetom, kao i da, u tom smislu, EU nastavlja da olakšava dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.Napominje se i da su se u odnosima dve strane ponavljale krize i tokom 2022. godine i da situacija na terenu ostaje krhka.Uprkos tome, u izveštaju se pozdravlja to što su dve strane 2022. godine usvojile Mapu puta za implementaciju energetskih sporazuma, sa kojima su se dogovorile samo za putovanja sa ličnim kartama i postigle dogovor da se uzdrže od daljeg postupanja po pitanju preregistracije i da se omogući da se dijalog fokusira na nedavni predlog EU o normalizaciji odnosa.Vladi u Prištini su, kako se navodi, potrebni kapaciteti za racionalizaciju i nadgledanje politika i zakona o osnovnim pravima, zatim poboljšanje, uključujući koordinaciju mehanizama za zaštitu ljudskih prava, rodnu ravnopravnost i prava nevećinskih zajednica, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou.„Dok Ustav štiti od diskriminacije na osnovu polne orijentacije, opšte prihvatanje i javna svest o pravima LGBTI osoba ostaje niska. Potrebno je učiniti više kako bi se obezbedila rodna ravnopravnost i zaštita dece u praksi. Potrebni su napori da se efikasno garantuju prava pripadnika manjina, uključujući Rome, Aškalije i Egipćane, osobe sa invaliditetom i raseljena lica“, piše u izveštaju.EU navodi da su u trenutnom globalnom okruženju ukazivali na kršenja ljudskih prava i zloupotrebe gde god da su se one dogodile, pozivajući se na pravdu, odgovornost i prestanak nekažnjivosti.„U mobilizaciji bez presedana, EU je bila aktivnija nego ikada ranije da podvuče da su ovi akti nezakoniti, da treba odmah da prestanu i da će imati posledice“, naveo je šef diplomatije EU Žozep Borelj u predgovoru godišnjeg izveštaja.
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2023
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim)
srbija, srbija – politika, kosovo i metohija (kim)
Šta piše piše u izveštaju EU o ljudskim pravima u Srbiji — situacija ne severu KiM ostala izazovna
Evropska unija objavila je Izveštaj o ljudskim pravima za 2022. godinu u kom se navodi da je zakonodavni i institucionalni okvir Srbije za očuvanje osnovnih prava uglavnom uspostavljen, i da je potrebno efikasno i dosledno ga sprovoditi. U delu posvećenom tzv. Kosovu, konstatuje se da situacija na severu ostaje izazovna.
U izveštaju se napominje da je Srbija usvojila nove strategije za inkluziju i borbu protiv diskriminacije Roma, kao i akcione planove za rodnu ravnopravnost.
„U tom pogledu Srbija treba da ojača institucije za ljudska prava izdvajanjem neophodnih finansijskih i ljudskih resursa, i uspostavljanjem procedura koje će obezbediti poštovanje presuda Evropskog suda za ljudska prava, kao i njegovih privremenih mera“,
piše u izveštaju, objavljenom na sajtu Evropske službe za spoljne poslove.
Dodaje se da su u nekoliko slučajeva napada i pretnji medijskim profesionalcima, policija i tužilaštvo brzo reagovali, ali da je potrebno dodatno ojačati u praksi sveukupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja, pošto, kako se ocenjuje, slučajevi pretnji i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost.
Od ključnog značaja je da se, kako stoji u izveštaju, preostale i nove preporuke Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava i tela Saveta Evrope u potpunosti implementiraju, u transparentnom procesu, mnogo pre bilo kakvih novih izbora i uz uključivanje i konsultacije stručnog civilnog društva organizacije.
Na Kosovu korupcija i organizovan kriminal
Kada je reč o tzv. Kosovu, u izveštaju piše da situacija na severu i dalje izazovna, posebno u smislu korupcije, organizovanog kriminala i uslova za slobodu izražavanja, uključujući i napade na medijske radnike.
Pomenuto je i „masovno istupanje“ Srba sa KiM iz javnih institucija, a potom i postavljanje barikada koje je, kako se ocenjuje, negativno uticalo na bezbednosnu situaciju i vladavinu prava na severu gde pravosudni sistem i policija rade sa veoma smanjenim kapacitetom, kao i da, u tom smislu, EU nastavlja da olakšava dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Napominje se i da su se u odnosima dve strane ponavljale krize i tokom 2022. godine i da situacija na terenu ostaje krhka.
Uprkos tome, u izveštaju se pozdravlja to što su dve strane 2022. godine usvojile Mapu puta za implementaciju energetskih sporazuma, sa kojima su se dogovorile samo za putovanja sa ličnim kartama i postigle dogovor da se uzdrže od daljeg postupanja po pitanju preregistracije i da se omogući da se dijalog fokusira na nedavni predlog EU o normalizaciji odnosa.
Vladi u Prištini su, kako se navodi, potrebni kapaciteti za racionalizaciju i nadgledanje politika i zakona o osnovnim pravima, zatim poboljšanje, uključujući koordinaciju mehanizama za zaštitu ljudskih prava, rodnu ravnopravnost i prava nevećinskih zajednica, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou.
„Dok Ustav štiti od diskriminacije na osnovu polne orijentacije, opšte prihvatanje i javna svest o pravima LGBTI osoba ostaje niska. Potrebno je učiniti više kako bi se obezbedila rodna ravnopravnost i zaštita dece u praksi. Potrebni su napori da se efikasno garantuju prava pripadnika manjina, uključujući Rome, Aškalije i Egipćane, osobe sa invaliditetom i raseljena lica“, piše u izveštaju.
EU navodi da su u trenutnom globalnom okruženju ukazivali na kršenja ljudskih prava i zloupotrebe gde god da su se one dogodile, pozivajući se na pravdu, odgovornost i prestanak nekažnjivosti.
„U mobilizaciji bez presedana, EU je bila aktivnija nego ikada ranije da podvuče da su ovi akti nezakoniti, da treba odmah da prestanu i da će imati posledice“, naveo je šef diplomatije EU Žozep Borelj u predgovoru godišnjeg izveštaja.
