https://lat.sputnikportal.rs/20230802/cudo-kod-kraljeva-vaskrsao-manastir-svetog-ilije-posle-tri-veka---na-ilindan-video-1159427971.html
Čudo kod Kraljeva: Vaskrsao Manastir Svetog Ilije posle tri veka - na Ilindan /video/
Čudo kod Kraljeva: Vaskrsao Manastir Svetog Ilije posle tri veka - na Ilindan /video/
Sputnik Srbija
Manastir Svetog Ilije u selu Lopatnica kod Kraljeva danas je vaskrsao - posle tri veka. Na ruševinama srednjovekovne svetinje, služena je prva liturgija. Na... 02.08.2023, Sputnik Srbija
2023-08-02T18:01+0200
2023-08-02T18:01+0200
2023-08-07T11:47+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
spc
sveti ilija
manastir
kraljevo
velibor džomić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/08/02/1159429980_0:59:1129:694_1920x0_80_0_0_90d8af9fd319c18859f01bcff27b8603.jpg
„Obnova svetinje znači i obnova naroda. Kada se obnavlja kult, kada se obnavlja pamćenje, obnavlja se život, i ovaj zemaljski i večni život za svakoga čoveka. Danas je sabor ovog naroda, zaista sam presrećan i Bogu blagodaran. Trista i nešto godina pada lišće po ostacima ove svetinje“, kaže za Sputnjik protojerej - stavrofor dr Velibor Džomić.Ovaj duhovnik u crkvi Ružici i kapeli Svete Petke na Kalemegdanu na mestu oltara manastirske crkve u utorak uveče služio je večernje, a u sredu ujutru i Svetu arhijerejsku liturgiju. Okupio se narod, Svetom Iliji prineo molitve.Džomić je rodom iz Kraljeva, a samo retki stanovnici tog grada znaju da je u blizini velika svetinja, Manastir Svetog Ilije. On je istraživao, došao do dokaza da je, prema turskim defterima iz 1560. i 1562. godine, manastir imao konak, voćnjake, pčelinjake, vodenicu i vinograde. Plaćao je 182 akče poreza feudalnom turskom spahiji posle pada Srbije pod tursku vlast.„Po tim poreskim davanjima, koje su imali i drugi manastiri, vidi se da je spadao u red srednjih manastira, nije bio veliki kao Žiča i Studenica, ali nije bio ni mali, ni manje poznat. Posle austrijsko–turskog rata i velike odmazde na ovim prostorima, seobe Srba, manastir je srušen, a monasi pobijeni. Pamte se dva imena monaha, Grigorija i Mateja, upravo iz tih turskih deftera iz polovine 16. veka. Posle rušenja, manastir je, naravno, zapusteo, kao što su zapustele brojne naše svetinje, ne samo zato što je monahe sasekla turska sablja, nego ih je i kuga u to vreme odnela“, kaže Džomić.Narodu ne treba materijalni dokazO Manastiru Svetog Ilije u Lopatnici napisao je i publikaciju u koju je stavio sve podatke do kojih je došao. Da je manastir uopšte postojao otkriveno je zahvljjujući istraživaču Dragoljubu Korićancu iz tih krajeva, koji je pre tridesetak godina, obilazeći mesto, ostavio dve rečenice zapisa.„Po tom tragu mi smo došli ovde pre nekoliko godina. Za ovo vreme uspeli smo da otkupimo to imanje, da ga uknjižimo na eparhiju žičku Srpske pravoslavne crkve, a danas smo služili prvu liturgiju posle više od 300 godina ovde, sa blagoslovom vladike Jusitna“.Crkvište je prepuno materijalnih dokaza, tragova da je tu bila crkva i popratni objekti manastira. Tu su ostaci grobnih ploča, kamene plastike. Narodu ovog sela i okoline nije potreban materijalni dokaz, oni znaju i osećaju ovo sveto mesto.„Pre dve nedelje mi smo napravili, iako su ova sela zapustela, jednu mobu. Zbog kiša, sve je bilo zaraslo u korov, šiblje i šikaru, pa smo to lepo raščistili. To je važno, da se kroz obnovu svetinje obnavlja čudesna božija lepota ovoga kraja koji je izuzetno bogat termalnim, banjskim vodama. Priroda je sačuvana, ljudi sve više dolaze, ne samo iz Kraljeva, a kroz ovu službu, kroz vaskrslog Hrista i ovo mesto vaskrsava, molitvama Svetog Ilije Teslićanina“, kaže Džomić.Vreme prekrilo i manastirsko grobljeNedaleko od manastira, sa prostora obraslog šikarom koja se pretvara u šumu iz zemlje vire krstovi. Tu je bilo veliko monaško groblje. Svakome ko zađe u ovaj zabran jasno je da groblje rušiteljima najmanje smetalo, dosta nadgrobnih spomenika je sačuvano.„Ima nadgrobnih ploča na kojima se vide i putiri, uklesani krstovi. Nažalost, nekako se izgubilo pamćenje, ljudi su to mesto nekada zvali Grobljište, zvali su ga i Rimsko groblje, a zapravo to je srpsko srednjovekovno groblje gde se od početka 18. veka niko više nije sahranjivao“, objašnjava otac Velibor.Kelije u obližnjim pećinamaDa je ovde nekada živelo brojno monaštvo, po pravilima takve zajednice, svedoče i okolne pećine, kelije u kojima su se monasi osamljivali u molitvi. Džomić je siguran da će naučnici i to dokazati. Bio je na licu mesta, kaže da je tu pećina u koju može da stane i stotinu ljudi, a ima i manjih. Na reci je, dodaje, bila manastirska vodenica.„Nedavno sam saznao, jedan moj rođak koji ima imanje blizu reke, kaže da mu je deda govorio da se njihovo imanje zvalo „manastirsko“. Eto, dotle se čuvalo to pamćenje, jer je vodenica u to vreme bila važna, kao i danas, svaki mlin je važan za hleb nasušni, tako da je manastir bio jedna celina. Čak se vide i ostaci vinograda koji su turci popisali u to vreme, odmah ispod manastira, to je jedna božija lepota i priroda“.Poziv arheolozimaJasno je da manastir datira iz Srednjeg veka, ali ne zna se kad je tačno izgrađen, ni podatak koji je takođe jako važan, ime ktitora u pisanom obliku nije sačuvano, kao ni u predanju. Eparhija žička učinila je za sada ono što je do nje da se ova važna priča rasvetli, sada će teren prepustiti stručnjacima.„Ako Bog da, pokrenućemo arheološka istraživanja, da vidimo o čemu se radi, do čega će nauka doći kroz neposredna saznanja. Prvo smo, što kažu raščistili, da ljudi čuju, pa ćemo onda, naravno, pokrenuti procedure. Meni je poznato kako to ide, tako da ćemo se truditi da sve ispoštujemo i da se svi uključimo da se ova svetinja obnovi“.
srbija
kraljevo
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2023
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vaskrsao posle tri veka: Molitva na ruševinama manastira Svetog Ilije kod Kraljeva
Sputnik Srbija
Vaskrsao posle tri veka: Molitva na ruševinama manastira Svetog Ilije kod Kraljeva
2023-08-02T18:01+0200
true
PT1M43S
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
srbija, srbija – društvo, spc, sveti ilija, manastir, kraljevo, velibor džomić
srbija, srbija – društvo, spc, sveti ilija, manastir, kraljevo, velibor džomić
Čudo kod Kraljeva: Vaskrsao Manastir Svetog Ilije posle tri veka - na Ilindan /video/
18:01 02.08.2023 (Osveženo: 11:47 07.08.2023) Ekskluzivno
Manastir Svetog Ilije u selu Lopatnica kod Kraljeva danas je vaskrsao - posle tri veka. Na ruševinama srednjovekovne svetinje, služena je prva liturgija. Na oltaru pod vedrim nebom narod ovog kraja osveštao je slavski kolač. Eparhija žička nada se arheološkim istraživanjima koja će pokazati ko je ktitor hrama na pola puta između Žiče i Studenice.
„Obnova svetinje znači i obnova naroda. Kada se obnavlja kult, kada se obnavlja pamćenje, obnavlja se život, i ovaj zemaljski i večni život za svakoga čoveka. Danas je sabor ovog naroda, zaista sam presrećan i Bogu blagodaran. Trista i nešto godina pada lišće po ostacima ove svetinje“, kaže za Sputnjik protojerej - stavrofor dr Velibor Džomić.
Ovaj duhovnik u crkvi Ružici i kapeli Svete Petke na Kalemegdanu na mestu oltara manastirske crkve u utorak uveče služio je večernje, a u sredu ujutru i Svetu arhijerejsku liturgiju. Okupio se narod, Svetom Iliji prineo molitve.
Džomić je rodom iz Kraljeva, a samo retki stanovnici tog grada znaju da je u blizini velika svetinja, Manastir Svetog Ilije. On je istraživao, došao do dokaza da je, prema turskim defterima iz 1560. i 1562. godine, manastir imao konak, voćnjake, pčelinjake, vodenicu i vinograde. Plaćao je 182 akče poreza feudalnom turskom spahiji posle pada Srbije pod tursku vlast.
„Po tim poreskim davanjima, koje su imali i drugi manastiri, vidi se da je spadao u red srednjih manastira, nije bio veliki kao Žiča i Studenica, ali nije bio ni mali, ni manje poznat. Posle austrijsko–turskog rata i velike odmazde na ovim prostorima, seobe Srba, manastir je srušen, a monasi pobijeni. Pamte se dva imena monaha, Grigorija i Mateja, upravo iz tih turskih deftera iz polovine 16. veka. Posle rušenja, manastir je, naravno, zapusteo, kao što su zapustele brojne naše svetinje, ne samo zato što je monahe sasekla turska sablja, nego ih je i kuga u to vreme odnela“, kaže Džomić.
Narodu ne treba materijalni dokaz
O Manastiru Svetog Ilije u Lopatnici napisao je i publikaciju u koju je stavio sve podatke do kojih je došao. Da je manastir uopšte postojao otkriveno je zahvljjujući istraživaču Dragoljubu Korićancu iz tih krajeva, koji je pre tridesetak godina, obilazeći mesto, ostavio dve rečenice zapisa.
„Po tom tragu mi smo došli ovde pre nekoliko godina. Za ovo vreme uspeli smo da otkupimo to imanje, da ga uknjižimo na eparhiju žičku Srpske pravoslavne crkve, a danas smo služili prvu liturgiju posle više od 300 godina ovde, sa blagoslovom vladike Jusitna“.
Crkvište je prepuno materijalnih dokaza, tragova da je tu bila crkva i popratni objekti manastira. Tu su ostaci grobnih ploča, kamene plastike. Narodu ovog sela i okoline nije potreban materijalni dokaz, oni znaju i osećaju ovo sveto mesto.
„Pre dve nedelje mi smo napravili, iako su ova sela zapustela, jednu mobu. Zbog kiša, sve je bilo zaraslo u korov, šiblje i šikaru, pa smo to lepo raščistili. To je važno, da se kroz obnovu svetinje obnavlja čudesna božija lepota ovoga kraja koji je izuzetno bogat termalnim, banjskim vodama. Priroda je sačuvana, ljudi sve više dolaze, ne samo iz Kraljeva, a kroz ovu službu, kroz vaskrslog Hrista i ovo mesto vaskrsava, molitvama Svetog Ilije Teslićanina“, kaže Džomić.
Vreme prekrilo i manastirsko groblje
Nedaleko od manastira, sa prostora obraslog šikarom koja se pretvara u šumu iz zemlje vire krstovi. Tu je bilo veliko monaško groblje. Svakome ko zađe u ovaj zabran jasno je da groblje rušiteljima najmanje smetalo, dosta nadgrobnih spomenika je sačuvano.
„Ima nadgrobnih ploča na kojima se vide i putiri, uklesani krstovi. Nažalost, nekako se izgubilo pamćenje, ljudi su to mesto nekada zvali Grobljište, zvali su ga i Rimsko groblje, a zapravo to je srpsko srednjovekovno groblje gde se od početka 18. veka niko više nije sahranjivao“, objašnjava otac Velibor.
Kelije u obližnjim pećinama
Da je ovde nekada živelo brojno monaštvo, po pravilima takve zajednice, svedoče i okolne pećine, kelije u kojima su se monasi osamljivali u molitvi. Džomić je siguran da će naučnici i to dokazati. Bio je na licu mesta, kaže da je tu pećina u koju može da stane i stotinu ljudi, a ima i manjih. Na reci je, dodaje, bila manastirska vodenica.
„Nedavno sam saznao, jedan moj rođak koji ima imanje blizu reke, kaže da mu je deda govorio da se njihovo imanje zvalo „manastirsko“. Eto, dotle se čuvalo to pamćenje, jer je vodenica u to vreme bila važna, kao i danas, svaki mlin je važan za hleb nasušni, tako da je manastir bio jedna celina. Čak se vide i ostaci vinograda koji su turci popisali u to vreme, odmah ispod manastira, to je jedna božija lepota i priroda“.
Jasno je da manastir datira iz Srednjeg veka, ali ne zna se kad je tačno izgrađen, ni podatak koji je takođe jako važan, ime ktitora u pisanom obliku nije sačuvano, kao ni u predanju. Eparhija žička učinila je za sada ono što je do nje da se ova važna priča rasvetli, sada će teren prepustiti stručnjacima.
„Ako Bog da, pokrenućemo arheološka istraživanja, da vidimo o čemu se radi, do čega će nauka doći kroz neposredna saznanja. Prvo smo, što kažu raščistili, da ljudi čuju, pa ćemo onda, naravno, pokrenuti procedure. Meni je poznato kako to ide, tako da ćemo se truditi da sve ispoštujemo i da se svi uključimo da se ova svetinja obnovi“.
