Bajden želi da i od Tajvanaca napravi topovsko meso
© AP Photo / Chiang Ying-ying
Pratite nas
Nikada do sada američki predsednici nisu u slučaju Tajvana koristili ovlašćenje da mogu da smanjuju rezerve naoružanja naoružavajući neku drugu zemlju. Odlukom da pošalje vojnu pomoć Tajvanu, Bajden je to ovlašćenje iskoristio pravdajući se lekcijom koje su SAD naučile u Ukrajini, koju Vašington na sličan način snabdeva oružjem
Na ovaj način, odluku Bele kuće komentariše novinar i spoljnopolitički analitičar Borislav Korkodelović. Odluka Džozefa Bajdena je da smanjujući rezerve američkog naoružanja, svojom direktnom odlukom, bez konsultacija sa bilo kojim drugim telom američke administracije, pošalje vojnu pomoć Tajvanu u vrednosti od 345 miliona dolara. Prema rečima našeg sagovornika, Vašington je do sada izbegavao da na ovaj način naoružava Tajvan kako ne bi dodatno iritirao Peking.
Pravljenje topovskog mesa od Tajvanaca
Vašington smatra da je ukrajinska borbena moć oslabljena time što Kijev dugo nije dobijao vojnu pomoć i da se ista situacija ne bi dogodila sa Tajvanom, SAD preduzimaju mere predostrožnosti. Prema Korkodelovićevim rečima, postavlja se pitanje da li Amerikanci smatraju da je situacija sa Tajvanom počinje da liči na onu u Ukrajini.
„Pekingu je međutim, naučio drugu lekcije iz sukoba u Ukrajini – da tamo strada lokalno stanovništvo, naročito mladi, da su oni pretvoreni u topovsko meso zbog politike SAD, EU, NATO-a i režima u Kijevu. Ali, režim u Kijevu je u celoj priči sekundaran, kao što bi sekundaran bio i regionalni režim na Tajvanu, ukoliko bi slučajno došlo do otvorenog sukoba“, navodi Korkodelović.
Prema Tajvanskom zakonu iz 1979, kada su SAD priznale Peking za zakonitu kinesku vladu, američki Kongres obavezao je izvršnu vlast da naoružava Tajvan, ali ne i da ratuje na njegovoj strani, objašnjava naš sagovornik.
„U Pekingu kažu da bi se, u slučaju oružanog sukoba oko Tajvana, Amerikanci ponašali kao što se ponašaju u Ukrajini. Nema američke vojske u Ukrajini, naročito ne zvanično, ali naoružavaju Ukrajinu. Tako bi bilo i sa Tajvanom“, smatra on.
SAD će zarad Kine žrtvovati svoje saveznike u Aziji, kao što je žrtvovala EU
Ono što prema Korkodelovićevim rečima Bajdenu dodatno daje krila na ovakav način naoružava Tajvan jeste i analogija koju povlači između „jedinstva“ američkih saveznika u Evropi i severnoatlantskom regionu i jedinstvenog stava svojih saveznika prema Kini u azijsko-pacifičkom regionu.
„Amerikanci naročito nastoje, i to predsednik Bajden sebi upisuje kao značajan uspeh, između ostalog i kao posledicu ukrajinske krize, to što uspeva da mobiliše svoje saveznike. Po Bajdenovom shvatanju, NATO sve više jača, postaje sve složnija i tako bi bilo sa američkim saveznicima u istočnoj Aziji“, ističe on.
Japan, Australija, Novi Zeland, koji su već bili u bezbednosnim aranžmanima sa SAD, uz Južnu Koreju i Filipine, postaju sve koherentniji u vojnoj saradnji.
„Ovde se radi o tome da bi Amerikanci, kao što su uveliko žrtvovali EU zarad rata u Ukrajini, tako žrtvovali, pored Tajvanaca i svoje azijskopacifičke saveznike – Australiju, Japan, Filipine i Južnu Koreju“, kaže Korkodelović.
Američko prodavanje straha
Za Peking, Tajvan je crvena linija koja, ako bude pređena, može da dovede i do oružanog sukoba. Za Vašington, ovo ostrvo je pogodan teren za unošenje nestabilnosti u region Južnog kineskog mora i Tajvanskog moreuza. Zato bilo kakvo otopljavanje odnosa između Kine i SAD ne podrazumeva i smanjenje tenzija oko ovog ostrva, obrazlaže naš sagovornik.
Podsetimo se da je američki državni sekretar Entoni Blinken nedavno posetio Peking, međutim, poneki znak otopljavanja odnosa između dve velike sile tiče se bilateralnih odnosa iz sfere privrede, trgovine, ekoloških pitanja, kao oko mogućih skidanja nekih sankcija. Međutim, ono se ne odnosi na Tajvan, kategoričan je Korkodelović:
„Kako Tajvanci kažu, američke priče oko opasnosti koju Kina predstavlja za samostalnost Tajvana, to je, u stvari, prodavanje straha. naime, američki narativ koji prihvata i pothranjuje i kojim se koristi i vladajuća klika na Tajvanu, podiže tenzije, a tenzije podižu i američka zaricanja da će se suprotstaviti bilo kakvim vojnim pokušajima ujedinjenja Kine sa svojim otcepljenim i pobunjenim ostrvom. S druge strane, to se dalje pretvara u veoma zgodnu priliku za američki vojnoindustrijski kompleks da, kako Kinezi kažu, za skupe pare prodaje oružje koje je prevaziđeno ili se nije pokazalo dovoljno efikasnim“.
Tajvan će, tako ostati problem u odnosima Vašingtona i Pekinga i u narednim godinama, a možda i u narednim decenijama, pogotovo što će kineska moć stalno rasti, zaključuje Korkodelović.
Podsećamo, Sjedinjene Američke Države najavile su u petak novi paket vojne pomoći Tajvanu u vrednosti 345 miliona dolara, ali Bajdenova administracija odbila je da javno pruži detalje o sadržaju ovog paketa, prenose mediji.
Kineska kancelarija za poslove sa Tajvanom izdala je saopštenje u kojem se izražava protivljenje američkoj vojnoj pomoći Tajvanu, prenose mediji.
„Bez obzira na količine novca tajvanskih poreskih obveznika koje troše separatističke snage u Tajpeju, bez obzira i na to koliko američkog oružja dobijaju, to neće poljuljati našu odlučnost da rešimo tajvanski problem. Neće ni pokolebati našu čvrstu volju da ostvarimo ponovno ujedinjenje naše domovine“, rekao je Čen Binhua, portparol kineske Tajvanske kancelarije.
On je ocenio da su aktivnosti vlasti na Tajvanu bure baruta, što povećava opasnost od rata u Tajvanskom moreuzu.
