Povratak Srbije u budućnost - preko Ugande na afrički kontinent
19:05 01.08.2023 (Osveženo: 13:02 02.08.2023)
© AFP 2023 / SEYLLOU
Pratite nas
Jugoslovenska zaostavština pokreta nesvrstanih bi mogla da ima znatno veći ekonomski efekat po Srbiju nego što je to sada slučaj u saradnji sa Afrikom. Zato bi najavljeno novo poglavlje ekonomskih odnosa sa Ugandom kao jednom od najbrže rastućih afričkih ekonomija moglo da označi i povratak Srbije na kontinet budućnosti.
To da Srbija Afriku doživljava kao strateškog partnera u budućnosti, kako je to ocenio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ne treba da čudi. Nimalo nije reč o kurtoaznoj konstataciji kada je ugostio predsednika Ugande Joveri Kaguta Musevenija.
Aerodrom u Kampali kao znak
Može li aerodrom kod Kampale, glavnog grada Ugande, koji je svojevremeno gradio naš Energoprojekt i sada uspostavljanje direktne aviolinije Beograd-Kampala najavljeno do kraja sledeće godine, označiti ne samo jačanje privredne saradnje sa Ugandom, nego i povratak Srbije na afrički kontinent.
Stručnjak za Afriku, dr Danilo Babić iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu za Sputnjik ukazuje da su potrebe Ugande, ali i ostalih afričkih zemalja vrlo slične. U ovom trenutku su im, smatra on, najpotrebnija ulaganja u poljoprivredu i infrastrukturu.
„Oblast za saradnju bi svakako mogla da bude poljoprivreda, u vidu agrotehničkih mera i institutskih rešenja. Znači saradnja poljoprivrednih instituta. Ti naši instituti su očuvali kvalitet i pouzdani su. Uvođenje informacione tehnologije u poljoprivredu je svakako grana sa najviše potencijala“, ističe naš sagovornik.
Poljoprivreda i turizam
On podseća da smo svojevremeno u Afriku uveliko izvozili traktore, ali da su oni i takva mehanizacija i danas potreba afričkih država.
Predsednik Ugande Musaveni je u Beogradu poručio da je došao zato što želi da obnovi saradnju sa Srbijom
© Tanjug / TARA RADOVANOVIĆ
Ovih dana je, kako napominje, Srbija posle mnogo godina izbacila nov proizvod, traktor „Majevica 90“ koji uskoro treba da krene u prodaju, pa bi i to moglo da bude uključeno jer bi svakako moglo da se plasira.
„Druga opcija je konditorska prehrambena industrija. Tu bi svakako mogli da plasiramo naše proizvode, je je to veliko tržište, a to u Africi nije dovoljno razvijeno. I mogli bi da ponudimo neke brendove koji ne spadaju u tipične koji dolaze sa Zapada“, smatra dobar poznavalac Afrike.
To ne bi bila novina. Pre godinu dana "Nelt grupa" je otvorila fabriku konditorskih proizvoda u Luandi, glavnom gradu Angole. Ona je kroz distribuciju i logistiku, već 12 godina prisutna u Zambiji, Mozambiku i Angoli.
Treća opcija, po mišljenju Babića je turizam. Uganda je zemlja sa velikim turističkim potencijalom, ima nekoliko jezera, a glavni grad leži na jezeru Viktorija.
U industriji Ugande prevladava proizvodnja šećera, piva, cigareta, tekstila, cementa i čelika. Glavni poljoprivredni proizvodi su kafa, čaj, pamuk, duvan, a u stočarstvu prevladava uzgoj goveda i živine. Od prirodnih bogatstava značajna su ležišta bakra, zlata, ali je važan i hidroenergetski potencijal.
Uganda kao odskočna daska
Ali ono što je, takođe, bitno je da je Uganda deo Istočnoafričke zajednice koju čini šest država istočne Afrike, među kojima su i Kenija, Tanzanija, Burundi, Ruanda i Južni Sudan. Oni su pokrenuli zajedničko tržište robe, rada i kapitala u okviru regiona, s ciljem stvaranja zajedničke valute i januara ove godine su odlučili da je izdaju u naredne četiri godine.
Među deset zemalja u svetu sa najvećom stopom rasta sedam je afričkih
© Sputnik / Ilья Pitalev
/ Zato saradnja sa Ugandom ne znači samo veliko tržište od njenih 50 miliona potrošača, sa kojom bismo mogli da unapređujemo trgovinu, sektor investicija, razmenjujemo znanja i tehnologije, pogotovo u IT industriji.
„Uganda bi trebalo da bude odskočna daska za naše dalje prisustvo u Africi. Avionske linija iz Beograda za Kampalu bi bila hab za druge destinacije u Africi. Uganda jeste pogodna destinacija za dalji plasman robe u Afriku, jer to je država koja je navikla na saradnju sa evropskim zemljama tako da je poslovna kultura u Ugandi dosta prilagođena onome na šta smo mi navikli u Evropi“, ističe Babić.
On smatra da bi već dogovorena poseta naše delagacije Ugandi za koji mesec trebalo da dovede do konkretizacije, jer je bitno da se ne ostane samo na potpisanim memorandumima o saradnji u oblasti poljoprivrede i turizma.
Na pitanje koliko je obično potrebno vremena da do te konkretizacije i dođe, on kaže da to zavisi od slučaja do slučaja i podseća da je u slučaju Egipta vrlo brzo saradnja nakon posete predsednika te zemlje Srbiji konkretizovana i počela da se odvija.
Kontinent budućnosti
Pretpostavljam da dinamika realizacije zavisi od logistike, kaže naš sagovornik, koji je uveren da bi jedna dobro isplanirana aviolinija za Afriku mogla da bude profitabilna i da nas vrati na kontinent budućnosti.
Ekonomska bitka velikih za afrički kontinent se uveliko vodi, jer Afriku analitičari s pravom smatraju kontinentom budućnosti. Uz sva prirodna bogatstva ima najveću stopu nataliteta i najmlađe stanovništvo, koje sada sa informatičkom erom mnogo brže prelazi faze razvoja za koje je državama na drugim kontinentima trebalo znatno više vremena.
Afričko stanovništvo će 2050. godine činiti četvrtinu ukupne svetske populacije, a već 2030. godine će afrička mladež činiti 42 posto svih mladih u svetu.
Među deset zemalja u svetu sa najvećom stopom rasta sedam je afričkih. Reč je dakle o velikom i perspektivnom tržištu, što su mnogi prevideli, pa i Srbija koja nije dovoljnio koristila činjenicu da je Beograd bio jedan od lidera pokreta nesvrstanih u kome su ogromnim delom participirale upravo afričke zemlje.
Zapostavili Afriku
Kada je u Beogradu, kao rodnom mestu tog pokreta, 2011. obeleženo pola veka od njegovog nastanka, prema tadašnjim podacima Privredne komore, robna razmena Srbije sa tim zemljama činila je 10 odsto ukupne razmene. I u protekloj 12 godina ništa se nije promenilo i ta tržišta su, moglo bi se reći, ostala zapostavljena. U vreme SFRJ, međutim, ta saradnja je činila petinu njene ukupne spoljnotrgovinske razmene sa svetom i godišnje je zemlji prosečno donosila oko 1,5 milijardi dolara.
Treba li podsećati na velike projekte koje smo u Africi radili - na železničke pruge u Nigeriji, zgradu parlamenta u toj zemlji, arterske bunare i bolnice u Libiji, puteve u Gabonu, najveću zgradu u Lusaki, glavnom gradu Zambije visoku 90 metara, jedno od najčuvenijih zdanja u toj državi , Hotel Šeraton u centru Hararea u Zimbabveu i veliki konferencijski centar za potrebe održavanja osmog Samita nesvrstanih. Takođe i deo univerzitetskog kompleksa u Gani, konferencijsku palatu u glavnom gradu Gabona, Librevilu, koju su mnogi smatrali najluksuznijom građevinom te vrste u Africi.
I naravno, aerodrom u Ugandi, ali i međunarodni konferencijski centar za održavanje samita Afričke unije u toj zemlji.
